Izvor: B92, 28.Feb.2014, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
130.000 dužnika bi spas od bankrota
Beograd -- Nije sramota biti na ivici bankrota - taj stih svakog dana ima na umu 130.00 građana.
Tačno toliko, odnosno jedan, za naše uslove, veći grad, naselio bi one koji više ne mogu da servisirjau redovno svoje obaveze po osnovu kredita, platnih kartica, lizinga.
Klijentima koje su pritisli dugovi ostaje nekoliko rešenja: da obaveze reprogramiraju, uzmu kredit za refinansiranje ili čekaju da ih banka ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lizing kompanija tuži. U tom slučaju, kada se postupka završi i presuda postane pravosnažna, sledi prinudno izvršenje.
U drugim zemljama, recimo i Hrvatskoj, tu je još jedna opcija: lični bankrot. Međutim, takav zakon se u Srbiji ne priprema jer nadležni smatraju da stanje nije alarmantno te da za sada nema potrebe da se ozvaniči zakonski bankrot građana.
Ukoliko se odmah kada problem nastane javi banci, ona će uraditi procenu stanja. Tada obično sledi procena finansijske situacije klijenta. Ukoliko smatraju da bi klijentu predah dobrodošao, odobravaju grejs-period, koji se uglavnom kreće od tri meseca do godinu. Ako ni to ne pomogne, klijenti i banka mogu se dogovoriti o zajmu za refinansiranje.
Na našem tržištu sada su najpopularniji dinarski, za koje ne treba obezbediti učešće ili depozit od 30 odsto. Kamate se kreću od 17,8 do 28,6 posto. Pojedine banke te dve priče kombinuju pa tako klijentu već pre plaćanja zajma za refinansiranje nude mogućnost odgode od tri do šest meseci.
Međutim, problem je u tome što kredit za refinansiranje nije dostupan klijenitma koji su već ušli u docnju. Ukoliko nisu izmirivali obaveze duže od 60 dana, ta kašnjenja se zvanično vode u Kreditnom birou. Pre nego što odobre kredit, banke traže njegov izveštaj. U tom izveštaju kašnjenja su jasno prikazana.
Pri odobravanju novog kredita svih vrsta, pa i refinansirajućeg, to je veliki minus. Banka kod koje je problem počeo jedva bi dočekala da neko drugi preuzme zajam u docnji. Međutim, bankama je dosta svojih klijenata kojima su odborile zajam koji se ne vraća i stoga ne preuzimaju tuđe.
Zato se i treba obratiti banci kojoj se zajam vraća već kada je problem s neredovnim izmirivanjem obaveza u izgledu, a ne kada „kriza eskalira“.
