Izvor: RTS, 10.Feb.2019, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Trepča" između trpljenja i arbitraže

Većinu akcija koje Priština može da sprovede protiv "Trepče – Sever" u ovom kombinatu su već iskusili. Direktor Jovan Dimkić smatra da je cilj da se ekonomski uništi model po kojem "Trepča" funkcioniše. Ne očekuje, međutim, i fizičko nasilje. Pravnik dr Duško Čelić smatra da međunarodna arbitraža može biti rešenje ako su tužioci akcionari. Ako bi to učinila država Srbija, mogao bi da se prejudicira status Kosova, upozorava Čelić u intervjuu za "Sedmicu" Radio Beograda. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Prošlo je sedam dana od kada je kosovska skupština izglasala statut "Trepče" kojim se predviđa registracija nove kompanije u skladu sa zakonom donetim 2016. godine. Isto toliko dana menadžment "Trepče Sever" odbija da primeni Statut.

Direktor "Trepče Sever" Jovan Dimkić rekao je u intervjuu novinarki Nataši Aćimović u emisiji "Sedmica" Radio Beograda da je statut usvojen na nacionalnoj osnovi, a da ga je predložio bord u kojem šest od devet članova čine Albanci.
"Srbi su odbili da zauzmu mesta u tom bordu jer bi bili samo dekor i davali legitimitet preglasavanju i donošenju odluka na koje ne bi imali uticaj", istakao je Dimkić.
Naveo je da je moguć niz scenarija nakon usvajanja statuta, ali da ne očekuje fizičko nasilje. Očekuje, ipak, da će hteti da unište model po kojem "Trepča Sever" uspešno funkcioniše.
"Pokušavamo da za sve varijante budemo spremni, ali ono što je ovim zakonom predviđeno nije samo centralizovanje nadležnosti, jer svi znaju da je to nesprovodivo u praksi. Reč je o tome da se ekonomski uništi model po kojem uspešno funkcioniše", rekao je Dimkić.
Podseća da su prištinske vlasti i u prošlosti koristile mehanizme kojima su štetile "Trepči" – zabranjivan je izvoz proizvoda, blokirani računi koji se nalaze u bankama pod kontrolom kosovske narodne banke, konfiskovana finansijska sredstva "Trepče – Sever" u korist "Trepče – Jug".
"Gubili smo mnogo novca zbog toga i umnogome izgubili poslovni imidž kod naših partnera, jer svi oni koji sklope poslovne ugovore s nema nikada nisu sigurni da će oni biti realizovani, ne našom krivicom, već zbog administrativnih opstrukcija koje Priština sprovodi", rekao je Dimkić.
Ukazuje da su iskusili većinu tih mehanizama koji se i sada mogu upotrebiti protiv "Trepče Sever" i da su nalazili rešenja.
"Nalazili smo rešenja, mnoga su se svodila na trpljenje, prolazak vremena, razgovore. Puno puta smo uspevali i uz pomoć međunarodne zajednice, za koju nemamo mnogo reči hvale, da rešimo pitanja", naveo je Dimkić.
Ističe da nema indicija da bi moglo da dođe do nasilnog preuzimanja "Trepče" od strane Albanaca.
Redovne aktivnosti u "Trepči"
U kombinatu su, inače, nastavili sa redovnim proizvodnim aktivnostima i posle usvajanja statuta. Kažu da na terenu još nema nikakvih efekata usvajanja stauta, ali da je neizvesno šta će biti u bliskoj budućnosti.
"Stvorene su pretpostavke da se može registrovati nova kompanija, u skladu sa zakonom iz 2016, koji je Vlada Republike Srbije proglasila ništavim. Mi ne možemo predvideti sve posledice, ali nadamo se da ćemo pre svega u 'Trepči' zajedno sa političkim predstavnicima i saradnjom sa državnim organima Srbije iznaći rešenje", rekao je direktor "Trepče – Sever".

Donošenje ovog statuta, smatra, može da donese više štete od takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije.
"Ovo može da prouzrokuje mnogo veću štetu. Pravni status 'Trepče' verovatno će umnogome odrediti pravni status kompletnog prostora, a samim tim i perspektivu opstanka našeg naroda na ovim prostorima", naveo je Dimkić.
Takse su štetna pre svega sa finansijskog aspekta, ali su joj se prilagodili. Očekuju da će biti kratkoročne. Ono na šta takse upozoravaju je, međutim, i to da kosovska vlada može doneti svakakve odluke i da ne mora da poštuje sporazume.
"Trepči" je potrebno bar privremeno rešenje, jer je važno obezbediti kontinuitet proizvodnje.
"Mnogo ljudi zavisi, što direktno što indirektno kroz lokalne dobavljače, od naših aktivnosti i proizvoda", napominje Dimkić.
U "Trepči – Sever" postoji samoodrživa proizvodnja i kombinat je solventan, a sve obaveze izmirene.
"Kao što smo uvek govorili, samo spoljni faktor može da poremeti stabilnu atmosferu u kombinatu Trepča", zaključio je Dimkić.
Iz pravničkog ugla
Profesor na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici dr Duško Čelić smatra da je donošenje statuta "Trepče" višeznačno. Ima, pre svega, političku dimenziju.
"Priština je davanjem saglasnosti na statut 'Trepče' htela da stavi do znanja da je to njen domen isključivog odlučivanja i da nije domen pregovora. To je prvi utisak i najlogičniji. Drugi je da je to nastavak uzurpacije, s obzirom na to da je 2016. donet zakon o ‘Trepči', a ovo je vrsta operacionalizacije odluke. Mi pravnici kažemo da je reč o klasičnoj konfiskaciji, oduzimanju bez naknade. To je postalo stvar pravničkog muzeja, ali na ovim prostorima još je aktuelno, naročito ako je reč o srpskoj imovini", napominje dr Čelić.

Smatra da je to prevashodno politička poruka, namenjena albanskom biračkom telu i da je veoma velik politički rizik od sprovođenja takve odluke.
"Verujem da neće doći do njenog sprovođenja. Rizik nosi sa sobom bunt zaposlenih, uznemirenje srpske zajednice na severu KiM i verujem da nosi i ozbiljnu reakciju Beograda. Ne vreujem da bi reakcija Beograda bila samo na verbalnom nivou", ističe Čelić.
Ističe da je Beograd od 1999. do sada nedovoljno koristio diplomatiju i pravna sredstva.
"Bojim se da smo na taj način i ohrabrili Prištinu da na sistematski način ugrožava i privatnu i društvenu svojinu na KiM", rekao je Čelić.
Na pitanje da li je međunarodna arbitraža jedno od rešenja, profesor Čelić je rekao da bismo se u tom slučaju suočili sa političkim, tj. statusnim pitanjem.
Ako bi država bila tužilac, to bi prejudiciralo statusno pitanje Kosova, kao tuženog entiteta.
"Treba koristiti pravna sredstva uz ogradu da korišćenje pravnih sredstava ne nosi sa sobom političku poruku u smislu priznavanja nekog entiteta", naveo je Čelić i dodao da je moguće da akcionari kao većinski vlasnici budu tužioci.
Priština ima prećutnu podršku dela Zapada koji, ističe, na ovoj teritoriji demonstrira svoje licemerje kad je reč o vladavini prava.
"Svesni te činjenice ne treba da se predamo, postoje načini na koje možemo da reagujemo, moramo da učinimo mnogo više da upoznamo svet i ozbiljne investitore da je reč o sporu", rekao je Čelić i dodao da nijedan ozbiljan investitor sigurno ne bi ulagao tamo gde nema garantovane sigurnosti investiranja i profita.
"Čini mi se da na tom polju nismo uradili dovoljno i da tu ima prostora da Srbija i njeni organi porade sistematski", zaključio je profesor Čelić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na RTS...