Izvor: Politika, 16.Maj.2012, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na internetu smo dvostruka meta
Čak i ljudi koji ne koriste društvene mreže i ne kupuju onlajn mogu da budu žrtve sajberkriminalaca koji će njihov računar upotrebiti za napade na sajtove koje žele da obore, kaže stručnjak kompanije „Kasperski lab”
Do pre deset godina, sajberkriminalci su više bili vandali. Hteli su da se dokažu pred drugarima, da pokažu kako su pametni i šta sve mogu. Danas imaju čitav niz različitih motiva. I dalje dominiraju nasumični napadi s ciljem da se žrtvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otmu lični podaci i uzurpira bankovni račun, ali poslednje dve godine u porastu su ciljani napadi na precizno odabranu metu – kompaniju ili neku instituciju.
O tome kako štetni softveri dospevaju na internet, koji su glavni trendovi i kako se zaštiti govorio je u predavanju na Elektrotehničkom fakultetu Dejvid Em, viši regionalni istraživač „Kasperski laba”. U Beograd je došao sa vodećim ljudima ove internacionalne kompanije sa sedištem u Moskvi, jednog od vodećih proizvođača antivirusnih softvera. Povod je otvaranje kancelarije u Ljubljani za jugoistočnu Evropu, region u kom ni građani ni kompanije još nemaju dovoljnu svest o opasnostima koje vrebaju sa interneta.
– Ljudi ne uviđaju rizike. Ako izlaze kasno znaju da treba da se čuvaju džeparoša, a kad su nasamo sa računarom osećaju se bezbedno jer sajberkriminalac nije u sobi niti kuca na vrata. Ipak može da im nanese i te kakvu štetu – upozorava britanski stručnjak.
Nekada su se kompjuterski virusi širili uglavnom putem elektronske pošte, u atačmentu. Danas su na meti digitalnih džeparoša često društvene mreže. Opasnost vreba iz poruka koje privlače pažnju i upućuju na link gde ćete, na primer, osvojiti besplatne karte za Olimpijske igre. Ako otkrijete tražene lične podatke, umesto primamljive nagrade verovatno ćete dobiti poharan bankovni račun.
Osim što ne smemo nasedati na ovakve mamce, treba voditi računa i o onome što delimo preko društvenih mreža.
– Ljudi razmenjuju informacije ne shvatajući potencijalne rizike. Ako je šef našao vašu sliku s pijanke i komentar da ćete otvoriti bolovanje, dobićete otkaz. Međutim, ako kriminalac traži informacije kako bi naneo štetu nekoj kompaniji, a neko od zaposlenih slučajno na Tviteru prokomentariše koji softver ta kompanija koristi, napadaču je pola posla završeno – objašnjava Em.
Da li to znači da smo svi dvostruka meta na internetu?
– Svi smo potencijalna meta nasumičnog napada kod kuće i ciljanog napada na poslu i to je sada isprepleteno. Ono što delim od kuće može biti iskorišćeno protiv moje firme.
Za pojedince je najveća šteta od krađe identiteta (pin broja, broja kreditne kartice), ali na meti su i ljudi koji veruju da su bezbedni jer ne kupuju preko interneta i ne koriste društvene mreže.
– I takvi ljudi su dragoceni sajber kriminalcima, jer oni žele da šalju spamove ili da koriste njihove kompjutere da usmere saobraćaj na neki sajt i tako ga obore – upozorava stručnjak za antivirusnu zaštitu.
Opasnost se sada preselila na smartfone, čiji broj vrtoglavo raste, a ljudi nisu svesni da u džepu imaju zapravo kompjuter. Popularan metod je ubacivanje „trojanca” koji sa telefona žrtve šalje preskupi SMS, a novac se preliva na račun kriminalaca.
– Da imam android instalirao bih zaštitu, jer je za taj operativni sistem u najvećem porastu štetan softver. Ipak, rizik je za mobilne uređaje i dalje daleko manji nego za desktop i laptop računare – naglašava Dejvid Em.
----------------------------------------------
Tajna sigurne lozinke
Dobra lozinka je jedan od preduslova onlajn bezbednosti, ali se dešava da to pravilo zanemare i ljudi iz struke. Firma HBG ari pala je pod udarom „Anonimusa”. Hakeri su iskoristili lozinku njenog direktora na Tviteru, jer je istu koristio i za kompanijsku elektronsku poštu, što je jedan od najvećih prekršaja.
Kako da lozinka bude sigurna i kako ih zapamtiti kada ih danas imamo bar deset?
– Opšti savet je da to ne bude reč iz rečnika. Moja preporuka je da to bude neki izraz, koji će se menjati tako što ćete, na primer, u šifri za Amazon neko slovo zameniti sa A – preporučuje Em i napominje da ponuđenu opciju pamćenja lozinke nikada ne prihvata.
J. Kavaja
objavljeno: 16.05.2012.
Pogledaj vesti o: Kaspersky
