Izvor: Deutsche Welle, 12.Dec.2016, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oba tabora proglasila pobedu
Vladajući VMRO-DPMNE u prednosti, prema podacima Državne izborne komisije. Slede opozicione socijaldemokrate. Izbore u Makedoniji obeležila je rekordna izlaznost kao i pojedine nepravilnosti.
Za sada je državna izborna komisija obradila oko 60 odsto biračkih mesta i saopštila da konzervativna VMRO-DPMNE dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog vodi sa 40,43 odsto glasova. Sledi opozicioni SDSM >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Zorana Zaeva sa 36,29 odsto. Prema tim podacima, na trećem mestu je nova partija Albanaca BESA sa 7,2 odsto, malo više od stranke DUI Alija Ahmetija (6,89 odsto), koja je dugogodišnji partner u vlasti Nikole Gruevskog.
Dok iz vladajuće partije kažu da će „prednost samo rasti do kraja večeri", opozicione socijaldemokrate navode sasvim drugačije brojke i već uveliko slave navodnu pobedu. Tvrde da će u Sobranju koje broji 120 mesta imati 52 poslanika, jednog više od stranke Nikole Gruevskog.
Izlaznost je bila rekordna jer je do zatvaranja biračkih mesta u 19 sati glasalo 66 odsto birača, čak 13 odsto više nego prošle godine.
I ovi izbori su bili proglašeni za „sudbonosne", posebno jer je lider socijaldemokrata Zaev prošlog februara počeo da objavljuje poverljive podatke koji dokazuju da je vlast upletena u niz zloupotreba i malverzacija. Protesti nakon toga su postali poznati kao Šarena revolucija, a vlast VMRO-DPMNE je rizikovala da uvede zemlju u međunarodnu izolaciju. Formirano je i Specijalno tužilaštvo čiji je rad, međutim, sistematski ometan.
DW je pred izbore objavio nekoliko tekstova posvećeih Makedoniji. OVDE pročitajte zašto Boris Georgievski, urednik redakcije DW na makedonskom, misli da je zemlja došla u devet kurg Danteovog pakla. OVDE čitajte zašto čuveni stručnak za jugoistočnu Evropu Florijan Biber u intervjuu za DW tvrdi da će makedonskoj demokratiji trebati mnogo vremena da se oporavi. OVDE možete pročitati interju koji je našoj redakciji dala makedonska književnica Lidija Dimkovska. A pogledajte i galeriju predizbornog Skoplja, od slogana, do spomenika i novih gradilišta.
Muzičar Vlatko Stefanovski je među najpoznatijim Makedoncima na postjugoslovenskom prostoru. Međutim, i on mora da ustupi mesto na reklamnim panoima, jer lica političara osvajaju skoro svaku javnu površinu.
Jedan političar je i posthumno još uvek popularan, čak ima i svoju stranku koja – učestvuje u vlasti. Josip Broz poznatiji kao Tito obezbedio je iz onostranosti svoje prisustvo na političkoj mapi Makedonije.
Maršal je, kažu, voleo život, a život ponegde još uvek voli Maršala. Kafe Broz je jedno od omiljenih okupljališta skopske omladine.
Maršalovi vojnici iz Makedonije su početkom devedesetih godina prošlog veka ginuli u ratu koji nije bio njihov. Makedonija se skromno priseća njihove tragedije ovim obeliskom u centru Skoplja.
Na zvaničnim reklamnim površinama je neviđena gužva, pa na zidovima nastaju grafiti koji oslikavaju akutne probleme. Jedan od najvećih je zagađenje vazduha koje za zimskih meseci katkad dostiže apokaliptične razmere.
Stih Džonija Štulića, rođenog Skopljanca, najprimereniji je novom duhu njegovog rodnog grada: „Na obzorju iskrsavaju nove parole“. Aleksandar Veliki je u svom pohodu na Istok došao do Indije. Više od dvadeset tri veka kasnije nepoznati Makedonac bi, u šali ili ozbiljno, rado pošao njegovim stopama.
Dabl-deker je penzionisan u Londonu, ali ne i u Skoplju. On je u doba crno-belih fotografija jednom već bio na ulicama, pa je uvođenje kineskih autobusa londonskog izgleda samo vraćanje prošlosti. A to je u trendu.
Ukrućenim repom bik pokazuje želju aktuelnih vlasti da svaki građanin dobije svoj omiljeni spomenik. I svoje gradilište. Bilo ono sakralno, kao crkveni toranj iznad bikovog repa ili profano kao zgrada levo od njega.
Skoplje učestvuje u popkulturalnoj razmeni na postjugolsovenskom prostoru. Tako su se nedavno sreli Bajaga i – Aleksandar Veliki na svom Bukefalu.
Moj omiljen spomenik je onaj koji trubom zove na povečerje i nagoveštava „Skopje by night“ – vreme za dobru zabavu i druženje.
Sumrak na Staroj čaršiji označava zatvaranje dućana i premeštanje vreve u druge gradske rejone.
Meraklije iz celog sveta, pa i iz Srbije, sigurno će naći u Skoplju svoju kafanu. Jedna od njih mami goste izvrsnim makedonskim specijalitetima, dobrom akustičnom muzikom usred Debarmale – skopske Skadarlije.
Ali i novi kafei i restorani u centru Skoplja, na samoj obali Vardara, nude novogodišnji štimung.
Ispod Aleksandra i Bukefala plače jedan lav. Njegove krvave suze su izgleda sve što je ostalo od čuvene „Šarene revolucije“.
Posmatrač ne može biti uvek siguran u kojem je gradu, pred kojom zgradom. U kojem stoleću.
Stisnut vekovnim brigama, stoluje u istorijskoj usamljenosti. Sudar srednovekovnog lika i savremene ulice oneobičava urbano arhitektonsko pismo grada do granica nadrealnog.
Figure koje ne gledaju carski, sa trona, već svet posmatraju iz žablje perspektive podsećaju nas da u savremenom svetu ne postoji samo velika nacionalna istorija već i nešto manja socijalna savest.
Već na drugoj obali se iz tame izdiže drukčiji grad, poput noćne fatamorgane od kamena i svetla. Sličnosti sa nekim svetski poznatim građevinama su namerne. A brod, usidren na obali Vardara, ima prekookeanski gaz.
Centar političke moći u skopskoj noći. Najskuplja partijska centrala u Evropi na kojoj bi dotičnoj partiji pozavidele i bogate severnoevropske demokratije pokazuje beskonačne mogućnosti tranzicione demokratije.
Ono što je u petnaestom veku sagradio Isa-beg Isaković jeste trajnije od svake današnje političke građevine. Čifte-hamam je vekovima okrepljivao tela i mirisnom kupkom milovao dušu, a sada je deo Nacionalne galerije.
U skladu sa sobom, vardarom i Skopljemm. Srbi ga nazivaju Dušanov most, a u skopskoj čaršiji je poznat kao Kameni most. Njegov neznani neimar i posle toliko vekova zna više od današnjih graditelja – sklad je značajniji od razmetanja.
nr/dw/rtr/dpa
Pogledaj vesti o: Izbori
