Izvor: Politika, 16.Maj.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je kasno za podelu Kosova
„Da li mislite da sam nešto loše rekao, zar većina vas ne misli ono što sam rekao? Nemojte da budete licemerni i govorite da sam ja to izmislio sam po sebi”. Ovako je juče reagovao Ivica Dačić, zamenik premijera Srbije i lider socijalista, dok su ga novinari ispitivali o njegovoj „jeretičkoj” izjavi da je podela Kosova jedino realno rešenje, ističući da nije upotrebio termin „podela” nego „razgraničenje”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Budući da je njegova izjava osvanula u prištinskom „Zeriju” samo dve nedelje pošto je i šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović rekao da je podela Kosova samo jedna od tema o kojoj je Beograd spreman da razgovara i da skupštinska rezolucija o Kosovu daje dovoljno prostora za to, te da ta ideja sporadično „provejava” godinama, nameće se pitanje koliko su iskreni ovdašnji političari. Jer praktično svi osim Liberalno-demokratske partije zvanično govore da podela Kosova nije opcija i da je (celo) Kosovo deo Srbije.
Šef beogradskog tima za pregovore Borislav Stefanović juče nije želeo da komentariše Dačićevu izjavu, ali je naveo da je za beogradski tim „otvorena mogućnost da o svemu razgovaramo”. A njegov neposredni šef ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da okvir za sve razgovore mora biti unutar Srbije, kao i da budući status pokrajine mora biti u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.
„Postoji samo jedna politika i to je državna politika a ona je zasnovana na Ustavu Srbije i rezolucijama Skupštine Srbije”, rekao je Jeremić.
Šta je, u stvari, plan države Srbije za južnu pokrajinu i da li se o podeli ipak razmišlja kao jednoj od mogućih varijanti izlaza iz trenutnog ćorsokaka? Koordinator Vlade Srbije za odnose s javnošću Slobodan Homen rekao je juče za Betu da vlada nije raspravljala o podeli Kosova i da potpredsednik vlade Ivica Dačić neće snositi sankcije zbog iznošenja takvog stava jer je jasno naznačio da je reč o ličnom stavu. Homen je ocenio da Vlada Srbije „nije mesto” na kojem bi se raspravljalo o ideji podele, jer bi to značilo kršenje skupštinske rezolucije o Kosovu.
Izvor „Politike” blizak vlastima tvrdi da je podela Kosova ipak jedna od mogućnosti o kojoj se razmišljalo svih ovih godina. Prema njegovim rečima, na to se svodi omiljena javna formulacija zvaničnika Beograda kada govore o rešavanju kosovskog problema – da „nije fer da neko dobije sve, a neko ništa”. Iako i zvaničnici sa Zapada kategorično odbijaju mogućnost podele, naš sagovornik ističe da nisu u takvom stavu jedinstveni, odnosno ima i onih u uticajnim međunarodnim krugovima, koji ne bi imali ništa protiv tog rešenja ako bi ono bilo rezultat saglasnosti Beograda i Prištine.
I u Prištini zvaničnici sve ove godine odbijaju opciju podele, ali ta ideja se ipak i tamo, prema tvrdnjama nekih prištinskih analitičara, pominje „na marginama”. Tako da nije nemoguće da se u nekom trenutku interesi Beograda i Prištine „nađu” upravo na ovom rešenju, ali je problem, prema rečima našeg sagovornika, što niko ne može da predvidi kako bi se taj scenario odrazio na region.
Najjači argument Zapada protiv podele Kosova – da bi to značilo izmenu i drugih granica na Balkanu – nije bez osnova, potvrđuje i izvor „Politike”. Kako ističe, ne može se očekivati da takav potez neće uticati na prilike u Makedoniji ili BiH.
Ideju staru 20-30 godina, koju je „lansirao” Dobrica Ćosić i zbog koje je trpeo dosta kritika, a koja nije bila mrska ni pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, očigledno se sve više „prima” u političkom životu Srbije. U neformalnim razgovorima, mnogi od onih koji „tvrdo” brane nedeljivost Kosova, i iz vlasti i iz opozicije, govore ono što je Ćosić onda govorio, a Dačić sada javno izrekao. Tako je, recimo, jedan od uticajnijih funkcionera iz vladajuće koalicije još prošle godine kazao da bi podela Kosova, po njegovom mišljenju, bila dobro rešenje za Srbiju, a na pitanje da li je to neko od međunarodnih faktora ponudio, on je odgovorio: „Zašto bi oni nama to nudili, oni čekaju da mi izađemo s tim predlogom”.
Opet, od političara iz drugih stranaka vlasti, ali i opozicije, moglo se čuti potpuno slaganje da bi podela Kosova, koja bi išla linijom reke Ibar, bila najviše što u dogledno vreme Srbija eventualno može da dobije, ali da to nipošto ne znači da bi Beograd pristao da zauzvrat Kosovu „ustupi” preševsku dolinu, odnosno jug Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić je u septembru 2008. godine prvi put pomenuo je da je „spreman” da razmišlja o toj opciji „ako iscrpemo sve prethodne opcije, a ima ih dosta, jer još ima prostora da nađemo rešenje u okviru opcije suštinske autonomije”. Međutim, termin „suštinska autonomija” praktično je ispao iz upotrebe posle prošlogodišnje presude Međunarodnog suda pravde o pitanju Kosova, ali ni Tadić više nije zvanično govorio o mogućnosti podele Kosova.
U decembru prošle godine londonski „Gardijan” je objavio američke diplomatske depeše do kojih je došao „Vikiliks”, a u kojima se tvrdi da zvanični Beograd želi podelu Kosova i to duž toka reke Ibar. Prema tim depešama, Tadićev spoljnopolitički savetnik Jovan Ratković je u razgovoru sa jednim evropskim diplomatom priznao „da će Beograd morati da se pomiri sa činjenicom da više nikada neće upravljati Kosovom, ali naglašava da će i Priština morati da shvati da ona neće uspostaviti svoju vlast severno od Ibra”.
Nešto vrlo slično je Tadić rekao krajem marta ove godine na jednom forumu u Briselu, navodeći da treba da se pođe od realnosti na terenu, te da je jasno „da u budućnosti Albanci neće hteti da prihvate vlast Srba nad njima, kao što ni Srbi, naročito na severu, neće želeti da prihvate vlast Albanaca”.
Ali pitanje je koliko je rešenje ove protivrečnosti moguće sada tražiti kroz podelu Kosova. To verovatno najviše zavisi od toga koliko su SAD i najveći deo Evropske unije spremne da revidiraju stav da su granice Kosova koje su oni priznali nepromenljive.
J. Cerovina B. Baković
------------------------------------------------------------------
Dačić: Ne menjam državnu politiku
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić juče je, reagujući na komentare povodom njegove izjave o podeli Kosova, rekao da je u intervjuu listu „Zeri”, u svojstvu predsednika SPS-a, izneo stav da postoji više rešenja za pitanje Kosova. „Jedino brzo rešenje je realno, a nikad nisam upotrebio termin ’podela’, već sam govorio da se napravi kompromis između Srba i Albanaca, jer postoje i druga rešenja, koja nisu realna”, izjavio je Dačić a prenosi Fonet.
Srbija smatra da je celo Kosovo njen sastavni deo, što nijedan albanski političar neće prihvatiti, a Priština smatra da celo Kosovo treba da bude nezavisno, što neće prihvatiti nijedan političar u Beogradu, rekao je Dačić.
On je ocenio da bi obe strane u ostvarivanju takvih ciljeva morale da upotrebe vojna sredstva. „To može dovesti do novog rata”, izjavio je Dačić i dodao: „Ne menjam, niti želim da menjam državnu politiku, i dalje je podržavam, poštujem Ustav Srbije i niko ne može da mi zameri da moja partija i ja nismo učinili sve za odbranu Kosova”.
„Mi smo Kosovo i oružjem branili, za razliku od nekih koji su u Beogradu samo teoretisali i danas misle da je dovoljno reći ’Kosovo je naše’, pa da onda, eventualno, zapale neku ambasadu i odu na moleban”, rekao je Dačić.
Na konstataciju da je portparol vlade Milivoje Mihajlović ocenio da izjava Dačića predstavlja ličnu ideju, a ne stav vlade, Dačić je odgovorio: „Šta ima Mihajlović da kaže da je to moja ideja, kad sam ja to rekao u intervjuu? I mnogi drugi su rekli nešto slično, Dobrica Ćosić je to rekao pre 20 ili 30 godina”.
Dačić je izjavio da je predsednik partije, a ne „činovnik u vladi”. „Neće valjda predsednik vlade određivati kakav je program moje političke stranke. Ne napadam nikoga u vladi, iznosim svoje stavove”, rekao je Dačić.
Na konstataciju novinara da postoji odluka prema kojoj ministri ne smeju da iznose stavove suprotne zvaničnom stavu vlade i da je poslednji ministar koji je izjavio tako nešto izbačen iz vlade, Dačić je rekao: „Pa neka me izbace iz vlade”.
-----------------------------------------------------------------
Kako Vlasi vide moguće granice
Kada je nedavno za NIN Azem Vlasi, politički analitičar iz Prištine, govorio o razmeni teritorija, rekao je da bi nova granica išla od Vranja ka jugu do Makedonije (sa desne strane autoputa idući prema Skoplju). Kompletna preševska dolina i albanska sela sa leve strane autoputa trebalo bi da pripadnu Kosovu, naveo je Vlasi, a Leposavić, Zvečan i deo Zubinog Potoka pripali bi Srbiji. Sadašnje srpske enklave južno od Ibra ostale bi deo nezavisnog Kosova.
Bogdanović: Platforma Vlade Srbije to ne spominje
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je juče da je Vlada Srbije donela platformu za razgovore o Kosovu i Metohiji u kojoj se nigde ne navodi podela južne srpske pokrajine i dodao da smatra da povodom tog pitanja treba tragati za rešenjem koje će biti rezultat dogovora uz poštovanje Ustava Srbije, zakona i skupštinske rezolucije.
Bogdanović je naglasio za Tanjug da to nije nova ideja, ocenivši da ona ima svoje prednosti, mane i posledice. „Podela, kao opcija, nameće se iz stava da Beograd smatra da je celo Kosovo deo Srbije, što nijedan albanski političar neće prihvatiti. Iz takve realnosti, možda, proizilazi da je jedino podela kompromis, a svaka opcija koja je plod obostranog kompromisa je prihvatljiva”, smatra ministar Bogdanović.
Prema njegovim rečima, izjave koje se odnose na podelu Kosova i Metohije su, pre svega, politički stavovi pojedinih lidera stranaka ili nekih pojedinaca, koji smatraju da je to možda najbolje rešenje.
Bogdanović je rekao da njegov stav jeste da treba tragati za rešenjem koje je rezultat dogovora.
Dodik: Opcija koju treba razmotriti
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče, povodom ideje o podeli Kosova, da je to opcija koju treba razmotriti i postići dogovor o tom pitanju u okviru Srbije.
Dodik je, u izjavi za Tanjug, kazao da treba naći najracionalnije rešenje za Kosovo i da to ne sme da bude tema o kojoj će se raspravljati decenijama. „Ukoliko bi se došlo do situacije gde sever Kosova pripada Srbiji, i manastiri i druga područja gde žive Srbi dobili bi međunarodni status, to je opcija koju treba razmotriti i postići konsenzus o tome u Srbiji”, naglasio je Dodik. On je, međutim, dodao da on nije deo pregovaračkog tima i da može da govori samo u svoje ime, a ne u ime vlasti.
Halimi: Podela Kosova bi donela nove sukobe
Predsednik Partije za demokratsko delovanje, sa juga Srbije, Riza Halimi rekao je za Tanjug da ideja o podeli Kosova nije nova, istakavši da to nije dobra ideja i da se mora naći bilo koje drugo rešenje, a ne rešenje podele. „To bi značilo nove sukobe i to ne treba Balkanu”, kazao je Halimi i podsetio na iskustva sa tragičnim eksperimentima prekrajanja granica i podela tokom devedesetih godina.
Dereta: Apsolutno neizvodljiva ifdej
Direktor Građanske inicijative Miljenko Dereta je kazao da ta ideja ima zagovornike na svim stranama, ali da je ona apsolutno neizvodljiva. „To je samo pomeranje granica konflikta sa onoga što je sada demarkaciona linija severnije ili južno”, kazao je Dereta. On je rekao i da to otvara pitanje juga Srbije i opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, i razmene teritorija i ljudi. „To je veoma rizičan poduhvat i to nije poduhvat 21. veka”, kazao je Dereta.
objavljeno: 17.05.2011.
