Izvor: Press, 27.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračne tajne „Goldman Saksa"
Presedan Prvi put u istoriji moćne banke dogodilo se da insajder progovori o mutnim radnjama institucije, koju mnogi optužuju da stoji iza svake velike novčane manipulacije na tržištu
Greg Smit, bivši potpredsednik jedne od najmoćnijih investicionih banaka na svetu „Goldman Saksa", ne prestaje sa pokušajima da uzdrma svoju kompaniju koju je bučno napustio ovog proleća. Tada je u autorskom tekstu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << „Njujork tajmsu" optužio „Goldman Saks" za varanje klijenata, a sada je odlučio da proširi svoje optužbe, i to u formi knjige pod naslovom „Zašto sam napustio 'Goldman Saks'".
- Smuči mi se kada vidim kako ljudi u „Goldmanu" mirno govore o tome kako su odrali klijente. U poslednjih 12 meseci čuo sam od pet različitih izvršnih direktora, koji svoje klijente zovu „mapetovcima", ponekad i preko internog mejla - zapisao je Smit u autorskom tekstu.
S obzirom na to da je njegov članak izazvao veliku pažnju javnosti, što i nije čudno jer se prvi put u istoriji moćne banke dogodilo da insajder progovori, dve stvari su ipak zamerene Gregu Smitu. To što je, navodno, tek posle 12 godina rada u „Goldman Saksu" primetio da je nešto trulo u toj mešetarskoj firmi. I drugo, da je podigao veliku buku oko svoje ostavke upravo da bi profitirao od nje. Recimo, tako što će papreno naplatiti prava za objavljivanje knjige o mračnih tajnama „Goldman Saksa", u visini od 1,5 miliona dolara.
Buntovnik s razlogom
Ali i pre Smita mnogi stručnjaci su upozoravali da je „Goldman Saks" ogromna, a usput i vrlo prljava mašinerija za uzimanje para. Met Taibi, novinar „Roling stouna", istraživao je koliko je ta banka pustila pipke u SAD i šire i utvrdio da od vremena američke Velike depresije, „Goldman Saks" stoji iza svake velike novčane manipulacije na tržištu, od tehnologije do nafte, gasa i žitarica. Zato malo neozbiljno zvuči Smitova tvrdnja da je banka postala „veoma zla" prema klijentima u poslednjih godinu dana. Realnije je zaključiti da je uvek bila takva.
Kako je „Goldman Saks" uspeo da postane toliko moćan? Taibi navodi da je ova banka uvek veoma pažljivo i stručno pratila događaje na berzi i vrlo precizno procenjivala kada će nastupiti finansijska katastrofa, kako bi je iskoristila za stvaranje profita. Nije joj predstavljao problem ni kada je sama izazivala krah berze, kao što je to bilo početkom dvadesetih godina u SAD. Sve je to vrlo teško dokazivo, na šta je „Goldman Saks" i računao od svog nastajanja. Osim toga, reč je o firmi koja ima kontakte u trezoru SAD, pa joj nije teško da isprati svaki važan događaj koji se tiče tokova novca.
Tek prošle godine se Američki senat konačno zainteresovao za istraživanje o delovanju moćne investicione banke, pa je u okviru njega formiran potkomitet za istragu poslovanja ove banke, koji su vodili Karl Levin i Tom Koburn. Samo jedan primer iz njihovog izveštaja je dovoljno ilustrativan. Kada je američka ekonomija počela da se urušava, što je okvirno bilo oko 2006. godine, „Goldman" je imao šest milijardi dolara udela u hipotekama na stanove i kuće širom SAD. Do kraja te godine banka je zaključila da je prebukirana hipotekarnim kreditima i da će vrednost nekretnina opasno opadati, pa je potrebno da se što pre izvuče iz te situacije. To je urađeno na sledeći način: Danijel Sparks, direktor za hipoteke u „Goldmanu", odlučio je da se što više deonica distribuira na berzi, čak i bez potrebne dokumentacije, što će mnoge investitore navesti da uđu u riskantna ulaganja bez garancija. Met Taibi taj potez poredi sa prodavcem kola, koji je shvatio da ima gomilu automobila sa neispravnim kočnicama. I umesto da vrati tu robu, on je prodaje, a zatim i oduzima životno osiguranje onima koji su kupili pokvarena kola. Rezultat: njihova prevara je izazvala jednu od većih rupa u globalnoj ekonomiji, a posledice su vidljive i danas.
A rezultati na računu „Goldman Saksa" bili su još vidljiviji: Taibi beleži da je kompanija već u februaru 2007. povećala svoj deo u hipotekama za čitavih 10 milijardi dolara. Naoko komplikovan, a u principu jednostavan sistem: u promet su puštene labave obveznice sa garancijom „Goldman Saksa" da su sigurne. A ko ne bi poverovao najmoćnijoj banci na svetu.
Klijenti su ubrzo shvatili da im je debelo podvaljeno, a najveći među njima, biznis partner, banka „Morgan Stenli", bukvalno je preklinjao da mu se poništi ugovor na ulaganje u stanove koji su rapidno gubili vrednost na tržištu. „Goldman" je to odbio i pustio klijente da nestanu u gubicima. Da bi mogao da očisti svoje dokumente od „loših" cifara, morali su da stradaju verni klijenti. „Morgan Stenli" je izgubio 960 miliona dolara. A zašto je „Morgan Stenli" ćutao? Zato što je već učestvovao u „budženju" cena nafte na berzi sa „Goldmanom".
Teorija zavere ili...
Ovaj primer samo je kap u moru poslovanja „Goldman Saksa", koji je zahvaljujući naporu dvojice senatora, Levinu i Koburnu, isplivao u javnost. I i dalje „Goldman Saksu" niko ništa ne može. A Greg Smit, bivši direktor i novopečeni insajder, sigurno ne mora da brine za svoju budućnost. Osim masnog honorara za svoju knjigu pod primamljivim naslovom „Zašto sam napustio 'Goldman Saks'", i od prodaje će dobro zaraditi. A njegove bivše moćne kolege kažu da je dao otkaz samo zato što nije dobio masnu povišicu.
Ima još jedna stvar koja ide u prilog bankarima iz „Goldman Saksa". Moćna banka uvek može da kaže kako je sve ružno što se priča samo teorija zavere. I da je nemoguće da su za krah berze u dvadesetim godinama prošlog veka i najnoviju krizu koja je potresla svet, pa i malu Srbiju na brdovitom Balkanu, baš oni krivi za sve. Ko bi ga znao... Jer kada počne priča o „Goldman Saksu", to je i istorija moćnih američkih Jevreja, a upleteni su i Rotšildi.
Istorija moći jedne imperije
Multinacionalna investiciona banka „Goldman Saks" osnovana je 1869. godine na Menhetnu u Njujorku. Firma obezbeđuje marže i pruža konsultantske i brokerske usluge za svoje klijente. Neki od bivših zaposlenih u „Goldman Saksu" su bivši sekretar trezora SAD Henri Polson u vreme predsednikovanja Bila Klintona i Džordža Buša, kao i guverner Evropske centralne banke Mario Monti, sada premijer Italije.
Trenutna vrednost „Goldman Saksa" je oko 923 milijarde dolara. „Goldman Saks" je, između ostalog, optuživan i da je pomagao grčkoj vladi da prikrije bankrot, kako bi uzdrmao već načeti ekonomski sistem Evropske unije. U tome im je pomogao Petros Hristodulu, šef agencije za upravljanje dugom pri grčkoj vladi, koji je karijeru započeo u „Goldman Saksu". Na čelu „Goldman Saksa" trenutno se nalazi Lojd Kreg Blenfajn, koji je na toj poziciji od 2006. godine. Proslavio se izjavom iz 2009. godine, u kojoj kaže da je svestan da, kada bi presekao vene, mnogi ljudi bi povikali od radosti. A zatim je, upitan kako opisuje svoj posao, rekao: „Radim božji posao."
