Izvor: Blic, 27.Avg.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade Marković zaštićeni svedok za ubistvo Ćuruvije
Radomir Marković (63), nekadašnji šef Službe državne bezbednosti osuđen za zločin na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića u Budvi i ubistvo Ivana Stambolića mogao bi da dobije status zaštićenog svedoka i oprost polovine zatvorske kazne ukoliko otkrije imena ubica Slavka Ćuruvije.
Izmene Zakonika pred Skupštinom
Za ovaj status, Marković bi mogao da konkuriše već 31. avgusta, kada bi Skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakonika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o krivičnom postupku koje predviđaju da status zaštićenog svedoka može da dobije i pravosnažno osuđena osoba ukoliko je značaj razotkrivanja krivičnog dela toliki da može da mu se ublaži izrečena kazna. O značaju ovog zakona za rasvetljavanje Ćuruvijinog ubistva nedavno je u intervjuu za „Blic" govorio i Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Na pitanje da li Specijalno tužilaštvo ima potrebu da primeni ovu odredbu čim bude usvojena, Radisavljević je odgovorio:
Hitno primenjivanje odredbe
„Smatram da se radi o veoma značajnoj novini. Reč je o sredstvu koje treba da omogući još efikasnije vođenje krivičnog postupka za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Nastojaćemo da ove odredbe počnemo da primenjujemo odmah, čim se za to stekne mogućnost i zakonom propisani uslovi. Uveren sam da će se korišćenjem upravo ovog novog instituta otkriti učinioci nekih krivičnih dela koji su, nažalost, do sada ostali nepoznati. Jedno od tih krivičnih dela je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - rekao je Radisavljević. Odgovarajući na pitanje da li ima novih momenata u istrazi Ćuruvijinog ubistva, Radisavljević je nastavio: „I pored svih preduzetih aktivnosti i radnji Specijalnog tužilaštva, istražnog sudije Posebnog odeljenja, MUP-a i drugih agencija, izvršioci ovog krivičnog dela još nisu otkriveni." Očigledno je da korišćenje dokaznih sredstava koja smo do sada imali na raspolaganju nije dalo rezultate. Zato smatram da bi pomenuta novina u ZKP-u konačno mogla da dovede do razrešenja ovog monstruoznog ubistva koje godinama opterećuje ne samo porodicu pokojnog Ćuruvije, njegove kolege, pravosudne organe, već i celokupnu srpsku javnost".
Iako specijalni tužilac Radisavljević nije direktno označio Markovića kao osobu na koju se računa kako bi se rasvetlilo Ćuruvijino ubistvo, izvor „Blica" koji je uključen u istragu kaže da je „bivši šef DB-a jedina osuđena osoba čije bi svedočenje konačno moglo da stavi tačku na ubistvo Slavka Ćuruvije".
Tajni dokument „ćuran"
Slavko Ćuruvija ubijen je u ulazu svoje zgrade u Svetogorskoj ulici na Uskrs 1999. godine. Iako su mediji odmah nezvanično dovodili DB u vezu sa ubistvom, zvanična potvrda stigla je tek posle rušenja Miloševićevog režima. Poslednjeg dana oktobra 2000. godine obelodanjen je tajni dokument „Ćuran" o policijskom praćenju Ćuruvije na dan ubistva 10. aprila 1999. godine, a član rukovodstva SPO Vlajko Senić prvi je saopštio da je „novinar Slavko Ćuruvija ubijen po nalogu Službe državne bezbednosti Srbije". Senić je tada zatražio Markovićevu ostavku, čije je nepodnošenje izazvalo prvi sukob između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, ali i njegovu krivičnu odgovornost. Zatražena je odgovornost i Milana Radonjića, načelnika SDB Beograda, kome je Marković dao nalog za praćenje. Jovo Ćuruvija, Slavkov brat, istog dana je tužilaštvu uputio zahtev za saslušanje Markovića i Radonjića. Do toga, međutim, nije došlo. Rade Marković porazgovarao je samo sa trojicom tadašnjih koministara MUP-a, kojima je potvrdio da dokument o tajnom praćenju Ćuruvije „odgovara po formi i metodologiji dokumentima DB", medije je optužio za hajku protiv njega i od MUP-a zatražio da ga zaštiti „blagovremenim i tačnim informacijama".
Ostao na funkciji i posle optužbi
Na funkciji načelnika SDB Marković je ostao i posle ovih optužbi, sve do formiranja vlade koja ga je smenila 27. januara. Mesec dana kasnije, uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu četvorice članova SPO Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurovića i Vušura Rakočevića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. u ataru sela Petka. Nekoliko meseci kasnije, lider radikala Vojislav Šešelj ponovo je Ćuruvijino ubistvo povezao sa SDB, obelodanjujući imena dvojice pripadnika službe Mikija Kurka, koga je optužio kao izvršioca likvidacije, i Ratka Romića, vozača belog „golfa" kojim su Ćuruvijine ubice napustile mesto zločina. „Golf" je, utvrđeno je istragom, bio vlasništvo beogradskog centra DB.
Sve vreme ubistvo Ćuruvije u tužilaštvu je vođeno kao „predistražne radnje", što znači da istraga zbog naručenja i izvršenja zločina nije pokrenuta ni protiv jedne osobe.
Presude
Radomir Marković pravosnažno je na 15 godina osuđen za pomaganje u ubistvu Ivana Stambolića i atentatu na Vuka Draškovića u Budvi. U junu prošle godine osuđen je na 40 godina zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali. Ova presuda još nije pravosnažna. U sudskoj istrazi 2003. Marković je priznao da je naređenje da se ubiju Drašković i Stambolić izdao Slobodan Milošević. Na suđenju je, međutim, negirao iskaz u kojem je konstatovano i da mu je obećan status svedoka saradnika.
V. Z. C.
Mogućnost blaže kazne
Profesor Goran Ilić, član radne grupe koja je uradila izmene Zakonika o krivičnom postupku, kaže za „Blic" da predlog izmena omogućava da se osuđenoj osobi, ako postane svedok saradnik, ublaži kazna i da sličnih rešenja ima u italijanskim zakonima protiv mafije.
- Svedok saradnik može da postane i osoba koja je osuđena za delo organizovanog kriminala, a javni tužilac ima obavezu da podnese zahtev sudu za ublažavanje kazne na koju je osuđen. Izrečena kazna može da se umanji najmanje za polovinu, a može i više. Samo je teorijski moguće oslobađanje od kazne jer nema donje granice, što znači da ako se ispune zakonski uslovi, može da bude i oslobođen - kaže profesor Ilić.
V. Z. C.
