Izvor: RTS, 20.Mar.2012, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest radnika "Magnohroma"
Bivši radnici "Magnohroma", koji su pešice krenuli za Beograd, vratili su se nazad autobusima u Kraljevo. Oni će, kako kažu, sutra odlučiti o daljim potezima u vezi sa svojim zahtevima. Radnici nameravali da razgovaraju sa nekim iz Vlade, kako bi se pronašlo rešenje za neisplaćene zarade.
Oko 300 radnika bivših radnika kraljevačkog "Magnohroma" prekinuli su večeras oko 20.30 blokadu Ibarske magistrale >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << između Beograda i Kraljeva, kod Mrčajevaca i vratili se u Kraljevo autobusima koje im je poslao gradonačelnik Ljubiša Simović.
Jedan od bivših radnika Lazar Pavlović rekao je za RTS da su protest nastavili u zgradi kraljevačke Skupštine, dodavši da će odluku o daljim potezima u vezi sa svojim zahtevima doneti u sredu.
Radnici "Magnohroma", koji su krenuli pešice za Beograd, popodne su blokirali Ibarsku magistralu, kako bi obezbedili autobuse koji bi ih prevezli do Beograda.
Negde oko 16 časova stigli su u Mrčajevce, gde su prvobitno nameravali da se odmore, a potom su ipak odlučili da ponovo blokiraju Ibarsku magistralu.
Radnici su planirali da dođu do Vlade Srbije, gde je trebalo da budu primljeni. Oni traže isplatu zaostalih zarada na osnovu sudskih presuda.
Oni su jutros krenuli pešice za Beograd, a onda su u selu Miločaj kod Kraljeva blokirali Ibarsku magistralu tražeći autobuse za nastavak puta.
Nakon kraće blokade magistrale, radnici su nastavili pešice ka Beogradu, jer im lokalna vlast nije obezbedila autobuse, a tokom zadržavanja u selu Miločaj jednom radniku je pozlilo i on je odvezen u Hitnu službu.
Većina ovih radnika je i pre četiri godine, 18. marta 2008. godine, takođe peške krenula za Beograd, ali su posle dvadesetak kilometara po njih došli autobusi i prevezli ih do glavnog grada.
U to vreme bila je raskinuta privatizacija "Magnohroma" i oni su tada tražili plate i trajno rešavanje budućnosti preduzeća.
Posle mesec i po dana odobren im je socijalni program i oko 1.900 radnika je napustilo preduzeće.
Deo dogovora bio je da radnici narednih godinu dana ne traže zaostale zarade i da će im one u tom roku biti isplaćene prodajom imovine "Magnohroma" koja nije u funkciji proizvodnje.
Pošto nisu dobili novac, oko 1.300 bivših radnika tog preduzeća pokrenulo je sudski postupak koji je pre nekoliko meseci okončan u njihovu korist.
Po ovom osnovu "Magnohrom" duguje oko 570 miliona dinara, a sa kamatama i sudskim troškovima dug prelazi milijardu dinara.
Odbijen predlog Agencije za privatizaciju
Agencija za privatizaciju predlaže da se prodajom imovine koja nije u funkciji proizvodnje obezbede sredstva za isplatu zaostalih zarada. Tržišna vrednost te imovine procenjuje se na 1.600.000 evra. Vrednost imovine raste, jer i "Magnohrom" sve bolje posluje.
Samo od izvoza, u proteklih godinu dana ostvaren je prihod od četiri miliona evra. "Jedan deo sredstava bio bi obezbeđen iz prodaje te imovine", navodi Đorđe Kosanović, zastupnik kapitala "Magnohroma". Drugi deo sredstava dobio bi se, praktično, iz privatizacije obe fabrike.
Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković rekao je da se mora pronaći rešenje za izmirenje potraživanja bivših radnika "Magnohroma" i naglasio da ta firma "ima jako dobru perspektivu ponovne uspešne privatizacije".
"Imamo činjenicu da akumulirane neisplaćene zarade iz perioda devedesetih koje su ušle u fazu izvršnih sudskih presuda na neki način dovode u situaciju da moramo to rešenje da pronađemo", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare na kojoj je bilo reči o efektima privatizacije.
Cvetković je rekao da je radnicima ponuđena solucija koja "u velikoj meri, u materijalnom smislu zadovoljava izmirenje njihovih obaveza".
"Oni su to odbili. To je bila najbolja moguća ponuda koju smo mi u datim okolnostima, u okvirima što su naše nadležnosti, mogli da predložimo kako bi se obezbedio jedan novi investicioni ciklus od 60 miliona evra", rekao je Cvetković.
