Izvor: Glas javnosti, 20.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika i sudski postupak
Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, posle osmogodišnjeg boravka u zatvoru i dve presude, jedne na 15 i druge na 40 godina za Ibarsku magistralu, ponovo je u žiži javnosti. Ovoga puta zbog knjige „Kazna bez zločina“, koja se ovih dana pojavila u javnosti. Marković u ekskluzivnom razgovoru za Glas javnosti govori o tome šta je to što je bila poslednja kap u čaši, što je bilo presudno da presavije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tabak i počne da piše, pre svega o suštini svog zatočeništva.
Imate li osećaj da se u vašem slučaju radi o institucionalizaciji krivice. Kako to primate, vidite, objašnjavate iz svog ugla?
- Nije to osećaj, već su to direktna saznanja. Na početku procesa o tome smo govorili samo moji branioci i ja. Sada o tome u raznim knjigama pišu bivši političari, ministri, policajci i sudije. Tvrdili su da se politika umešala u ovaj sudski postupak i da su sudije sudile kako je to odgovaralo političarima zabrinuti za svoj sudski reizbor, obelodanio je Dušan Mihajlović u knjizi „Oni su jači od nas“. Tvrdnju da se krivični progoni pokreću na zahtev političara i da se tako grubo zloupotrebljava policija obelodanio je bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Mile Novaković u istoj knjizi. Da su sudske odluke kreirali političari, obelodanio je i Čedomir Jovanović, koji je u svojoj knjizi napisao: „Mi smo odlučili o sudbini Radeta Markovića“. Zaključite sami da li se radilo o institucionalizaciji krivice.
PRVI PUT SAM SE UPLAšIO U VREME „SABLJE“
Imali ste, kao što u knjizi i navodite, poslednjih osam godina mnogo razloga da se plašite za svoj život, kao i za svoje najbliže, sina, suprugu, roditelje... Kada vam je bilo najteže? Kada ste osećali najveći strah?
-U stvari, prvi put sam se uplašio u vreme „Sablje“. Znao sam u čijim je rukama vlast, a poznavao sam donekle i mentalni sklop tih ljudi, njihov strah i paniku. Uz karakterne osobine koje imaju, njihovo ponašanje moglo je rezultirati samo ishitrenim i nepromišljenim potezima i oni nisu razmišljali da li je to po zakonu ili ne. To se donekle i obistinilo i mnogi ljudi su zbog povreda svojih prava sudski obeštećeni. Dok su pretili meni, to me nije plašilo. Kada su to i oni shvatili, nagovestili su mi da će posledice moje nesaradnje trpeti moja porodica. E, tada sam se prvi put uplašio. Povukao sam poteze da dobijem na vremenu. Da prođe vanredno stanje, da se država vrati u pravne, zakonske okvire. Da se stišaju strasti, da se povrati razum. To je bilo jedino što sam mogao da učinim za svoju porodicu. Ti moji kompromisi, iako nisu mogli nikome da naškode, jer nisu imali nikakvu pravnu snagu, kasnije su zloupotrebljeni protiv mene. Izjave koje sam dao specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću u vreme „Sablje“ koje je sud tri puta izdvajao iz spisa predmeta kao neupotrebljive u dokaznom postupku odlukom Vrhovnog suda pravno su osnažene i na osnovu njih sam osuđen. Zbog takve odluke Vrhovnog suda, sudija Milena Inić-Drecun je napustila pravosuđe.
Nadam se da ce se kad tad odkriti ko je Vuk Draskovic i zasto i za koga radi to sto radi odkada je stupio na politicku scenu Srbije?
Pih! Zlikovac!
Kog on vise interesuje!
Samo terba sav prihod od knjiga i ostalih autorskih prava dati deci njegovih zrtava!
I Glas treba da se stidi sto stalno daje prostor OSUDJENIM zlocincima!
