Izvor: Kurir, 18.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam prihvatio ucenu
BEOGRAD - Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, posle osmogodišnjeg boravka u zatvoru i dve presude, na 15
BEOGRAD - Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, posle osmogodišnjeg boravka u zatvoru i dve presude, na 15 i na 40 godina za Ibarsku magistralu, ponovo je u žiži javnosti, ovoga puta zbog upravo objavljene knjige „Kazna bez zločina“. U ekskluzivnom razgovoru za Glas javnosti govori o tome zašto je počeo da piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << o svom zatočeništvu.
- Vaspitan sam da volim svoju zemlju, slobodu, da poštujem zakone, da verujem u pravdu. Trideset godina, ceo svoj radni vek, proveo sam na radu u policiji, štiteći ljude od kriminalaca, a zemlju od terorista. Nije to bio lak život, težak je i nezahvalan policijski posao, pun iskušenja. Ako ne ostavi tragove na telu, sigurno ostavlja na duši. Svaka promena vlasti u zemlji rezultira periodom pravne i političke nestabilnosti. Obično se nova vlast, s manje ili više stila, obračunava sa starom. Celog života sam se držao zakona, zanatski obavljajući poslove koji su uglavnom bili iz oblasti suzbijanja kriminaliteta. Bio sam ubeđen da nemam o čemu da brinem. Ali, kada sam čuo komentare „Zakon nije Sveto pismo“ i „Zakona se ne treba držati kao pijan plota“, osetio sam zebnju.
Šta se dešavalo posle 5. oktobra?
- Imao sam više ponuda da se sklonim dok se ne stišaju strasti, ali nisam prihvatio pruženu ruku. Verovao sam u pravdu, verovao u novu vlast da će se ipak opredeliti da ide stazom legaliteta, ka pravnoj državi. Prevario sam se. Prvo je počeo orkestrirani medijski, a onda i sudski progon. Čitao sam i slušao o sebi svašta. Baš su pustili mašti na volju. Po principu „više puta ponovljena laž postaje istina“, u ljudima se formiralo i mišljenje da je to što čitaju istina. Sudije, iako tvrde da nisu pod uticajem medija, i te kako osluškuju mišljenje javnosti, što se negativno odražava na presude. Nažalost, pravosuđe u koje sam verovao, prolazi kroz period teških iskušenja. Nije više nikakva tajna da je sud u nekim postupcima primoran da pravi kompromise nauštrb pravde. O tome govore i same sudije. Usledile su presude, pa obaranje presuda, pa ponovo suđenje, i tako osam godina.
Vaš branilac Toma Fila tvrdi da ste vi zapravo dežurni krivac?
- Tajne službe, ma kako se one zvale i čije bile, rade na isti ili na sličan način, s istom ili sličnom tehnikom. Delokrug poslova je takav da se tajnost u radu mora poštovati iznad svega. Sve što je narodu nepoznato izaziva i sumnju i nepoverenje. Zbog toga su i odomaćeni komentari da je za sve što se ne zna ko je kriv, kriva tajna policija. Bio sam načelnik RDB dve godine. Taj zadatak sam prihvatio u po našu zemlju najgorem trenutku. U tim uslovima se takva ponuda nije ni mogla ni smela odbiti. Oduvek je postojala određena netrpeljivost između Javne i Državne bezbednosti. Tu ljubavi nikada nije bilo, a koliko je bilo mržnje, osetio sam posle 5. oktobra. Da, ja sam im bio najjeftiniji. Poturili su moju glavu i sačuvali svoje. Verovatno se nekima neće dopasti ono što pročitaju, ali ja nisam koristio samo svoja saznanja, već samo citirao i druge autore, da bi ti koji budu nezadovoljni morali prvo da preispitaju svoju savest.
(opŠirnija verzija intervjua danas I narednih dana u Glasu javnosti)
[ antrfile ]
