Izvor: Glas javnosti, 01.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muka nikada ne ide sama
U selu Mojsinje, na Ibarskoj magistrali između Čačka i Mrčajevaca, u pitnomini rodne pomoravske zemlje mala kućica. Trošna, a kako i da ne bude kada je izgrađena početkom prošlog veka. Nekada je bila kućica za čuvara polja, a danas je ova koliba dom petočlane porodice seoskog nadničara Sime Aćimovića i njegove porodice, žene Milene i njihova tri sina: Aleksandra (8), Nemanje (6) i četvoromesečnog Dušana. Koliba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << naravno, nije njihova, već iznajmljena. Za „stanovanje“ u njoj Simo je svakog meseca plaćao 40 evra. Do sada. Vlasnik kolibe nedavno mu je odredio rok do kada on, žena i deca moraju da napuste kolibu. Kuda će posle toga, kaže Simo, glava porodice, povlačeći dva duga teška dima najjeftinijih cigareta - ne zna.
- Vidiš, malo sam šta u životu lepog doživeo i proživeo od kada sam se rodio. Ja sam sa Zlatibora, iz sela Šljovivica, gde me je podigao deda, koji mi je bio i otac i majka. No, kada je on umro, tadašnji mesni paroh u Šljovivici, otac Milorad Veličković mi je predložio, valjda videvši da mi tamo života nema, da pođem s njim u neko selo oko Čačka gde je on dobio premeštaj. Tako je i bilo! Paroh Milorad mi je mnogo pomagao, ali kada sam ojačao, bilo je vreme da kroz život krenem sam, sve misleći da ću se okućiti, stvoriti porodicu i da će i meni jednom u životu svanuti. Od malena, kao i sada, radim kao seoski nadničar, porodicu sam zasnovao iz ljubavi sa Milenom, izrodili smo troje dece, ali kako koji dan, a ono sve veći problemi. Pa, majku mu, čime sam ja zaslužio samo muku i da li će jednom mene i moju porodicu da ogreje sunce - pita se Simo, znajući da će se njegovo pitanje zagubiti negde u kukuruznim poljima kojima je okružena koliba.
DA SU SVI KAO MILOŠ
Retki su ljudi koji u ovim teškim vremenima čine sve da pomognu ljudima u nevolji. Jedan od takvih je Miloš Đoković, šef mesne kancelarije u Mojsinju.
- Duša me boli što su Aćimovići u tako bezizlaznoj situaciji i činim sve da pomognem. Eto, pokrenuo sam akciju da im se od seoske zemlje dodeli plac i da im se pomogne da naprave kakav-takav kućerak. Ako selo neće, onda ću sam od svoje zemlje dati deo za Aćimoviće, siromašne, ali poštene i radne ljude koje je sa svih strana pritisla muka, a posebno sada kada sve što imaju daju na izlečenje malog Dušana - kaže Đuković, dodajući usput da u selu ima sve manje dece, što je razlog više da se pomogne porodici Sime Aćimovića, u čijoj podstanarskoj kolibi rastu sinovi Aleksandar, Nemanja i Dušan.
Kada se oženio Milenom, sve mu je izgledalo nekako bolje, obećavajuće... Rodili su im se sinovi Aleksandar i Nemanja, imali su kakav-takav krov nad glavom pod kojim su sanjali o lepšim vremenima... I, tako sve do rođenja trećeg sina Dušana pre četiri meseca.
- Odamh po rođenju Dušana, rečeno nam je da sa detetom nešto nije u redu jer je beba rođena sa retkom i teškom kožnom bolešću, eritotermijom, da ne čuje, i da ima problema s nogama. E, od tada nam je ionako težak život postao još teži. Početak Dušanovog života uglavnom je vezan za bolnice, a kada ga donesemo kući, u kojoj zbog prirode bolesti za njega nema ama baš nikakvih uslova, sve što u međuvremenu zaradim u nadnici dajemo za kreme, masti, skupe lekove, specijalne kupke... bez kojih Dušan ne bi mogao da preživi. Istina, imamo nekoliko hiljada dinara dodatka za decu, ali i to ide na lekove za njega, tako da nas duša boli što Aleksandru i Nemanji ne možemo da priuštimo nešto više i bolje jer su zaista dobra deca, dobri đaci i toliko pre vremena sazreli da podjednako sa nama dele brigu oko Dušana. Uz sve to, eto, moramo da se iselimo iz kolibe, a gde da se iselimo, to zna samo blagi Bog! Posla i para je sve manje, muka sve veća. Da se vratimo u Šljovivicu, nemamo gde! Ponekad razmišljam i o... - zastade Simo u pola rečenice, grcajući u suzama. Nije do kraja izrekao šta misli. Mada nije teško naslutiti. Muka pritisla sa svih strana, a pomoći niotkuda.
kako da se dodje do adrese ovih ljudi
Zasto niste napisali neki kontakt sa tim ljudima? Sigurna sam da bi mnogi zeleli da pomognu koliko mogu; Kada pisete o takvim teskim sudbinama ostavite neke podatke;
I ja nemam puno ali mogu necim da doprinesem da im makar malo olaksam zivot;
Njima bi bukvalno svaka pomoc bila dobrodosla;
I nastavite da pisete o njima, ljude ce interesovati kako su se snasli i sta se sa njima desilo;
Nemojte ih ostavljati;
OTVORITE RACUN U BANCI I OBJAVITE BROJ!!!
Kako se to radi?
Molim vas posalji te mi njihovu adresu ili telefon
Jagodina, naselje Lipar br. 24, kontakt telefoni-fix +38135835233,mob.+381644838003
kontakt telefon
Kakva je to bolest eritotermija. google ne prepoznaje taj termin...
Isto pitanje...ima li neki kontakt?
+381644838003
Mislim da je u pitanju jedna vrlo retka bolest, na kojoj slucajno radim na Institutu u Washingtonu, DC. Pokusacu da stupim u vezu sa porodicom krajem Jula kada budem dosla u Srbiju. Na zalost tretman je vrlo skup, ali ako potvrdimo da je u pitanju doticna bolest mozda se nesto moze uraditi. i dobiti pomoc od farmaceutske kompanije. Slazem se drugim citaocima,ako vec objavljujete ovakve tuzne price bilo bi korisno da objavite adresu ili kontakt informacije.
Najpre u ime porodice bih zeleo da se zahvlalim svim ljudima dobre volje koji zele da pomognu, takodje i doktorki iz Washingtona DC.
Takodje svim zainteresovanim koji zele da stupe u kontakt sa porodicom Acimovic mogu uciniti putem foruma marko-djokovic.top-forum.net gde mogu dobiti sve informacije vrezano za ovu porodicu Acimovic.
.jpg)
