Izvor: Glas javnosti, 21.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja savest je čista
Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, posle osmogodišnjeg boravka i dve presude, jedne na 15 i druge na 40 godina za Ibarsku magistralu, ponovo je u žiži javnosti. Ovoga puta zbog knjige „Kazna bez zločina“, koja se ovih dana pojavila u javnosti. Marković u ekskluzivnom razgovoru za Glas javnosti govori o tome šta je to što je bila poslednja kap u čaši, što je bilo presudno da presavije tabak i počne da piše, pre svega o suštini svog zatočeništva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
U momentu pritvora vaš sin je imao trinaest godina. Sada je već odrastao, punoletan mladić. Kako komunicirate?
- Moj sin je od trinaeste godine rastao bez oca. Prošao je za decu jedan period pun iskušenja u izrastanju. Nažalost, u tom veoma bitnom i osetljivom periodu za svako dete, ja nisam mogao da mu pomognem. Ali nije samo rastao bez mene, već je morao da se suoči sa svim pritiscima koje je nametao moj status zatvorenika. Viđali smo se dva puta mesečno po pola sata. To su vam četiri dana za osam godina koliko sam u zatvoru. Šta reći u toku pola sata ili neki minut duže. Slušao je i čitao bezdušne izjave koje su me opisivale u najgorem svetlu. Ali on i pored svega nije izgubio veru u mene. Sad sve to može da sagleda i mnogo realnije. Izrastao je u čoveka koji ume da se nosi sa problemima. Sve ovo ga je prilično očvrsnulo, možda malo i prerano u njegovim očima i dalje vidim blagost što je dobro, jer mržnja nikoga nije usrećila. Ostvario je dečiju želju i postao pilot. Uči i dalje jer to „paperje“ na krilima mora da poraste da bi se sigurno krstarilo nebeskim plavetnilom.
NADANJA
Usuđujete li se da pretpostavite kakav će biti najbolji rasplet vaše životne drame? Imate li neke pretpostavke, osnov vaših nadanja?
- Osnov mojim nadama je pravilna i zakonska ocena dokaza o mojoj krivičnoj odgovornosti, sudija koji iznad svega ima profesionalni i moralni integritet, sud koji neće trpeti nikakve i ničije pritiske.
Trenutno se osećam kao Don Kihot, samo što ja ne jurišam kopljem na vetrenjače, već perom na savest ljudi i na istinu. Moram da verujem da će taj moj vapaj probuditi savest onima koji na sve to gledaju sa strane, razmišljajući, dobro je dok se to sve ne događa meni, već nekom drugom.
Ako je cista, nema problema. Za sve ostale, kojima savest nije bas jako cista, tu je cudotvorni virtuelni manastir. Povoljne cene za iskup svih greha, od preljube do ratnog zlocina! POKAJTE SE!
Kakav lik ! Savest cista!!!!.........a ruke krvlju uprljane.
