Izvor: Glas javnosti, 20.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legiji i Markoviću po 40 godina!
BEOGRAD - Radomir Marković, nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, Milorad Ulemek Legija, komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije, i njeni pripadnici Nenad Ilić i Branko Berček osuđeni su na po 40 godina zatvora, Nenad Bujošević na 35, a Duško Maričić i Leonid Milivojević na po 30 godina zatvora zbog teškog ubistva 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali kada su poginuli >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a preživeo uz lake povrede Vuk Drašković, lider SPO-a.
Zbog pomoći izvršiocima posle krivičnog dela, na godinu i šest meseci zatvora osuđen je Mihalj Kertes, nekadašnji direktor Savezne uprave carina, na 10 meseci Dragiša Dinić, ondašnji načelnik Uprave saobraćajne policije Srbije, a na šest meseci Vidan Mijailović, koji je bio na čelu beogradske Uprave saobraćajne policije.
Optužbe da su učestvovali u teškom ubistvu oslobođeni su Milan Radonjić, bivši načelnik Centra RDB Beograd, i to po četvrti put, kao i Branko-Buca Đurić, načelnik SUP Beograd, po treći put.
Ovu presudu juče je, pošto je sprovelo četvrti glavni pretres, izreklo Veće Vrhovnog suda Srbije, kojem je predsedavao sudija Dragomir Milojević.
Na početku polučasovnog usmenog obrazloženja koje je usledilo, sudija Milojević je rekao da je veće VSS raspravljalo po žalbama Okružnog tužilaštva, branilaca i nekolicine okrivljenih i presudi Okružnog suda, pa je zato i njena izreka nešto drugačija nego što su svi navikli. On je rekao i da je presuda „negde između žalbi tužilaštva i odbrane“.
Prema njegovim rečima, veće je utvrdilo da je praćenje Vuka Draškovića intenzivirano 19. i 20. septembra 1999. godine, za šta su angažovani Treće, Sedmo i Deveto odeljenje CRDB Beograd. O tako dobijenim podacima, načelnik Centra Radonjić obaveštavao je svog pretpostavljenog Markovića, rekao je Milojević i dodao da se tu nametnulo pitanje zašto je praćenje bilo intenzivirano. Po oceni suda, zato što je trebalo plan ubistva sprovesti u delo. Tu je sledilo pitanje ko je stvorio taj plan. U sistemu stroge hijerarhije RDB-a, rekao je dalje sudija, niko sem Markovića nije mogao dati naređenja poput onog da se iz baze JSO u Lipovici izveze kamion pun peska, koji je takođe bio DB-ov.
- Nameće se da je Marković stvorio taj plan, a to se posredno vidi i iz iskaza Bujoševića, koji pominje kontakte sa načelnikom Resora. Marković je s planom upoznao Ulemeka - rekao je Milojević, navodeći da je Ulemek operativno organizovao ubistvo.
On je zatim obrazložio da iskazi Ilića i Bujoševića, koji se u dobroj meri poklapaju, jesu u suprotnosti sa iskazom Maričića, ali da se njima svi okrivljeni raspoređuju na lice mesta na Ibarskoj magistrali. Prema rečima sudije, posebno se iz iskaza Maričića vidi da su osuđene „crvene beretke“ u danima koji su prethodili ubistvu obilazile magistralu i proučavale teren. Takođe, sam Ilić je rekao da je on odabran da vozi kamion, a to su rekli i Bujošević i Maričić.
VSS je ocenio da su sedmorica optuženih postupali „u saizvršilaštvu i s umišljajem“. To se vidi po tome što je plan stvoren i što je postupljeno po njemu, a svako od njih je svojim postupcima „bitno doprineo izvršenju krivičnog dela“. Sudija Milojević je rekao i da zabuna o ličnosti, koju su optuženi isticali u svojim odbranama, odnosno da su mislili da se radi o teroristima, odnosno „albanskoj mafiji“, ne opravdava ubistvo.
Prema obrazloženju Milojevića, Marković je kao načelnik RDB-a trebalo da radi na otkrivanju počinilaca, a ne na prikrivanju njih i dokaza, pa je njegovo ponašanje posle ubistva samo karika u lancu koji pokazuje da je on tvorac plana da se ubije Drašković.
- Svako ubistvo izaziva uznemirenje građana, a posebno ako se radi o predstavniku ili predsedniku političke stranke - rekao je Milojević, objasnivši da je zato veće prihvatilo navode iz prvostepene presude da je ovo ubistvo istorijski događaj.
Čuvši ove reči, Vuk Drašković se desnom rukom oslonio na naslon sedišta ispred sebe i na nju spustio glavu.
Predsedavajući sudija rekao je i da se činjenično stanje u predmetu tokom poslednjeg pretresa nije menjalo, ali da jesu pravne činjenice i izrečene kazne. Naime, sud je umesto stare kvalifikacije dela prihvatio novu - teško ubistvo više lica, na čemu je insistiralo Okružno tužilaštvo u svojoj žalbi, a prihvatilo i Republičko. Pošto se radi o najtežem krivičnom delu, rekao je Milojević, onda sledi i najteža kazna - od 40 godina zatvora, s tim što je urađena diferencijacija kazni za okrivljene.
Obrazlažući oslobađajući deo presude, Milojević je rekao da za Radonjića i Đurića nema dokaza da su izvršili krivično delo. Samo iz činjenice da je Radonjić dostavljao podatke o praćenju Draškovića svom pretpostavljenom Markoviću, ne prekoračujući okvire svojih dužnosti, ne može se izvući zaključak da je znao za plan Markovića o ubistvu. Za Đurića je situacija slična - iz činjenice da je bio na licu mesta ne može se izvući zaključak da je i učestvovao u krivičnom delu.
- Indicija ima da jesu, ali te indicije nisu dobile snagu dokaza, pa je sud ovako odlučio - obrazložio je Milojević ovakav stav suda.
LEGIJA, U PROLAZU, RADONJIĆU I ĐURIĆU : SVE SU TO P....!
Izricanje presude bilo je zakazano za 10 sati, a hol je dupke pun bio već oko 9.30. Najveća gužva stvorila se oko Vuka Draškovića, koji je stajao sa Veselinom i Markom Osmajlićem, braćom pokojnog Zvonka.
Nedaleko od Draškovića, na klupi je sedela Natalija Ulemek, majka Milorada Ulemeka Legije, odevena u crno, nemo zureći u vrata sudnice. Kada su okupljeni počeli da ulaze u sudnicu, okružena sa desetak telohranitelja u hol je ušla i Legijina supruga Aleksandra Ivanović.
U samoj sudnici sve vreme je vladala kamerna atmosfera. Prijatelji i rodbina i jedne i druge strane ćutke su sedeli i sa nestrpljenjem čekali početak. Komešanje je nastalo tek kada su zatvorski čuvari uveli sedmoricu okrivljenih. Ulemek je ušao prvi, nasmejan, neobrijan i vlažne duže kose. Na sebi je umesto sakoa od odela po prvi put za sve ove godine imao samo crnu majicu kratkih rukava na kojoj je belim slovima pisalo: „Kosovo je Srbija“, tako da su na sve strane sevale istetovirane ruke...
Pošto su čuli za šta su oglašeni krivim, za trenutak je zavladao muk. Marković se zgranuto okrenuo ka publici gde je sedela njegova supruga Ivančica i u neverici neprestano vrteo glavom. Ulemek samo što nije eksplodirao, cinično se osmehujući i nešto mrmljajući sebi u bradu. Ilić se češao rukama po glavi, vrteo njom i slegao ramenima, premeštajući se s noge na nogu. Ni ostali osuđeni nisu mnogo drugačije reagovali, šokirani visinom kazni, baš kao i njihovi branioci.
Legijin advokat Slobodan Milivojević, crven u licu kao bulka, nekoliko puta se udario šakom u čelo, a onda krenuo da se podsmeva svakoj sudijinoj izgovorenoj reči. Branilac Aleksandra Berčeka, advokat Nenad Vukasović, nepomično i pognute glave slušao je sudijine reči.
Čuvši kolike su im kazne izrečene, Ulemek se obratio predsedavajućem sa zahtevom da napusti sudnicu, ne želeći da čuje usmeno obrazloženje presude.
- Sudija hoću da odem... Vodite me odavde - rekao je pružajući ruke čuvarima kako bi mu stavili lisice. Za njim se se poveli i ostali okrivljeni koji su u pritvoru ili na izdržavanju drugih kazni, tako da su na optuženičkoj klupi, tik uz vrata koje vode ka hodniku za pritvorsku jedinicu, ostali da sede samo Radonjić, Đurić, Kertes, Dinić i Mijailović.
U trenutku dok je prolazio pored njih Ulemek je besan pogledao u pravcu Radonjića i Đurića izgovorivši: „Sve su to p....!“.
NATALIJA ULEMEK: NEK IH STIGNU MOJE KLETVE
Nemam nikakav komentar, osim da Draškovićima ova presuda bude poslednje zadovoljstvo u životu. Ništa im se bolje u životu ne dogodilo. A ovi koji su ih osudili dabogda im to najmilije bilo. Neka im se desi isto što i Milanu Radovanoviću (zamenik specijalnog tužioca, koji je preminuo tokom procesa koji je vođen protiv njega po optužbi da je odao službenu tajnu prim. aut), da odu kod njega da mu prave društvo. To im je moja kletva i moliću se da se moje želje usliše, rekla je Ulemekova majka juče za Glas.
U PUBLICI I BIVŠI SUDIJA I TUŽILAC
Velika sudnica u prizemlju Palate pravde juče je bila poluprazna.
Desno su sedeli prijatelji i rodbina okrivljenih, među njima Natalija Ulemek i Aleksandra Ivanović s neizbežnom pratnjom, Ivančica Marković, Živorad i Dragica Berček, Sandra Bujošević...
U sredini su i to u trećem redu sedeli Vuk Drašković i njegova pratnja, a odmah uz njega i braća Osmajlić. Skroz levo, u delu predviđenom za novinare, u poslednjim redovima sedeli su između ostalog i zamenik okružnog tužioca Vojislav Šoškić, koji je aprila 2005. godine potpisao preciziranu optužnicu protiv 12 okrivljenih. Red iza njega sedeo je sudija Okružnog suda Bojan Mišić koji je izrekao drugu i treću prvostepeni presudu. Ni jedan, ni drugi juče nisu komentarisali odluku najviše sudske instance.
PRESUDA PRE DOJAVE O BOMBI!
Obrazlaganje presude završeno je oko 11 sati, a već u 11.30 Palati pravde stigla je nova anonimna dojava o postavljenoj eksplozivnoj napravi, 30. po redu, i naređena je evakuacija.
