Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2012, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kratko blokirali Ibarsku, pa nastavili peške za Beograd

KRALJEVO -

Oko 200 bivših radnika Magnohroma odustalo je danas od blokade Ibarske magistrale i nastavilo pešice ka Beogradu, gde očekuju da ih primi neko iz Vlade Srbije radi rešenja problema neisplaćenih zarada.

Oni su jutros krenuli pešice za Beograd, a onda su u selu Miločaj kod Kraljeva blokirali Ibarsku magistralu tražeći autobuse za nastavak puta, jer među njima ima bolesnih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Nakon kraće blokade magistrale radnici su nastavili pešice ka Beogradu, jer im lokalna vlast nije obezbedila autobuse, rekao je agenciji Beta jedan od demonstranata Dušan Vukadinović.

Radnici kažu da su pošli u vladu Srbije da traže isplatu, u proseku 18 zaostalih zarada po radniku, za koje imaju sudske presude, kao i pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih.

Radnici, među kojima ima i dosta žena, zvižde u pištaljke, povremeno skandiraju "lopovi, lopovi" i nose transparente "Robovi smo sopstvene države", "Spalićemo se jeftinim benzinom" i druge.

Većina ovih radnika, koji u Kraljevu protestuju već 27 dana, pre četiri godine, 18. marta 2008. godine, takođe je peške krenula za Beograd, ali su posle dvadesetak kilometara po njih došli autobusi i prevezli ih do Beograda.

U to vreme bila je raskinuta privatizacija "Magnohroma" i oni su tada tražili plate i trajno rešavanje budućnosti preduzeća.

Posle mesec i po dana odobren im je socijalni program i oko 1.900 radnika je napustilo preduzeće.

Deo dogovora bio je da radnici narednih godinu dana ne traže zaostale zarade i da će im one u tom roku biti isplaćene prodajom imovine "Magnohroma" koja nije u funkciji proizvodnje.

Pošto nisu dobili novac, oko 1.300 bivših radnika tog preduzeća pokrenulo je sudski postupak koji je pre nekoliko meseci okončan u njihovu korist.

Po ovom osnovu "Magnohrom" duguje oko 570 miliona dinara, a sa kamatama i sudskim troškovima dug prelazi milijardu dinara.

Cvetković: Mora se naći rešenje za radnike "Magnohroma"

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je danas da se mora pronaći rešenje za izmirenje potraživanja bivših radnika "Magnohroma" i naglasio da ta firma "ima jako dobru perspektivu ponovne uspešne privatizacije".

"Imamo činjenicu da akumulirane neisplaćene zarade iz perioda devedesetih koje su ušle u fazu izvršnih sudskih presuda na neki način dovode u situaciju da moramo to rešenje da pronađemo", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare na kojoj je bilo reči o efektima privatizacije.

On je naglasio da radnici "Magnohroma" nisu jedini, već da u Srbiji ima negde oko 50.000 radnika koji potražuju, sudskim putem ili najavljuju da će na taj način tražiti, da im se izmire zaostale zarade i druga dugovanja.

On je naglasio da je reč o klasičnoj "hipoteci devedesetih kada su sva naša društvena preduzeća navodno radila, a nisu ispunjavale svoje obaveze prema zaposlenima".

Cvetković je, govoreći o bivšim radnicima "Magnohroma" rekao da je radnicima ponuđena solucija koja "u velikoj meri, u materijalnom smislu zadovoljava izmirenje njihovih obaveza".

"Oni su to odbili. To je bila najbolja moguća ponuda koju smo mi u datim okolnostima, u okvirima što su naše nadležnosti, mogli da predložimo kako bi se obezbedio jedan novi investicioni ciklus od 60 miliona evra", kazao je Cvetković.

On je ukazao da je privatizacija te firme primer kako se nakon neuspele privatizacije firma bori za opstanak.

"To je možda slika i prilika nečega što ne mora da uvek govori u prilog tezi da kada imate strateškog investitora iz branše, čak i stranog investitora da će on biti u stanju da će od onoga što privatizuje da napravi najbolje efekte", kazao je direktor Agencije za privatizaciju.

On je podsetio da je država, posle privatizacije preduzeće uvela u restrukturiranje i da je poslednje dve godine pokušala da pokrene proizvodnju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Politika: Radnici Magnohroma kod Mrčajevaca, nastavljaju ka Beogradu

Danas: Izvršne presude „teške“ više od milijardu dinara