Izvor: Politika, 21.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvozdeni zastor DB-a
Nisam znao da su Ilića i Bujoševića u Palatu pravde doveli Legija i Čeda Jovanović. Ja i ne znam da li su ti navodi tačni, izjavio je juče Dušan Mihajlović, svedočeći pred Vrhovnim sudom u slučaju „Ibarska”
Posle formiranja vlade Zorana Đinđića, u januaru 2001. godine, prioriteti u radu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije bila su nerasvetljena ubistva Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i zločin na Ibarskoj magistrali. To je na početku svog svedočenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred Vrhovnim sudom juče rekao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović.
– Pripadnici Javne bezbednosti su se žalili da su u istragama došli do gvozdenih vrata Državne bezbednosti koja nisu mogli da otvore i tu su se slučajevi završavali. Zato je na sastanku rukovodstva JB-a i DB-a dogovoreno da se ta gvozdena vrata otvore i da te dve službe sarađuju – rekao je Mihajlović.
On nije detaljno govorio o tome kako je rešen slučaj „Ibarske magistrale”. Novinari koji su tada pratili istrage sećaju se da se samo jednog dana, u februaru 2001. godine, Palatom pravde pronela informacija da su dva pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije došla u Okružni sud i priznala zločin, pod izgovorom da su dobili naređenje da na Ibarskoj magistrali kamionom izazovu saobraćajnu nesreću u kojoj je trebalo da stradaju „neki albanski teroristi”. Oni su tada kazali da nisu znali da je u pitanju lider SPO-a Vuk Drašković.
Tada je novinarima saopšteno da je reč o Nenadu Iliću i Nenadu Bujoševiću, koji su rekli da su na jednom mestu na putu bili u automobilu i čekali instrukcije tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti Radeta Markovića, koji ih je mobilnim telefonom, sa druge lokacije na putu, obaveštavao o kretanju kolone koja je bila meta. Navodno je u jednom momentu on povikao iz telefona: „Krećite! Šta čekate?! Već su prošli Stepojevac!”.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova je juče na suđenju šturo opisao svoja saznanja o rasvetljavanju četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
– Posle nekog vremena, do mene je stiglo obaveštenje da je slučaj Ibarske magistrale razrešen. Došlo se do toga da se saznalo ko je tog dana izvezao onaj kamion i da su dva lica praktično priznala zločin i samim tim je slučaj rešen. Savest je tu jedan bitan faktor. Rečeno mi je da su ljudi koji su to izvršili priznali zločin praktično pod teretom savesti – objasnio je juče Dušan Mihajlović.
– Nisam znao detalj da su Ilića i Bujoševića u Palatu pravde doveli Legija i Čeda Jovanović. Ja i ne znam da li su ti navodi tačni. To piše u knjizi „Oni su jači od nas”, čiji je jedan od autora penzionisani policajac Miodrag Vuković – rekao je Mihajlović.
Na pitanje Radeta Markovića da li je tačno da su po Javnoj i Državnoj bezbednosti „vršljali” Čedomir Jovanović, Vladimir – Beba Popović i Zoran Janjušević, svedok je odgovorio da je to „slobodna interpretacija jednog njegovog razgovora”, ali da su oni bili prisutni u MUP-u bez njegovog znanja.
On je ispričao i da je iz knjige Zorana Mijatovića „Opelo za državnu tajnu” saznao kako je tokom istrage o otmici Miroslava Miškovića saslušavan Vladimir Jovanović zvani Japanac, koji je zvao Ljubišu Buhu Čumeta i žalio mu se na tretman u policiji.
– Onda je Buha zvao Vladimira – Bebu Popovića, a Beba je zvao Mijatovića, koji je došao kod Bebe. Iz toga se vidi ko je kome bio šef i ko je kome dolazio na noge. To nisam znao dok sam bio ministar – rekao je Mihajlović.
Sudija je pitao Mihajlovića da li mu je poznato da je načelnik RDB-a Goran Petrović predložio da se porodicama Ilića i Bujoševića izdaju dokumenta sa lažnim imenima i da li ga je on o tome uopšte obavestio.
– To bi morao da dokaže. Svaka informacija o tome mora da bude pisana. Ali, nema veze, ja bih se ionako složio s tim da se obezbedi da se porodicama tih ljudi koji su priznali ne desi ništa – rekao je svedok.
Advokat Dušan Mašić, branilac Radeta Markovića, konstatovao je da je Mihajlović postao ministar krajem januara 2001, a da je Marković uhapšen mesec dana posle toga, 23. februara.
– Ali, da li ste vi kao ministar bili zainteresovani ko je organizator i inspirator zločina? Da li ste vašem šefu Đinđiću javljali šta se događa? – pitao je Mašić.
– Nisam mu prenosio šta se događa – odgovorio je Mihajlović.
– Znači, Đinđić vas ništa nije pitao? Da li vas je bilo ko pitao da li Slobodan Milošević ima veze sa slučajem? Da li ste vi kao ministar nekog pitali bilo šta? – insistirao je Mašić.
– Pa, pitalo me je hiljadu ljudi, više hiljada ljudi. Koliko se sećam, Milošević nije optužen za to krivično delo. Nikada nijednom operativcu nisam govorio šta da radi. Rečeno mi je da su ljudi priznali zločin i da je on policijski rešen – rekao je Dušan Mihajlović.
-----------------------------------------------------------
„Složeno mišljenje” o Legiji
Advokat Slobodan Milivojević, branilac Milorada Ulemeka, pitao je Dušana Mihajlovića kakvo je njegovo mišljenje o Legiji.
– To mišljenje je dosta složeno i komplikovano. Ja ne spadam u one koji su njega kovali u zvezde i pravili od njega heroja, a posle ga predstavljali kao najgoreg zločinca. On je bio vrhunski profesionalac i doveo je Jedinicu za specijalne operacije do savršenstva. Mislim da se udružio sa pogrešnim ljudima i doveo Jedinicu u situaciju da joj se nije moglo pomoći. Kada je bila rasformirana, ja sam rekao: „Neka bog čuva te momke” jer nisam znao da li su izmanipulisani ili nisu – rekao je Mihajlović.
-----------------------------------------------------------
Knjiga sa posvetom
Advokat Dušan Mašić pitao je Dušana Mihajlovića da li je tačno da je svoju knjigu „Povlenske magle i vidici” poslao po Milutinu Mrkonjiću u Hag Slobodanu Miloševiću, i to sa posvetom u kojoj Miloševića naziva herojem.
Sudija Dragomir Milojević zabranio je ovo pitanje, a svedok je kasnije objasnio da je njegov lični stav bio da Miloševiću treba suditi u Srbiji.
A. Petrović
[objavljeno: 22/05/2008]
