Izvor: Glas javnosti, 18.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finale za Ibarsku
BEOGRAD - Prvostepenim presudama u slučaju „Ibarska magistrala“ nije valjano razjašnjen događaj u kojem su poginula četiri člana SPO, a lider stranke Vuk Drašković povređen, pa je Vrhovni sud Srbije odlučio da otvori četvrti glavni pretres i presudi sam. Ovu presudu VSS će izreći sutra, 19. juna.
Prve dve presude ukinute su iz potpuno istih razloga - laički rečeno, njima nisu dovoljno razjašnjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << postupci okrivljenih, kojih je tada bilo četiri: pripadnici JSO Nenad Ilić (optužen da je vozio „kamion-ubicu“) i Nenad Bujošević, kao i optuženi za pomaganje u ubistvu više ljudi Radomir Marković, nekadašnji načelnik RDB, i Milan Radonjić, nekadašnji načelnik Centra RDB Beograd. Sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Miroslav Cvetković, 30. januara 2003. donelo je presudu kojom su Ilić i Bujošević osuđeni na po 15 godina, Marković na sedam, a Radonjić je oslobođen optužbi.
Drugo suđenje
Veće VSS, kojim je predsedavao sudija Nikola Latinović, 4. septembra 2003. odlučilo je da proces vrati na početak i to pred potpuno izmenjeno veće. Bitna povreda odredbi krivičnog postupka u prvoj presudi kojom se VSS najviše bavio bilo je prekoračenje optužbe u odnosu Markovića. On je bio optužen za učešće u ubistvu, ali je te optužbe oslobođen, dok je osuđen za pomoć učiniocima posle krivičnog dela na sedam godina. Ista ova povreda učinjena je i u naredne dve presude, kada je Marković bio osuđen na 10, a zatim na osam godina.
Na drugom suđenju, pored ranije optuženih, na klupu su seli i Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije u vreme ubistva, još tri „beretke“ Duško Maričić, Branko Berček i Leonid Milivojević, bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, bivši načelnik SUP Beograd Branko - Buca Đurić, kao i tadašnji načelnici republičke i gradske uprave saobraćajne policije Dragiša Dinić i Vidan Mijailović. Presudom od 29. juna 2005. Ulemek i petorica pripadnika JSO osuđeni su na po 15 godina zatvora, Kertes na tri godine, Dinić na dve, a Mijailović na godinu dana zatvora. Radonjić i Đurić i ovaj put su oslobođeni optužbi.
Upravo ovoliki broj optuženih, čini se, doprineo je da se poveća i broj zamerki na loše utvrđeno činjenično stanje.
Treće suđenje
VSS je 16. maja 2006. odlučio da suđenje vrati na početak, smatrajući da je neophodno tačno razjasniti ko je od optuženih šta činio, pogotovo ako se motiv ovako teškog krivičnog dela ne utvrđuje. VSS je ocenio i da pobijanom presudom prvostepeni sud nije raspravio sva sporna pitanja na koja je ranije ukazao VSS, a najviše pitanje komunikacije između optuženih Ulemeka i pripadnika JSO na magistrali, ali i one koja je vezana za samo organizovanje krivičnog dela, odnosno eventualan uticaj, inicijativu i logistiku Markovića, Radonjića i Đurića.
VSS je tada kao neosnovane ocenio žalbe odbrane smatrajući da je prvostepeni sud dao sasvim valjane i prihvatljive razloge kada je reč o formi u kojoj je uzet iskaz Duška Maričića 1. aprila 2003. i ocenio da se on može koristiti kao dokaz.
I trećim suđenjem je rukovodio sudija Bojan Mišić, koji je ostao pri stavu da optuženima za ubistvo kao maksimalna može biti izrečena kazna od 15 godina zatvora, ne i novouvedena od 40. Tako su presudom izrečenom 15. februara 2007. na po 15 godina osuđeni Ulemek i Ilić, a Maričić, Berček, Bujošević i Milivojević na po 14 godina zatvora. Ova razlika nastala je pošto VSS tražio da se uradi diferencijacija kazni, jer udeo svakog optuženog u krivičnom delu nije isti, pa ne mogu biti ni osuđeni na istu kaznu.
Za pomoć posle ubistva na dve godine i pet meseci zatvora osuđen je Kertes, Dinić na godinu i sedam meseci zatvora, dok je Mijailoviću izrečena kazna od devet meseci zatvora. Optužbi da su pomagali u ubistvu ponovo su oslobođeni Radonjić i Đurić.
Suđenje pred VSS
Pošto je VSS treći put razmatrao žalbe na prvostepenu presudu, održavši javni deo sednice od 5. do 9. novembra 2007, u martu ove godine odlučio je da otvori glavni pretres. Predsednik sudskog veća Dragomir Milojević tada je rekao da je ovakva odluka doneta jer je bilo „necelishodno ukidati prvostepenu presudu“, a da su „osnovni razlozi potreba pravičnosti i potreba da se konačno predmet završi“. Naime, prvostepeni sud između ostalog nije poštovao ranije naloge VSS jer, „u odnosu na neke činjenice, postoji sumnja u ispravnost utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu je potrebno izvesti i nov dokaz“. Jedini nov dokazni predlog bila je pravosnažna presuda kojom su pojedini okrivljeni iz „Magistrale“ osuđeni u slučaju „Stambolić-Budva“ i to na 40 godina zatvora.
