Izvor: Politika, 20.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evolucija krivice Radeta Markovića
Okružni sud smatrao da je bivši šef DB-a samo prikrivao dokaze, a Vrhovni sud utvrdio da je Marković stvorio plan o zločinu na Ibarskoj magistrali
Odluka Vrhovnog suda Srbije da prekvalifikuje krivično delo za koje je optužen Radomir Marković u predmetu zločina na Ibarskoj magistrali, najveće je iznenađenje presude, izrečene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u četvrtak posle četvrtog glavnog pretresa. Tri puta je bivši šef Resora državne bezbednosti bio prvostepeno osuđen za krivično delo koje se zove „pomoć učiniocima posle izvršenog krivičnog dela”.
U prvoj presudi Okružnog suda, sudija je naveo da je Marković oslobođen optužbi da je organizovao zločin, ali da je oglašen krivim jer je izvršiocima pomagao da uklone tragove i osudio ga na sedam godina zatvora. Ta presuda je ukinuta sa obrazloženjem da nije utvrđeno ko je naredio ubistvo Vuka Draškovića. Zatim su se na spisku optuženih našli Milorad Ulemek, Branko Berček, Duško Maričić, Leonid Milivojević, Dragiša Dinić, Vidan Mijailović i Branko Đurić, ali Marković na ponovljenom suđenju ponovo biva osuđen zbog pomaganja učiniocima posle izvršenog krivičnog dela, ovoga puta na deset godina zatvora. Trećom presudom osuđen je na osam godina.
Rade Marković je bio na mestu šefa DB-a kada je uhapšen u februaru 2001. godine posle priznanja dvojice pripadnika Jedinice za specijalne operacije, Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, da su učestvovali u zločinu na Ibarskoj magistrali, Ilić kao vozač kamiona ubice, a Bujošević kao „koordinator” između njega i Radeta Markovića. U njegovom iskazu iz istrage piše da su oni u parkiranim vozilima pored puta čekali nailazak kolone koja je bila meta, kao i da ga je u jednom momentu na mobilni telefon pozvao Radomir Marković i povikao: „Šta čekate!? Krećite! Već su prošli Stepojevac!”.
Bujošević se pred Vrhovnim sudom izvinio Markoviću što „zbog njega sedam godina čami u pritvoru” i ponovio da je njegovo priznanje iz istrage bilo lažno i da je „izabran da prizna” zato što živi u Lazarevcu i poznaje teren.
Posle glavnog pretresa, koji je Vrhovni sud otvorio drugi put u svojoj istoriji, dugoj 161 godinu, sudsko veće je u presudi prekvalifikovalo krivično delo iz optužnice i oglasilo Markovića krivim za teško ubistvo i za to najteže krivično delo izreklo mu i najtežu moguću kaznu – 40 godina zatvora.
– Niko osim Markovića nije mogao dati nalog da se pojačaju mere praćenja Vuka Draškovića, kao ni da se kamion Državne bezbednosti izveze iz baze. Marković je stvorio plan za izvršenje ovog krivičnog dela i sa tim planom je upoznao Milorada Ulemeka. Taj plan je realizovan tako što su svi ispunili svoje zadatke i svi su svojim radnjama bitno doprineli izvršenju krivičnog dela. Ilić je vozio kamion, Maričić, Bujošević i Milivojević su „obezbeđivali lice mesta”, a Berček je dao znak kad kamion treba da skrene – rekao je sudija Dragomir Milojević u usmenom obrazloženju presude Vrhovnog suda.
On je objasnio da je odgovornost Markovića utoliko teža što je on tada bio načelnik Resora državne bezbednosti, „koji treba da radi na otkrivanju krivičnih dela, a on je bio važna karika u lancu izvršenja ovog krivičnog dela, koje bez njega nije moglo da bude izvršeno”.
– Bez značaja je činjenica koju su Ilić i Bujošević naveli u priznanjima iz istrage, da su mislili da se radi o teroristima i albanskoj mafiji, a to znači i da su znali da se u vozilima nalazi veći broj ljudi, jer ljudski život i telo su zaštićeni zakonom. Svako ubistvo izaziva uznemirenje građana, a ovde je reč o napadu na predsednika jedne političke stranke. Zato sud prihvata navode iz prvostepene presude da je reč o istorijskom događaju – kazao je sudija Dragomir Milojević.
Predsednik veća osvrnuo se i na visinu kazni, ali pri tom nije spomenuo kazne od 15 godina zatvora, koje su nekima bile izrečene pred Okružnim sudom.
– Ovde je reč o najtežem krivičnom delu za koje je propisana najteža kazna, a sud je prilikom odmeravanja kazne imao u vidu doprinos svakog od optuženih u izvršenju. Smrtna kazna je u našem zakonodavstvu postojala do 2001. godine, kada je zamenjena kaznom zatvora od 40 godina – rekao je Milojević i dodao da optuženi imaju pravo žalbe trećem stepenu.
Markovićev advokat Dušan Mašić napustio je sudnicu čim je čuo da je njegov klijent oglašen krivim za teško ubistvo. Tražio je za njega oslobađajuću presudu. Izvesno je da će podneti žalbu.
Radomir Marković je za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi pravnosnažno osuđen na 15 godina zatvora.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 21/06/2008]
