Izvor: Glas javnosti, Beta, 02.Dec.2009, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Drašković nije smetao Miloševiću„
BEOGRAD - Javni deo sednice Vrhovnog suda Srbije po žalbama na drugostepenu presudu tog suda optuženima za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali završen je juče u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu. Sedmočlano sudsko veće Vrhovnog suda, kojim predsedava sudija Janko Lazarević, odluku o trećem stepenu doneće naknadno, na nejavnom delu sednice.
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali ubijeni su funkcioneri Srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pokreta obnove Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a predsednik SPO Vuk Drašković je povređen.
U trećem stepenu pravo na žalbu imali su okrivljeni Radomir Marković, Milorad Ulemek, Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Branko Berček, Leonid Milivojević i Dušan Maričić.
Oni su mogli da ulože žalbe jer je u drugostepenom postupku utvrđeno drugačije činjenično stanje u odnosu na te okrivljene, dok je za ostale optužene presuda pravosnažna.
Marković je u jučerašnjem obraćanju sudu rekao da drugostepena presuda kojom je osuđen na 40 godina zatvora nije doneta na osnovu dokaza, nego je posledica pritisaka Vuka Draškovića.
„Moj život je u vašim rukama, siguran sam da ćete doneti valjanu odluku jer ono za šta me tužilaštvo tereti nisam učinio. Optužbu je kreirao Vuk Drašković, jer mu je trebala piramida zločina na čelu sa Slobodanom Miloševićem i Državnom bezbednošću“, rekao je Marković.
Marković je osuđen kao organizator zločina na Ibarskoj magistrali, a sud je utvrdio da je on sačinio plan i o tome obavestio Ulemeka, koji je bio komandant Jedinice za specijalne operacije. U drugostepenoj presudi se navodi da je odluka o ubistvu Draškovića politički motivisana radi eliminisanja protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Dodaje se da na politički motiv ukazuju i spisi iz predmeta „Budva“ o pokušaju ubistva Draškovića u tom crnogorskom primorskom gradu kao Miloševićevog političkog protivnika.
Marković je u žalbi naveo da nije imao motiv da ubije Draškovića i da predsednik SPO nije bio opasan za Miloševićevu vlast, jer je Draškovićev uticaj 1999. godine i 2000. godine bio zanemarljiv, i on je bio „koristan za Miloševića jer je razbijao jedinstvo DOS-a“.
