Izvor: Blic, 08.Nov.2009, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miloševićev načelnik jači od optužnica

Ime nekadašnjeg šefa beogradskog centra Državne bezbednosti Milana Radonjića sastavni je deo tri optužnice koje su pred sud izvele čelnike srpskih tajnih službi umešane u zločin na Ibarskoj magistrali, u nezakonito hapšenje Vladimira Nikolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi.



Do sada su završena dva krivična postupka, posle kojih je Radonjić ostao slobodan čovek. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvom, gde je odgovarao za umešanost u ubistvo četvorice funkcionera SPO i pokušaj ubistva lidera ove stranke, sud ga je oslobodio optužbe. Na drugom suđenju je zbog hapšenja Nikolića oglašen krivim i izrečena mu je šestomesečna bezuslovna kazna. Ali, neće morati u zatvor, jer je delo u međuvremenu zastarelo. Trenutno, bivši prvi čovek beogradskog DB-a nastoji da se izvuče iz mreže treće optužnice.

Kao osumnjičeni za pomaganje u insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, Radonjić je uhapšen krajem jula 2001. godine. Posle završene istrage, on se zajedno sa bivšim šefom srpskog DB-a Radetom Markovićem i dvojicom pripadnika JSO-a, Nenadom Ilićem i Nenadom Bujošević, našao na prvoj optužnici koja je podignuta protiv aktera ovog zločina. Usledila su dva suđenja pred beogradskim Okružnim sudom i jedno pred Vrhovnim sudom Srbije. Na kraju sva tri postupka Radonjić je oslobođen optužbe. Istina, u presudi Vrhovnog suda je ostalo zapisano da su postojale „ozbiljne indicije" o Radonjićevoj krivičnoj odgovornosti, ali po oceni veća one nisu imale snagu sudskog dokaza.

Uporedo sa slučajem "Ibarska”, Radonjića se u ulozi okrivljenog našao i u predmetu zbog nezakonitog hapšenja i zadržavanja u pritvoru njegovog bivšeg kolege Vladimira Nikolića. Ovaj postupak će ostati upamćen po dugom toku i neobičnom ishodu. Započet je 2001. zahtevom za sprovođenje istrage, koja je okončana tek posle pet godina. Posle podizanja optužnice u maju 2006, veće sudije Dušana Agatonovića je u Drugom beogradskom opštinskom sudu zakazalo 30 pretresa, od kojih 20 nije održano zbog bolesti okrivljenih, njihovih branilaca, svedoka, oštećenog i lažnih dojava o bombama postavljenim u zgradu Palate pravde. Početkom septembra ove godine Radonjić je konačno osuđen na šest meseci zatvora, ali će ova nepravosnažna presuda ostati samo mrtvo slovo na papiru. Bivšem šefu beogradskog DB-a naruku su išle zakonske odredbe u kojima stoji da ova vrsta dela zastareva ako se u roku od deset godina od dana izvršenja ne donose pravosnažna presuda. Taj rok je istekao 1. oktobra, a spisi su zbog procedure koju nalaže Zakonik o krivičnom postupku još u Drugom opštinskom sudu. Kada primi predmet, drugostepenom sudu će samo ostati da konstatuje da je nastala apsolutna zastarelost i da obustavi postupak.

Za umešanost u pokušaj atentat na Vuka Draškovića u Budvi, Radonjić je na crnu klupu seo posle nekoliko godina natezanja lidera SPO i njegovog pravnog tima sa tužilaštvom. Za ovo delo Radonjić i njegovi nekadašnji saradnici Stevan Basta i Ratko Romić saslušani su prvi put u istražnom odeljenju beogradskog Okružnog suda još početkom 2004. godine po prijavi Draškovićevih advokata.

U njoj su označeni kao organizatori neuspele likvidacije u Budvi 15. juna 2000. godine, i to po direktivi Slobodana Miloševića. Međutim, oni su odlučno demantovali da imaju bilo kakva saznanja o tome, a tužilaštvo je tada smatralo da nema osnova za njihovo gonjenje. Drašković i njegovi advokati nastavili su da novim dokazima "bombarduju” tužilaštvo, koja je na kraju potpisalo optužnicu. U optužnici stoji da su Basta i Romić, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Sporne fotografije Marković je predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga osuđeni pred Specijalnim sudom.

Praćenje Slavka Ćuruvije

Neposredno pre ubistva Ćuruvije, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Srbije Radomir Marković je po nalogu predsednice JUL-a postavio Radonjića za načelnika Beogradskog centra RDB-a.

U dosijeu "Ćuran”, koji je zapravo izveštaj o tajnom praćenju Ćuruvije i izjavama operativaca DB-a koji su u tome učestvovali, ima dosta podataka o neuobičajenom ponašanju i interesovanju Radonjića za ovu akciju. Na primer, tadašnji načelnik Devetog odeljenja Zoran Pavić svedočio je da ga je Radonjić zvao skoro na svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Ćuruvije na dan ubistva i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno radio vezom. Zatim je nekoliko pripadnika DB u izjavi tužilaštvu reklo i da im je nekoliko trenutaka pre ubistva Ćuruvije preneto iznenadno naređenje Radonjića da hitno prekinu praćenje Ćuruvije.

Nastavak na Blic...