Izvor: Politika, 26.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskopavanje „Kolubare” na zakup
U još jednoj kontroverznoj priči o srpskoj tranziciji najveći rudarski basen u Srbiji na ime zakupa mehanizacije od privatnika potrošio oko 100 miliona evra u proteklih pet godina
Na kolubarskim kopovima hiljade radnika crnči u crnoj prašini, u džinovskim kraterima po kojima bauljaju ogromni bageri. Sa obližnje visoravni ti isti radnici pored gigantskih mašina podsećaju na igračke na navijanje. U Lazarevcu, na koji vetar često nanosi ugljenu prašinu sa kopova, vozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se najviše džipova „honda” po glavi stanovnika u regionu, kaže jedan meštanin, tvrdeći da su džipovi počeli da se parkiraju pored kafića od onog momenta kada su naglo skočile cene zakupa građevinske mehanizacije u rudarskom basenu „Kolubara”.
Od kada je čuo da su troškovi za iznajmljivanje mašina od privatnika u „Kolubari” sa 350.000 evra, koliko su iznosili 2000. godine, narasli na čak 40 miliona evra u prošloj godini, ovaj meštanin, koji u slobodno vreme broji džipove po Lazarevcu, a u radno vreme kopa ugalj koji se transportuje u Termoelektranu Obrenovac, veruje da će zauvek ostati igračka na navijanje u još jednoj kontroverznoj priči o srpskoj tranziciji.
Javna je tajna da je rentiranje mašina na kolubarskom kopu postalo zlatni biznis u Lazarevcu za veliki broj privatnika, jer je „Kolubara” na iznajmljivanje mašina u poslednjih pet godina potrošila oko 100 miliona evra. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas otvorio je ovu aferu, navodeći da je „Kolubara” najveće leglo kriminala i korupcije među svim javnim preduzećima u glavnom gradu, ali je tek najsvežiji obračun zakupa mehanizacije novog direktora „Kolubare” Nebojše Ćerana otkrio detalje poslovanja najvećeg proizvođača uglja u Srbiji.
U obračunu u koji je „Politika” imala uvid, troškovi godišnjeg zakupa su prvi put znatno porasli 2003. godine, sa 151 milion dinara na 202.729.000 dinara, dok je najveći skok zabeležen 2006. godine, kada je privatnicima isplaćeno čak milijardu i 502 miliona dinara, što je gotovo pet puta više u odnosu na 2005. godinu.
– U prošloj godini, na zakup mehanizacije su potrošene četiri milijarde i 232 miliona dinara. Došao sam 10. jula na čelo „Kolubare” i tražio sam redukciju troškova. Trošak zakupa mehanizacije u avgustu iznosio je 81 milion dinara, bez PDV-a. Prema godišnjoj dinamici, ukupni troškovi u ovoj godini trebalo bi da iznose oko milijardu dinara – kaže generalni direktor „Kolubare” Nebojša Ćeran.
U novoj kalkulaciji direktora, osim što je izbačeno pola mašina sa kopa, smanjene su i cene zakupa od 10 do 20 odsto. Ograničeno je radno vreme mašina do osam sati, a u javnosti su kružile priče da se knjižilo kako su mašine radile 22 ili čak 24 sata dnevno.
Ćeran, međutim, nema utisak da je ušao u opasnu priču, jer je prekinuo lanac partnerstva između „Kolubare” i privatnika:
– Za sada nemam problema sa grupama koje su se verovatno obogatile na zakupu mašina. Istine radi, do sada nisam video fakture koje bi potvrdile da su mašine stavljane u pogon 22 ili 24 sata.
Iz basena dnevno odlazi 70.000 tona uglja samo za TO u Obrenovcu, koja pravi polovinu struje u Srbiji i direktor kaže da je svestan činjenice da ovakve kompanije posluju sa „sega-mega” iznosima. Ali, iako je smanjio troškove zakupa mehanizacije za četiri puta, on kaže da je upravo ovih dana naručio studiju koja će pokazati da li je ranijih godina bilo isplativije da „Kolubara” kupi mašine, nego da ih za visoke sume iznajmljuje od privatnika. Nije, zapravo, jasno zašto basen nije kupovao nove mašine, koje koštaju od 150.000 do pola miliona evra.
– Ne želim da ovu priču pretvorim u senzaciju, ne bavim se internom istragom, imam dovoljno problema. Neću da budem rob priča o prošlosti. Ne očekujte ni da „Kolubara” sada izdaje listing tih privatnih firmi. Nemam, takođe, ni informacije da policija sprovodi istragu – bar se meni niko nije javljao. Ne bih mogao da se zakunem ni da li je zakup mašina u proteklom periodu bio neracionalan, ali mislim da je moj obračun zakupa ipak optimalan – kaže Ćeran.
Zbog polemika u javnosti, u kojima su prethodna rukovodstva prozvana za malverzacije sa privatnicima, Ćeran je raspisao „prethodni raspis za javni tender za zakup mehanizacije”. Naime, tenderi za zakup mehanizacije ranije nisu raspisivani, jer je „Kolubara”, po Zakonu o javnim nabavkama, imala pravo da ugovara poslove zakupa sa ćerkama firmama – „Kolubara građevinarom”, „Kolubara uslugama” i zadrugom „Mali Borak”, koja je takođe u državnoj svojini.
Ćeran naglašava da ne želi da ovu aferu pretvori u lični odnos između njega i Dragana Tomića, prvog čoveka „Kolubare” od maja 2004. do kraja 2007. godine, u vreme kada su skakale cene zakupa. Naime, dok je Ćeran kadar Demokratske stranke (bio je i predsednik opštine Obrenovac), Dragan Tomić je član DSS-a i trenutno obavlja dužnost šefa odborničke grupe DSS–NS u Skupštini grada Beograda.
Objašnjavajući zašto su cene zakupa porasle sa 202 miliona dinara na dve milijarde i 426 miliona u 2007. godini, dakle, 10 puta, Tomić za „Politiku” objašnjava:
– Zašto niko ne kaže kolika je bila proizvodnja? Sa 36 miliona metara kubnih otkrivke podigli smo proizvodnju na 79 miliona i 800.000 metara kubnih, u periodu od 2000. do 2008. godine, a proizvodnja uglja je sa 24 miliona tona podignuta na 30 miliona i 200.000 tona, u periodu od 2004. do 2008. godine. Već dve godine nisam direktor, a samo mene pitaju za zakup. Izričito tvrdim da malverzacija nije bilo. Da bi se zakupila mašina, trebalo je osam do devet potpisa raznih nadzornih organa – ističe Tomić.
On tvrdi da svoje imovinsko stanje javno prikazuje od 2000. godine, od kada je gradski odbornik:
– Pitajte koliko će trebati mašina novom direktoru u martu, kada se bude topio sneg. Ne okrivljujem uopšte sadašnjeg direktora za pokretanje afere, samo gledam kada će da me skinu sa leđa.
Tomić tvrdi da u poslovanju tokom njegove vladavine, u doba premijerskog mandata Vojislava Koštunice, nije bilo kriminalnih radnji u „Kolubari”. On optužuje gradske vlasti da su pokrenule aferu „zato što su izgubili Zemun i Voždovac, a Lazarevac ne mogu da osvoje”.
U Lazarevcu, beogradskoj opštini u kojoj je vlasništvo nad bagerima bilo zlata vredno, vlada koalicija DSS–NS, SRS i SPS.
Aleksandar Apostolovski
--------------------------------------------------
Politički komplikovano
Slavoljub Pavlović, predsednik socijalista Lazarevca i direktor „Kolubara građevinara”, kaže da ugovori o zakupu mašina postoje i da su dostupni javnosti. On za sebe tvrdi da je „oročeni direktor” „Kolubara građevinara”. Naime, zaposlen je u „Kolubari”, a u ćerku firmu „Kolubara građevinar” je prešao 20. juna 2007. On je bio direktor sektora pomoćne mehanizacije od 1997. do 2000. godine, a od 2005. do 2007. bio je tehnički direktor pomoćne mehanizacije.
– Obim poslova na kopovima je diktirao zakup mašina. Da li su broj tih mašina i cena zakupa bili adekvatni, to moraju da kažu službe iz ekonomskog sektora, kao i rudarsko-operativnog sektora – kaže Pavlović.
Gradonačelnik Đilas nedavno ga je optužio da je „sam sebi rentirao staru i rasturenu ’ladu’ za 1.000 evra mesečno i na taj način uzeo mnogo više para nego što taj auto vredi”. Pavlović uzvraća: „To je komplikovana politička priča”.
[objavljeno: 27/09/2009]
Pogledaj vesti o: Kolubara
