Izvor: Blic, 13.Nov.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je "Interstellar" bio najiščekivaniji film godine
Najambicioznija intergalaktička avantura još od Kjubrikove „Odiseje u svemiru 2001” (iz 1968), „Interstellar” („Međuzvezdani”) je mešavina naučnih teorija, klasične akcije, egzistencijalnih filozofiranja, postapokaliptične katastrofe, iznenađujućih obrta i intimnih trenutaka spakovanih u skoro tročasovni ep „težak” 160 miliona dolara.
Pre dve godine Kristofer Nolan (44) je odabrao neobičnog saradnika za svoj novi projekat - Kipa Torna (74), jednog od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najcenjenijih teorijskih fizičara modernog doba i, ujedno, izvršnog producenta za film koji je Nolan očajnički hteo da režira.
Tokom narednih meseci ova dva čoveka - jedan autor čijih je osam poslednjih filmova zaradilo 3,55 milijardi dolara širom sveta, drugi revolucionarni naučnik specijalizovan za takve misterije kao što su crne rupe, singularnosti i horizonti događaja - upustila su se u intelektualno istraživanje tema vezanih za vreme i prostor. Na tom putu analizirali su razna pitanja od toga da li su „crvotočine” (eng. wormholes - podsvemirski tuneli koji spajaju dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu) realna opcija do toga da li je moguće kretati se brže od brzine svetlosti.
Proizvod ove saradnje, zasnovan na scenariju „Interstellar” Nolanovog mlađeg brata Džone (prvobitno namenjen reditelju Stivenu Spilbergu), jeste smela drama od dva sata i 47 minuta za koju se očekuje da bude ozbiljan takmac u trci za Oskara za najbolji film.
To je priča o četvoro astronauta na misiji koja ih, kroz crvotočinu, odvodi u drugu galaksiju gde tragaju za naseljivom planetom jer ekološki problemi prete da unište Zemlju. Zvezde filma su Metju Mekonahej, En Hatavej, Džesika Častejn, Kejsi Aflek i Majkl Kejn.
Film nastavlja stopama naučno-fantastičnih klasika poput „Odiseje u svemiru” i „Ratova zvezda” - Nolanovih omiljenih ostvarenja koje je prvi put gledao sa sedam godina. Osim njih, inspiracija su mu bili i dokumentarac „The Dust Bowl” (2012), arhitektura Ludviga Misa van der Roa, astronautkinja Marša Ajvins, film „Put u svemir” (1983) kao i muzika kompozitora Hansa Cimera, Nolanovog redovnog saradnika.
Autor priznaje da mu poređenja sa „Odisejom” deluju zastrašujuća.
- Istovremeno ste i zaplašeni i inspirisani. Kjubrikov film sam prvi put video sa osam godina i nisam mogao da ga razumem, ali nisam siguran ni da ga danas razumem. Mislim da film ne mora da se razume, već da se oseti - smatra Nolan koji i dalje vešto krije detaljan zaplet „Interstellara”.
Rođen je u Londonu 1970. u porodici oca Engleza - koji je snimao reklame u Los Anđelesu i prepričavao deci dogodovštine iz Hotela Beverli Hils - i majke Amerikanke stjuardese. Detinjstvo je provodio između Londona i Čikaga. Pohađao je engleski internat sa vojničkom disciplinom a potom upisao Univerzitetski koledž Londona gde se najviše bavio engleskom književnošću i proučavanjem filma. Već na prvoj godini počeo je da se zabavlja sa Emom Tomas, svojom budućom suprugom.
Debitantsko ostvarenje, „Following” (1998), snimao je godinu dana (15 minuta svake subote) sa budžetom od 6.000 dolara: inteligentnu kriminalističku dramu pod velikim uticajem Hičkoka i sa ispreturanom hronologijom koja će najaviti „Memento” (2000).
Kada je Ema zbog posla producenta morala da se preseli u Los Anđeles, Kris je krenuo sa njom. Ideja za „Memento” rodila se u razgovoru između Krisa i Džone na putu od Čikaga do Holivuda. Snimili su ga za 25 dana uz budžet od 4,5 miliona dolara. Nakon toga Nolan se zainteresovao za rimejk norveškog psihološkog trilera „Nesanica” (budžet od 45 miliona) čija je autorska prava posedovao studio „Vorner Braders”. Ta velika vrata otvorio mu je Stiven Soderberg koji je, sa Klunijem, bio producent „Nesanice”. Kada je Soderberg posetio snimanje na Aljasci, glavni glumac Al Paćino mu je rekao: „ Vrlo brzo će doći trenutak kada ću sa velikim ponosom isticati kako sam bio u filmu Kristofera Nolana”.
„Nesanica” je zaradila 113 miliona i pokazala da Nolan može uspešno da se nosi sa zahtevima velikog studija. Zahvaljujući tom uspehu reditelj je dobio priliku da vaskrsne priču o Betmenu. Posle 15-minutne prezentacije o tome kako želi da snimi mračniju i realniju verziju punu skrivenih političkih alegorija, dobio je zeleno svetlo za trilogiju u kojoj je Kristijan Bejl igrao naslovnu ulogu.
Između dva Betmena snimio je „Prestiž” (2006), viktorijansku dramu o mađioničarima suparnicima i „Početak” (2010), film o pljački koji se odigrava u nizu ušuškanih snenih pejzaža.
Činjenica da njegovi filmovi uspevaju da budu i mejnstrim blokbasteri i dela kultne privlačnosti čini Nolana jedinstvenom figurom u Holivudu. Stručnjaci ga svrstavaju rame uz rame i sa Džejmsom Kameronom i sa Polom Tomasom Andersonom i nazivaju ga naslednikom kako Spilberga tako i Kjubrika. Njegovi najodaniji obožavaoci uporno ga brane nekih kritičara koji tvrde da, iako majstorski tehničar, Nolan nije vizionar niti istinski autor. Ipak, teško ćete naći kvalitetniji film od „Mračnog viteza” koji je zaradio više od milijardu dolara.
Vrlo je verovatno da će i „Interstellar” zaraditi milijardu i koji dolar i tako potvrditi Nolanovu mističnu auru „studijskog” reditelja koji nije automatizovani rob tog istog studija, usamljene holivudske ikone koja nekako uspeva da pravi velike, iznenađujuće, profitabilne filmove onako kako ona hoće.
GLUMCI O FILMU:
Metju Mekonahej
„Mislim da je ovo nešto najveće i najambicioznije što je do sada prikazano na velikom platnu. Film je pun pitanja o kojima možemo da pričamo do kraja vremena. I sam sam imao bezbroj inspirativnih pitanja posle pročitanog scenarija (a čitao sam ga pet i po sati). U srcu priče video sam svoj lik, oca koji treba da ode na put bez povratka da bi spasao čovečanstvo. Osetio sam neku čudnu povezanost sa njim i odlučio da upustim u tu avanturu.
Lično nikada nisam bio zainteresovan za naučnu fantastiku i uvek sam bio okrenut onom opipljivom, onome što imamo ovde, pred sobom, eventualno ispod mora, ali nikad nisam gledao tamo negde, izvan. Ne bih rado putovao u svemir. Volim prepreke ovde na zemlji, one mi daju mi osećaj smrtnosti, osećaj da upravljam ovim mestom koje me i dalje zadivljuje svakoga dana”.
En Hatavej
„Najveća briga bila je kako da naučnu priču učinimo dostupnom i zabavnom. Jer ako kažete ljudima da će najuzbudljivije filmsko putovanje godine da bude o astrofizici, niko vam ne bi poverovao. Postojao je samo jedan pravi način da se sva ta nauka učini razumljivom i uzbudljivom: kroz emocije. Ponosna sam što upravo moj lik izgovara ključni unutrašnji monolog o prirodi ljubavi kao nemerljivoj snazi neke više dimenzije.
Ovaj film je u meni potvrdio izvesna uverenja o međupovezanosti stvari. O verovanju u druge ljude i značenju iza pojava, čak i ako isprva nema smisla, čak i ako boli. Tokom dugog, beskrajnog protoka vremena stvari se dešavaju upravo onako kako treba da se dese i sve uvek dođe na svoje mesto”.
Džesika Častejn
„Film podržava moje uverenje da smo svi povezani. Ne samo u ovom trenutku, već u svakom momentu. I dok sam lomila glavu oko nauke u filmu, bila sam neverovatno dirnuta ljudskom komponentom koja se defintivno poklapa sa mojim duhovnim ubeđenjima. Intimno, mislim da je 'Intestellar' Nolanovo ljubavno pismo njegovoj deci. Uprkos naučnoj osnovi, film donosi moćnu istinu: da ljubav sve povezuje neraskidivim nitima. To je sve što treba da znate pre nego što odete u bioskop”.
