Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor za ljute mašine na dva točka
Ko na zapadu pravi ručno motocikle on diktira cenu – od 30.000do preko 100.000 evra, a kod nas od 20.000do 50.000, zavisno od prohteva mušterije, kaže Dragan Gaga Marinović
Na „Harli Dejvidson” skupu pre dve godine u Beču jedan kastum majstor iz Nemačke pustio je Gročanina Dragana Gagu Marinovića da pored njega izloži svoj motocikl. Nemac je imao dva, jedan od 55.000, drugi od 65.000 evra, koji su u odnosu na Gagin upola jeftiniji izgledali kao fabrička konfekcija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nešto kasnije, na najvećem evropskom „Harli Dejvis” skupu u Austriji, Gaga je zauzeo četvrto mesto među četrdesetak evropskih kastum majstora.
A radionica, skromna, tamo na putu prema Begaljici. Tu Gaga izrađuje ljute mašine na dva točka kakve, tvrdi, ne pravi niko u Srbiji, pa ni u regionu. Otkad zna za sebe, Gaga je vozio neki motor, ali nije imao para za nov, nego je svoju krntiju morao da „budži” i oplemenjuje raznim originalnim detaljima koji su se svima sviđali. Malo pomalo, ovaj mladi bravar, limar i atestirani varilac počeo je ozbiljnije da se bavi onim što voli.
Kupio je kompjutersku glodaricu, tako da danas mušterijama potpuno rastura serijske fabričke motore da bi ih ponovo sklopio i ofarbao, ali s maksimumom ručno pravljenih delova. Agregat, kočnice, ogibljenje, viljuške, menjač i slično ostaju fabričke izrade, dok sve ostalo što se tiče šminke – rezervoar, krila, farbanje, sedišta, guvernala, komande za noge i ruke...sve se to u ovoj radionici posebno izrađuje. Ono što on radi, tvrdi Gaga, ne može da se kupi iz kataloga.
– Do 2005. godine radio sam samo delimične prerade, a tada sam napravio prvi tricikl da bih se malo probio – priča Gaga. – Od tada se bavim kompletnom preradom jer je teško naći samo agregate za ove klasne motocikle, a i mnogo skuplje izađe. Više se isplati ovde kupiti polovan motocikl pa ga servisirati i napraviti da sve bude kao novo. Pošto ostaje samo mašina s brojem, čim napravim ram vozim na Mašinski fakultet na atestiranje, kako bi sve bilo po zakonu. Oni pregledaju, testiraju po svojim merilima, ukucavaju broj šasije, a onda sledi klasična registracija kao za novo vozilo. To je sada vozilo bez marke, nema više „suzuki”, „honda”...
– Obično mi klijent kaže kakav bi hteo tip motora i sve ostalo prepusti meni, uključujući i dizajn, i na kraju svi budu prezadovoljni. Što se tiče kompletnih kastum motora, to ne radim po nacrtu nego iz glave, sam dizajniram, sve sam osmišljavam. Poslednje sam radio onaj crveni za Nikolu Boroju, direktora regiona za „itong” blokove, našeg čoveka rođenog u Nemačkoj. Kad sam završio, on je angažovao profi model, profi fotografa, šminkera, stilistkinju...Da sve bude vrhunski ovekovečeno.
Foto-model na Marinovićevom „crvenom đavolu” (Iz lične arhive)
Gaga kaže da, koliko dugo radi, ima malo mušterija, ali ih ima sve više. A cene?
– Ko na zapadu motocikle pravi ručno on diktira cenu, pošto ne postoji model za poređenje – objašnjava majstor. – Cene se tamo kreću od 30.000do više od 100.000 evra, a kod nas od 20.000do 50.000, zavisno od prohteva mušterije. Tu nema granice.Na zapadu, recimo, prave motore s pozlaćenim detaljima pa je i cena u skladu s tim. Svaki taj motor je umetničko delo i koliko kaže onaj ko ga je napravio, toliko vredi.
Inače, Gagi za jedan motor treba u proseku tri meseca rada, pošto sve radi sam. A ovaj crveni radio je između osam i devet meseci i to samo njega, svaki dan. Pa kad se odbiju troškovi, ostaje mu koliko za jednu jaču platu.
Do sada je uradio svega četiri kompletna motocikla, a bezbroj prerada i dorada. Čudo da nema više narudžbina iz inostranstva, s obzirom na to da je izrada kod Gage mnogo jeftinija?
– To bi značilo da bi neko iz Evropske unije praktično uvezao motor, a onda je veliki problem s papirima. Čak i kad nekome nešto doradim, mnogo je teško da vrati tako izmenjeno vozilo zbog komplikovane papirologije.
I tako, u radionici prema Begaljici mogu se naručiti svakojake izvođancije, pod uslovom da mušterija ima dublji džep jer su rukom rađeni motocikli u proseku dva-tri puta skuplji od fabričkih. Drugo je pitanje to što ovako moćne mašine same po sebi zahtevaju i moćne brzine kakve ne podnose ni naši drumovi, a ni ostali učesnici u saobraćaju.
Radmila Tamindžić
objavljeno: 05.08.2013.
Pogledaj vesti o: Harley Davidson
