Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčko da ili ne
Neizvestan ishod današnjeg referenduma, a nacija podeljena između podrške merama štednje i protivljenja uslovima poverilaca
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka danas, prvi put posle četrdeset godina od plebiscita na kome je posle pada hunte birala između monarhije i republike, ponovo izlazi na referendum. Međutim, sada bira između mnogo nepreciznije postavljenih pitanja s opasnim i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do kraja nepredvidivim konsekvencama.
Hoće li Grčka sutra biti ista? Zar bi zaista mogla više da ne bude Evropa i da se vrati na drahmu zbog jednog referenduma, zbog „da” ili „ne” koje je, u suštini, ustupak Ciprasovoj vladi koja je mogla da padne zbog neslaganja parlamenta i poslanika levičarske Sirize s uslovima i načinom vođenja pregovora.
Teret odgovornosti je prebačen na narod, ali mnogi posmatrači kažu – kasno! Jer, u suštini, nema više sporazuma o kome se Grci danas izjašnjavaju, prestao je pravno da važi 30. juna... Ne postoje više predlozi poverilaca i grčkog pregovaračkog tima jer, ako se opet bude pregovaralo, počinje se od nule, od početka! Stari ne važe!
Po mnogim mišljenjima, vlada je zakasnila da sporna pitanja, mere štednje, nove ultimatume Brisela da bi Grčkoj dodelio kredit, postavi na plebiscit mnogo ranije, dok je to imalo smisla. Jer, desilo se da je sve dobilo drugu formu koju malo ko u Grčkoj želi: izjašnjavanje o statusu u Evropi i pripadnosti monetarnoj uniji, odgovaranje na pitanje „evro ili drahma”, iako to u glasačkom listiću uopšte ne piše.
Grčki gradovi preplavljeni plakatima koji sugerišu građanima kako da se danas izjasne Foto Rojters
Slučajno ili namerno, koordinator grčkog pregovaračkog tima Euklid Cakalotis je tek sada javno saopštio da vlada nije imala izbora jer program kojim je uslovljavao Brisel ne bi prošao u parlamentu, ne bi za njega glasali poslanici Ciprasove Sirize i koalicionog partnera ANEL-a, a podržala bi ga opozicija.
„Da nismo sazvali referendum, morali bismo da raspišemo vanredne izbore, a tri nedelje kampanje negativno bi se odrazile na celokupnu privredu. Zato smo odlučili da narod pozovemo da on bude taj koji će reći ne predlozima kreditora što bi trebalo da nam da mogućnost da dođemo do prihvatljivijih rešenja. U protivnom, ako pobedi „da” biće to nekakva drugačija politička solucija koju će sprovoditi drugi”, izjavio je Cakalotos i priznao da bi bilo mnogo bolje da je referendum sazvan pre mesec dana.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je nacija podeljena, da su šanse 50 prema 50. Dilema je u činjenici da 75 odsto Grka želi da zemlja ostane u evrozoni ali, u isto vreme, da ponovo stanu na noge, da ne budu „vazali Evrope”, da ih tretiraju kao ravnopravnog sagovornika, da sačuvaju svoj ponos i – obraz! Raspoloženje se menja iz časa u čas i tako će biti sve dok se sutra u 19 časova ne zatvore glasačka mesta širom zemlje. Najbolja je procena da je razlika između onih koji bi glasali za kreditorske uslove i onih koji bi glasali protiv – na nivou statističke greške.
Grke najviše brine pitanje šta će biti sutra, u ponedeljak! Kako će izgledati zemlja, s kim će pregovarati, ko će ih podržati, hoće li zaista u 48 sati biti dogovora, hoće li se otvoriti banke za ostatak penzija... „Hoće li sunce možda biti tamnije”, kako je vrlo pronicljivo upitao jedan mališan koga sada svi citiraju.
„Bez obzira na rezultat referenduma, banke će u utorak biti otvorene. Premijer Cipras već u ponedeljak putuje u Brisel na pregovore s poveriocima, naravno, ukoliko narod izglasa vladinu ’ne’ opciju. Ali, to će tada biti pregovori pod mnogo povoljnijim uslovima za nas. U slučaju ’da’ merama štednje i stezanja kaiša, vlada će dati ostavku”, izjavio je ministar finansija Janis Varufakis i optužio međunarodne poverioca za „terorizam prema Grčkoj”.
„Ono što nam rade je terorizam! Zašto su nas primorali da zatvorimo banke? Oni žele da pobedi ’da’ kako bi mogli da ponižavaju grčki narod. Međutim, sporazuma mora biti. Stavka je previsoka za obe strane i ako bi Grčka doživela krah, to bi Evropu koštalo 1 trilion evra i ja ne verujem da je spremna da tako nešto dopusti”, izjavio je Varufakis u intervjuu španskom listu „Mundo”.
Američka bonitetna agencija „Fič” tvrdi da bi četiri grčke banke propale i bankrotirale da u zemlji nije uvedena kontrola kapitala. Ova mera bila je neophodna zbog odliva depozita i odluke Evropske centralne banke da ne poveća likvidna sredstva dostupna grčkim bankama.
Međutim, ono što ovdašnji krugovi Ciprasovoj vladi stavljaju „na dušu” kao najveću nepromišljenost jeste to što mnogo ranije i elegantnije nije ograničila nekontrolisano podizanje depozita iz banaka. Za poslednjih nedelju dana do prekida pregovora s poveriocima i uvođenja kapitalne kontrole, građani su s računa podigli između 5 i 8 milijardi evra koji su ostali u džepovima i „slamaricama”. Blagovremena odluka koju je premijer Cipras očigledno izbegavao sprečila bi dramatično stanje u kome se Grčka danas nalazi.
Pred bankomatima su i dalje redovi, građani podižu poslednje evre jer u ponedeljak, kako je zvanično saopšteno, banke ostaju zatvorena a njihove rezerve likvidnosti – jedna milijarda evra. Praktično, grčke banke sada zavise od Evropske centralne banke koja će, zavisno od rezultata glasanja na referendumu i procene realne mogućnosti da se s poveriocima postigne sporazum, proceniti da li će nastaviti da podržava likvidnost grčkih banaka kroz mehanizam ELA ili će donositi nekakvu drugu odluku.
Shodno tome, i grčki bankari će odmah u ponedeljak odlučivati kako da prebrode dramatičnu situaciju. Mala je verovatnoća da će kapitalna kontrola biti ukinuta u dogledno vreme, bez obzira na ishod eventualnih pregovora s Briselom i ponašanja Evropske centralne banke.
Zvanična Atina demantovala je pisanje „Fajnenšel tajmsa” koji tvrdi da će za 30 odsto biti skresani svi depoziti veći od 8.000 evra. Pisanje lista Atina je nazvala „prljavom propagandom” i zatražila zvanično izvinjenje.
Predsednik asocijacije banaka Luka Kasteli je u izjavi TV MEGA takvo pisanje „Fajnenšela”, iako se list pozivao na dobro obavešteni izvor u Ministarstvu finansija, nazvala „morbidnom i malicioznom informacijom” koja nema nikakvu osnovu. Ovdašnji mediji se, međutim, sa strahom pitaju nije li da ”tamo gde ima dima, ima i vatre” jer je list naveo izjavu anonimnog sagovornika koji tvrdi da, ukoliko Evropska centralna banka odbije dalju pomoć, Grčka mora da primeni „kiparski scenario” s rekapitalizacijom banaka i kresanjem depozita.
A, Grci do izlaska na glasačko mesto razmišljaju, svako na svoj način! Većina je otputovala u rodna mesta gde su registrovani u biračkim spiskovima. U Atini, juče i danas, redovi u samouslugama, neuobičajena saobraćajna gužva, čekanje ispred pumpi s benzinom. U različitim delovima grada drugačija slika: negde rafovi prazni, negde još ima onog što se najviše traži: brašna, zejtina, maslinovog ulja, testenina, paradajz paste i konzervi.
Međutim, većina je na plažama! I danas, na dan glasanja, nema slobodne ležaljke. To što je vlada donela odluku da se u kriznoj situaciji ne plaća gradski prevoz, da se na dan glasanja ne plaćaju putarina, metro, prigradska železnica, ne odnosi se na plaže. Tamo, na „običnoj” plaži uredno naplaćuju 8 evra po osobi, a na onoj VIP, na kojoj se kupaju ljudi sa estrade, 25 evra.
„Ne može niko da nam uskrati naše demokratsko pravo da biramo kako ćemo da živimo. Ako Evropi nije pravo što imamo more i sunce, a jasno je da nam zavide, neka ne dolaze kod nas”, ljuta je dobro držeća, preplanula penzionerka Afroditi, lokalna znamenitost plaže Alimos koja i leti i zimi s dežurnom ekipom penzionera neumorno reketom udara lopticu.
„Ja sada, kad završimo turnir, idem da glasam. Neću vam reći kako, jer je to svejedno. Važno je da budemo složni, da ne tražimo mnogo, bog nam je već dao. Neka bude kako bude, mi Grci ćemo sve pregurati”, završila je svoj monolog uz opšte odobravanje kupača glasača!
Jasmina Pavlović-Stamenić
