Izvor: Southeast European Times, 02.Mar.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU Grčkoj: Dodatno smanjite troškove

Komesar EU Oli Ren kaže da Grčka mora da napravi dodatne rezove da bi smanjila svoj budžetski deficit za 4 odsto u ovoj godini, kao što je obećano.

02/03/2010

(EurAktiv, Euobzerver - 02/03/10; AFP, AP, Rojters, Juronjuz, BBC, Gardijan, VOA, ANA-MPA - 01/03/10)

Grčka mora da preduzme dodatne mere štednje da bi se suočila sa svojom dužničkom krizom i ostvarila svoj predviđeni budžetski deficit za ovu godinu, rekao je komesar EU za ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i monetarna pitanja Oli Ren tokom 24-časovne posete Atini u ponedeljak (1. marta).

"Tražim od grčke vlade da saopšti nove mere narednih dana", rekao je Ren posle razgovora sa grčkim ministrom finansija Jorgosem Papakonstantinuom.

Grčka predstavlja slabu kariku među 16 ekonomija u evrozoni. Ona ima ogroman javni dug, za koji se očekuje da će dostići skoro 300 milijardi evra -- više od 120 odsto BDP-a -- u ovoj godini. Ubrzo posle pobede nad konzervativnom strankom Novom demokratijom na vanrednim izborima u oktobru prošle godine, nova vlada PASOK-a, stranke levog centra, obelodanila je da će se budžetski deficit u 2009. godini popeti na 12,7 odsto BDP-a, što je više od četiri puta preko dozvoljene granice EU od 3 odsto.

U trenutku strahovanja da bi kriza mogla da se prelije i na druge zemlje članice evrozone, vlada premijera Jorgosa Papandreua predstavila je ranije ove godine četvorodišnji plan štednje, obećavajući da će smanjiti budžetski deficit na 8,7 odsto BDP-a u ovoj godini i svesti ga ispod granice EU do kraja 2012. godine.

Evropska komisija (EK) je odobrila plan, ali je istakla da zemlja mora da bude pažljivo nadgledana kako bi se osiguralo da se mere efektivno sprovode.

Tim eksperata EU, Evropske centralne banke i MMF-a zaključio je posle revizije prošle nedelje da će zamrznute plate u javnom sektoru, smanjeni bonusi, povećani porezi i ostale mere iz sadašnjeg paketa, pomoći da se budžetski jaz u 2010. godini smanji za samo 2 odsto BDP-a, umesto obećanih 4 odsto.

Posle turbulentne runde razgovora sa Papandreuom, drugim ključnim članovima vlade i guvernerom Grčke banke, Ren je izjavio izveštačima na konferenciji za novinare u Atini da su dodatne mere od suštinskog značaja.

"Od najvećeg je značaja za narod Grčke da vrati svoje javne finansije na održiv put", rekao je on u ponedeljak. "Rizici vezani za makroekonomsku i tržišnu situaciju sada se ostvaruju."

Grčka, čiji je budžetski jaz navodno dostigao neprihvatljiv nivo zbog dugotrajne recesije u zemlji, treba da se fokusira na "strukturne reforme usmerene na obnovu ekonomske konkurentnosti zemlje", ukazao je Ren.

Ranije tog dana, Papakonstantinu je obećao da će vlada PASOK-a učiniti "sve što je neophodno -- a to uključuje i nove mere", da smanji budžetski deficit za 4 odsto BDP-a ove godine.

Očekuje se da će Papandreu saopštiti nove oštre mere posle sastanka vlade u sredu. Prema izveštajima, mere će verovatno uključivati moguće povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), dodatno smanjenje povlastica u javnom sektoru, dalje povećanje dažbina za gorivo, kako i smanjenje božićnih i uskršnjih dodataka, koji se u Grčkoj nazivaju "13. plata".

Apelujući na javnost da podrži vladu u "zajedničkim naporima da spasi našu zemlju" Papandreu je ukazao da je "ogromna većina" Grka spremna da se pridruži tim nastojanjima.

EK treba da predstavi privremeni izveštaj o implementaciji grčkog plana fiskalne konsolidacije tokom sastanka ministara finansija EU 16. marta.

Nastavak na Southeast European Times...