Izvor: Southeast European Times, 15.Mar.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put pred Grčkom
Grčka je dobila olakšice za plan otplate kredita, ali je pred njom i dalje dug put.
15/03/2011
Elizabet Maragula za Southeast European Times iz Atine – 15.3.2011
Atinska berza zabeležila je u ponedeljak (14. mart) skok od preko 5 odsto, delimično ohrabrena odlukom lidera evrozone od petka da olakšaju Grčkoj uslove otplate njenog kredita. Zvaničnici su usvojili i druge strategije za suočavanje sa evropskom krizom suverenog duga.
Sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << uključuje produženje roka otplate kredita sa tri na 7,5 godina, kao i smanjenje kamatne stope za 100 osnovnih poena ili sa proseka od 5,2 odsto na 4,2 odsto, što u suštini omogućava toj osiromašenoj zemlji da uštedi oko šest milijardi evra prilikom otplate prošlogodišnjeg kreditnog paketa pomoći EU i MMF-a u iznosu 110 milijardi evra.
Premijer Jorgos Papandreu pohvalio je tu odluku kao „jasan pokazatelj poštovanja napora koje je uložio narod Grčke“.
Analitičari takođe ukazaju na značaj toga.
Samit je doneo više nego što se činilo pre njegovog održavanja, smatra Hauard Arčer, glavni ekonomista za Evropu konsultantske grupe IHS Global Insajt, sa sedištem u Londonu.
„Sveobuhvatni“ plan lidera da vrate evro na pravi kolosek trebalo bi da bude formalno usvojen na samitu EU sledeće nedelje.
„Lideri evrozone složili su se da ojačaju snagu i fleksibilnost Kapaciteta evropske finansijske stabilnosti (EFSF); ostvare napredak u pogledu Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM), koji će zameniti EFSF sredinom 2013. godine; a takođe su postigli sporazum čiji je cilj jačanje ekonomske koordinacije i upravljanja među zemljama članicama evrozone i podsticanje njihove konkurentnosti tamo gde zaostaju“, napisao je Arčer u svojoj istraživačkoj zabelešci.
Iako značajne, te odluke su samo korak napred u postizanju krajnjeg cilja.
„Ovo je važan korak u suočavanju sa krizom suverenog duga evrozone, ali svaki predah na tržištu pokazaće se kao samo privremeno olakšanje, ako zemlje članice ne ostvare neophodne korake na polju javnih finansija, banaka i jačanja dugoročne konkurentnosti“, napisao je Arčer.
Iako Grčka postiže napredak i sada ima dodatno razumevanje i podršku lidera 17 zemalja članica evrozone, predstoji joj još posla.
„Produženje roka otplate na 7,5 godina jeste neka pomoć, ali očigledno nedovoljna“, izjavio je za SETimes Zolt Darvaš, stalni saradnik briselske tink-tenk grupe Brugel. „Grčka vlada mora da dostigne vrlo značajan primarni suficit da bi postavila odnos duga i BDP-a na dovoljno opadajuću putanju ili mora u velikoj meri da ubrza ekonomski rast. To je ono na čemu oni rade, na sprovođenju vrlo značajnih strukturnih reformi“, objasnio je Darvaš.
Jens Bastijan, viši ekonomski istraživač za jugoistočnu Evropu u grčkoj tink- tenk grupi Helenska fondacija za evropsku i inostranu poltiku, ponudio je sličnu analizu novih olakšica.
„Mislim da su mali, ali neophodan doprinos. Da li rešavaju problem? Ne. To nije nešto što evrozona može da postigne na samitu tokom jednog vikenda“, izjavio je Bastijan za SETimes.
„Dakle, ovo je, ja mislim, popravka; i to neophodna popravka. Ali, ona suštinski ne rešava osnovna pitanja sa kojima Grčka mora da se nosi, a evrozona mora da rešava“, rekao je Bastijan.
Sa stopom nezaposlenosti od 14,8 odsto, koja je zabeležena u decembru 2010. godine, dodatne mere štednje nisu na vrhu liste želja kod Grka, ali to je upravo ono što bi moglo da ih očekuje ako ne prestane utaja poreza.
„Grčka mora da pokaže da u pogledu vlade, centralne banke, ali i korporativnog okruženja, drži problem pod kontrolom i može da ispuni ono našta se obavezala“, rekao je Bastijan.
Ako je nešto sasvim jasno oko ishoda samita, to je da je Grčkoj potrebna podrška evropskih partnera, a ne „samo“ finansijski spas.
„Poslednjih meseci se pokazalo da bacanje novca na probleme jednostavno nije dovoljno“, rekao je Bastijan.
Nastavak na Southeast European Times...
