Izvor: Politika, 19.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pornografski bioskop

Mendozina filmska strast, Garoneova adaptacija Savijanove „Gomore”, kineska realnost u očima Džija Žangkea, Albanka iz Sarajeva u filmu braće Darden

Od našeg specijalnog izveštača

Kan –Svi su bili tu: Harison Ford, Stiven Spilberg, Džordž Lukas, Kejt Blenčit, Karen Alen i Džon Hart. Bilo je i ovacija, i poziranja, i slikanja, vrisaka duž Kroazete. Dakle, sinoć se u Kanu dogodilo sve očekivano od premijere holivudskog blokbastera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Indijana Džons i Kraljevstvo kristalne lobanje”, koji posle dužeg vremena vraća legendarnog Harisona Forda u žižu svetske filmske javnosti.

Od trećeg do ovog četvrtog nastavka iz serijala o Indijani Džonsu proteklo je 16 godina, a profesor arheologije i veliki avanturista u liku i telu Harisona Forda (66), gle čuda, nije uopšte ostario. Podmladili su ga specijalni efekti i sva nova čuda uznapredovane digitalne tehnologije iz kuhinje Spilberg–Lukas, kojim ovaj film inače obiluje. Tako živahni Indijana negde krajem pedesetih godina 20. veka, na vrhuncu hladnog rata, u mističnim predelima Perua, sreće svog sina, ali i zlu sovjetsku agentkinju. Pokušava da otkrije tajnu kristalne lobanje, a zapravo pronalazi vanzemaljca! Zanatski odlično složen film, pun akcije i atrakcije. Doduše, negde pri sredini i prilično dosadan. Uostalom, sudiće mu ovih dana i beogradska publika.

Četiri filma viđena juče u glavnom takmičarskom programu, samo su potvrdila utisak da je ovogodišnji Kanski festival, srećom, berićetan. U favorite se sa lakoćom uvrstio filipinski film „Servis” Briljantea Mendoze u kojem autor celokupnu priču, dvadesetčetvoročasovnu hronikuživota u jednom pornografskom bioskopu,gradi na dvostrukoj moralnosti – apsolutnoj i relativnoj. U matrijarhalnoj porodici Pineda, kojom suvereno vlada Nanaj, sve naizgled funkcioniše prema visoko postavljenim moralnim standardima, dok je priroda njihovog porodičnog biznisa nešto sasvim suprotno. Jer, Pinedovi su vlasnici oronulog porno-bioskopa i kao takvi domaćini frustriranim adolescentima,transvestitima, prostitutkama, kriminalcima – čitavom bučnom, realističnom svetu s kojim Mendoza hipnotiše gledaoca. Film varljivo svedene estetike, isprane, preekspozicionirane fotografije, realističke glume i zvuka koji je svesno podešen na granicu podnošljivosti, jedno je od najvećih dosadašnjih prijatnih iznenađenja.

Među kanskom populacijom još uvek se najviše priča o filmu „Gomora” Matea Garonea, ali pre svega zbog činjenice da je reč o ekranizaciji istoimenog bestselera napolitanskog novinara Roberta Savijana (u Italiji je njegov roman prodat u više od dva miliona primeraka), koga zbog dobijenih pretnji i ucene glave od 2006. godine neprestano čuva policija. Garoneov mozaički film koji pripoveda o funkcionisanju napolitanske mafije – kamore, ima sokova i života, nije suvoparan i dovoljno je tenzičan, ali mu ipak nešto nedostaje. A to je, pre svega, činjenica da je portretišući krimogene likove reditelj usput zaboravio da snima film, da gledaocu nije ponudio mogućnost da se bar za jedan od njih veže. Svi Garoneovi likovi su postavljeni ravno, gotovo bez ijedne emocije i ne izazivaju nikakvu reakciju ili razumevanje. Čini se, ipak, da je Garone podlegao pritiscima ambicioznih producenata da načini film koji bi se dodvorio publici širom sveta i tako postao bioskopski hit. Međutim, takve namere publika lako može da prozre i da se tako sve pretvori u suprotnost – u ravnodušnost gledaoca.

Premijerni kanski nastup venecijanskog pobednika, kineskog reditelja Džija Žangkea sa filmom „Grad 24”, prošao je uspešno iako je ovaj autor gotovo ponovio dokumentaristički postupak i estetiku svog prethodnog filma „Mrtva priroda”. Žangke se tako istrajno i društveno angažovano bavi Kinom naših dana, zemljom u kojoj se kapitalizam sudario sa socijalizmom, što izaziva i niz posledica po stanovništvo, koje ne samo što menja navike, već nužno i mesta rođenja i življenja. U slučaju „Mrtve prirode” razlog je bio preplavljivanje čitavih gradova i sela usled gradnje džinovske brane na reci Jangce, a u slučaju novog filma rušenje bivše vojne fabrike zarad gradnje luksuznih stanova.

Socijalni i društveni angažman krase i sve dosadašnje realističke filmove dvostrukih dobitnika „Zlatne palme”, slavne belgijske braće Darden, pa je takav slučaj i sa filmom „Lornino ćutanje”. U priči o mladoj Albanki imigrantkinji koja biva uvučena u dijabolični plan lokalnog kriminalca Fabija da je zbog državljanstva venča prvo sa Klaudijem pa potom i sa bogatim ruskim mafijašem, Žan-Pjer i Lik Darden sa svojim tradicionalno minimalističkim rediteljskim postupkom, ponovo emotivno uzbuđuju gledaoca i stavljaju ga u poziciju svedoka životne realnosti. U ulozi Lorne je mlada kosovska Albanka Arta Dobroši, koja živi u Sarajevu, a Dardenovi su je pronašli posle dugih i iscrpljujućih kastinga u Prištini, Tirani i Skoplju. Kao Lorna, Dobrošijeva je prirodna i spontana. Ostvarila je izvrsnu ulogu.

Današnji, sedmi kanski dan proteći će u euforiji koju će izazvati novi film Klinta Istvuda „Changeling” („Prevrtljivac”) u kojem uz Anđelinu Džoli igra i Džefri Donovan i Džon Malkovič, kao i dokumentarac „Maradona” koji na crveni tepih dovodi Emira Kusturicu i Dijega Armanda Maradonu.

------------------------------------------------------------------------

Paskaljevićeva srpsko–albanska koprodukcija

U Kan je stigao i naš reditelj Goran Paskaljević koga smo zatekli u razgovoru sa švajcarskim producentima koji će se uskoro uključiti u koprodukciju njegovog filma „Medeni mesec”. Reč je o nemačko–francusko–srpsko–albanskom projektu za koji je scenario zajedno sa Paskaljevićem napisao albanski pisac Genc Pirmeti, a već je dobio finansijsku podršku Albanskog nacionalnog filmskog centra iz Tirane.

Dubravka Lakić

[objavljeno: 20/05/2008.]

Nastavak na Politika...