Izvor: Blic, 17.Avg.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komandiri policije tragaju za nesavesnim kolegama
NOVI SAD - Novosadska policijska uprava pokrenula je istragu kako bi utvrdila da li je pre „ford sijere“, u kojem je poginulo troje novosadskih profesora, preko zatvorenog pružnog prelaza u Stepanovićevu prošao policijski auto, saznaje „Blic“.
Ukoliko se ispostavi da je policijski auto počinio ovakav prekršaj, protiv policajaca koji su se u njemu nalazili biće pokrenute odgovarajuće mere.
Prema nezvaničnim informacijama, policija za sada raspolaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oprečnim izjavama očevidaca. Činjenica je da su pre "ford sijere”, u kojem su život izgubili Nataša Dangubić, Aleksandra Protić i Miomir Đurković, preko zatvorenog pružnog prelaza prešla još tri vozila.
Navodno, pojedini očevici tvrde da je jedno od vozila pripadalo policijskoj upravi i da se kretalo iz pravca Vrbasa ka Novom Sadu, u suprotnom smeru od onog kojim se kretao „ford sijera". Međutim, u policijskoj upravi Vrbas demantuju da je to bio jedan od njihovih automobila, tvrdeći da službeni auto ne može da se koristi bez naloga i da za taj period nijedan nalog nije izdat.
Svi se provlače
Prelazak preko pružnog prelaza u Stepanovićevu kroz poluspuštene branike, kako i sami meštani kažu, uobičajena je pojava u naselju. Prema priči meštana, rampa na ovom pružnom prelazu često je u kvaru, polubranici se ne podižu nakon prolaska kompozicije, pa je meštanima uobičajeno da se kroz njih provlače. Slična je situacija na nizu pružnih prelaza u okolini, tvrde meštani. A po mišljenju stručnjaka za bezbednost u saobraćaju profesora Dragana Jovanovića, najlošije su obezbeđeni prelazi sa niskom frekvencijom vozova, kakvi su i u Budisaci i Šajkašu. Ima i onih na kojim se zna da rampe često ne rade, kakva je situacija i u Stepanovićevu, potvrđuje on, ali napominje da za to odgovornost snose „Železnice Srbije".
Sve je moguće. Svaka, pa i najmanja policijska stanica ima bar po jedan auto, tako da to što auto nije krenuo iz Novog Sada ili Vrbasa ne znači da nije učestvovao u ovom događaju - kaže naš izvor iz policije.
„Železnice Srbije" su preduzeće koje je direktno odgovorno za stanje rampi i koje treba da ih održava. S druge strane, odluka da se vozi kroz spuštene polubranike nije dobra, ona predstavlja potcenjivanje rizika, iluzija je da će vozač u takvoj situaciji moći da oceni ide li voz i kojom brzinom. Ovakve nesreće vrlo su retke, ali se kao po pravilu završavaju smrtnim ishodom - kaže Dragan Jovanović, profesor bezbednosti saobraćaja na FTN.
Međutim, porodicama nastradalih ovakvi podaci nisu uteha. Suprug poginule Nataše Dangubić Milan moli samo da prenesemo da ova priča treba da bude za nauk svima.
- Šta ja da pričam s vama? Hoćete li mi je vratiti? Samo napišite da ovo treba da bude za nauk ljudima, da se ovakve stvari više ne ponove, to je jedino što mogu reći - jedva govori suprug poginule.
Za Natašom je ostala trogodišnja devojčica koja još uvek nije svesna da je izgubila majku, ali je stalno traži. Ona je na sigurnom, kod rođaka, dok otac pokušava da se izbori sa tragedijom.
- Ništa meni ne znači da li je prošlo pet ili jedan auto ispred njih, ne zanima me ni da li je policija dala loš primer. Pa, mislite li da u ovoj zemlji ima onoga ko bi mogao biti dobar primer? Dogodilo se šta se dogodilo i nje nema više, ali se nadam da će bar ljudi nešto naučiti - odlučan je on.
Koliko je bio vezan za suprugu najbolje pokazuje podatak da je počeo da je zove još u vreme tragedije, ali odgovora nije bilo. Izgleda da su upravo njegove pozive policajci tokom uviđaja naočigled novinara odbijali ne znajući kako da prenesu teške vesti suprugu, dok se na mestu nesreće još radi uviđaj.
Porodica Aleksandre Protić saznala je kasnije, po podne, nakon što su otac i sin stigli kući sa posla i iz vrtića. Komšinica iz stana ispod samo je čula plač.
Tog popodneva oko 15 sati na vrata mi je zakucao policajac i tražio je komšinicu, ali nije rekao zašto. Tek oko 19 sati, kada sam čula jecaje i izašla na hodnik, povezala sam dva i dva i saznala da je Aleksandra mrtva. Žao nam bude starih ljudi, a odlazak ovako mladih prava je tragedija - kaže baka, ali moli da joj ime ne pominjemo.
Na vratima Aleksandrinog stana dočekuje nas njen dever jer suprug je u gradu, priprema sahranu.
Sin, koji ima samo šest godina, kod rođaka je, a Aleksandrina majka, koja joj je bila u poseti, na sedativima i ne može da govori.
Sahrane, kao i sahrana vozača „forda" Miomira Đurkovića, biće obavljene danas po podne na Gradskom groblju u Novom Sadu. U porodici Đurković juče su se smenjivale posete, izrazi saučešća i briga za dve devojke Tijanu (15) i Miljanu (17), koje su nedavno ostale bez majke, a juče i bez oca.
One su juče pokušavale da ga dobiju na telefon, ne bi li mu podgrejale ručak, ali im se nije javljao. Umesto oca, čule su loše vesti. Danas o njima brinu rođaci, ali niko ne zna da kaže ko će zbrinuti devojke. Jer najbliži rod im je očeva majka koja ima 77 godina i koja i sama provodi vreme ležeći, jaučući, naričuči za sinom.
Povezane vesti: Četvoro dece ostalo bez roditelja Četvoro dece ostalo bez roditelja Mašinovođa nije poštovao obavezu da zaustavi voz Čačak: Voz usmrtio čoveka
