Izvor: Blic, 19.Jul.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debejki je otimao pacijente od smrti
Nije čudo što je ceo svet nedavno zabeležio da je umro dr Majkl Debejki. Najbolji kardiohirurg 20. veka je bio pravi čudotvorac. Među mnogima, za pomoć su ga molili bivši kralj Velike Britanije Edvard Sedmi, najbogatiji proizvođač u istoriji automobila Henri Ford i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
Na porođaju Fordove unuke
Henri Ford, sin tvorca prve pokretne trake, bio je prek i prilično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bahat. Kad je trebalo da mu se porodi kćerka, naredio je sekretaru da u njegovoj prestonici u Detroitu okupi najelitnije lekare. Pozvan je i Debejki. On je doputovao, a porođaj je bio najnormalniji. Srećni deda obratio se posle čuvenom kardiohirurgu: Koliko? Petnaest hiljada dolara, glasio je odgovor. Ali, gospodine, niste ni prstom mrdnuli, primetio je Ford. Tačno, ali za to vreme sam mogao da spasem dva života, rekao je Debejki koji je, kao i uvek, ček dao svojoj bolnici.
Operisao je i našeg momka Dušana Vlača, koji je zahvaljujući presađenom srcu živeo nekoliko godina duže nego što mu je zlehuda sudbina namenila.
Genijalnog Jermenina, naturalizovanog Amerikanca u belom mantilu prodornog pogleda iza naočara na kukastom nosu, potpisnik ovih redova sreo je 1971. godine u Teksasu, tačnije, u prezbeterijanskoj bolnici u Hjustonu u kojoj je Debejki radio celog života i u kojoj je pre desetak dana umro u 99. godini. Povod za susret je bio pomenuti Dušan Vlačo, u to vreme svetski rekorder po dužini života sa presađenim srcem.
Prvo presađivanje srca obavio je 1967. u Južnoj Africi Kristijan Bernard izvesnom Luisu Vaškanskom, koji je posle operacije živeo 40 dana.
Javnost je bila impresionirana pionirskim poduhvatom, ali većina stručnjaka je smatrala da je Bernard hteo pošto-poto da pretekne veštijeg i temeljnije pripremljenog Debejkija. Vreme im je dalo za pravo.
Dušan Vlačo iz Elemira rodio se sa srčanom manom. Nije imao pregradu u srcu, zbog čega su se u levoj pretkomori mešale prečišćena i neprečišćena krv. Do 15. godine tri puta je bio između života i smrti.
Tako je u sredu, 18. septembra 1968. godine, 16-godišnji Vlačo postao prvi Jugosloven kome je presađeno srce. Bio je 48. pacijent te vrste u svetu i 22. koji je preživeo. Dobio je srce žrtve ubistva 36-godišnjeg Dolfusa Vingejta iz Hjustona.
Vlačo je poživeo još nekoliko godina i postao jedan od primera Debejkijevih uspešnih otmica vremena od smrti.
O Debejkiju je zabeleženo bezbroj anegdota, od kojih jedna povezuje najslavnijeg hirurga 20. veka sa najslavnijim bračnim parom tog vremena.
Pre Drugog svetskog rata, Velika Britanija je zaista bila velika. Kralj Edvard Sedmi je bio suveren na Novom Zelandu, u Australiji, Burmi, Hongkongu, Singapuru, Indiji i u sijaset drugih zemalja, ali sredinom tridesetih godina prošlog veka Britaniji se smrklo.
Lepuškasti plavokosi kralj Edvard se zaljubio do ušiju u Valis Simpson, suvonjavu, crnuparastu raspuštenicu sa nosom sličnim Debejkijevom.
Raspuštenica iz naroda, pa još Amerikanka! Mililoni vernih podanika bili su u šoku. Pored Edvarda, Valis se viđala sa još jednim muškarcem. Mlađani kralj je, međutim, rešio da se ženi.
Birajući između krune i verenice, Edvard se odlučio za gospođu Simpson. Posle abdikacije 1936. godine, kao vojvoda od Vindzora, otišao je u Francusku, obavešten da na Ostrvo neće smeti da se vrati ni mrtav. Elem, vojvoda je omatorio i dopao nevolja sa krvnim sudovima. Zapušila se srčana arterija, činilo se da su mu dani izbrojani. Pozvao je Debejkija, a Debejki mu je uzeo venski krvni sud iz noge - narodski rečeno, žilu - i premostio začepljenje. Drugim rečima, spasao mu je život.
Bivši kralj je smislio kako da se oduži, priča kaže da je od "Rovera" naručio kalup za samo jednu limuzinu. Unikat par ekselans. Skroman kakvog ga je bog dao, Debejki nikad nije seo u taj automobil. U Hjustonu 1971. godine vozio je "ford" ne mnogo mlađi od njega, ali mnogi bogataši su poludeli od želje da voze baš takav "rover". Nudili su basnoslovne sume novca, naročito šeici, sve dok im nije rečeno da je vojvoda blagovremeno naredio da kalup bude razbijen.
Kada je predsednik Rusije Boris Jeljcin morao na operaciju srca, pozvan je i Debejki. Pozvali su ga kao konsultanta, iako je te 1996. bio na pragu devete decenije. Operacija je uspela i Jeljcin je posle petostrukog bajpasa vladao još tri godine, a živeo još 11.
- Srce je pumpa, a pošto od te pumpe zavisi život, potrebna je njena zamena kada se pokvari. Kao hirurg tu vidim samo jedan cilj, produžiti život obolelom što je moguće više - rekao je Debejki.
.jpg)
