Blog: Bašta Balkana, 15.Jun.2011, 05:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvećara u kući cveća …3
Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više! - RAZLOG PRVI: Nadrealna farsa kao naš način života (drugi deo) - - Farsa kao mentalitet ima dve strane, svetlu i tamnu. Nešto što ne želimo da zaboravimo ne samo kada analiziramo Alana Forda, već i naše društvo u celini. Te dve strane čine onaj ′balkanskiji′ deo bivše Jugoslavije (SHB) to što jesu, u svoj svojoj lepoti i grozoti. - Farsa je univerzalni rastvarač vrednosti, u farsi sve ima neku lakšu stranu. Farsa je suštinski optimistična. Farsa može da bude jak mehanizam za podnošenje teškog, nametnutog života, dejstvujući kao univerzalni ekvilajzer: sve je moguće, uključujući i dobro, obezbedjujući šećernu oblogu realnosti. Sve se u farsi može napraviti prihvatljivim, čak i Naci pozdravi i italijanski fašistički slogani - deo Grunfove magije u stripu. - Farsa, svojim nedostatkom pravila, takodje kastrira vlast, jer narod iznalazi beskrajno mnogo metoda da se izmigolji totalitarnoj želji za potpunom kontrolom (rečenica ′niko ne može toliko malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim′ je jedna manisfestacija toga) kao i obilje kreativnih umetničkih izražaja da tu vlast ponize i kritikuju na način koji, naizgled, deluje bezazlen. U poslednjem eseju, posvećenom nečemu što sam ja nazvao ′Fordovskim univerzumom′, pozabavićemo se detaljnije nekima od njih, uključujući Duška Kovačevića, Felinija i mnoge druge. - Konačno, isti nedostatak pravila u farsičnom društvu generiše kreativnost i kroz to, sposobnost snalaženja. Obe su stvari na koje s razlogom možemo da budemo ponosni i koje naše prostore čine tako zanimljivim i tako dobrim umetničkim materijalom (još kada bi ih samo korisno upotrebili...). - Na žalost, tamna strana farsičnog mentaliteta više nego preteže. Dugoročno, ta strana teži da pobedi, još jedan aspekt koji je snažno odslikan u našem društvu i načinu na koji razmišljamo
Dalje
