Izvor: Press, 12.Sep.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam bar još 100 „Fijata"
Milion ljudi u Srbiji trenutno nema posao, polovina od njih su između 25 i 49 godina, stručnjaci ne vide način kako će ovaj problem uskoro biti rešen
Oko milion ljudi u Srbiji u ovom trenutku nema stalno zaposlenje, a ni izgleda da će ga uskoro dobiti! Da stvar bude gora, procene stručnjaka su da će nezaposlenost nastaviti da raste, a da će građani i dalje siromašiti!
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se 737.048 ljudi koji bezuspešno traže posao. Pretpostavlja se da u sivoj ekonomiji, „na crno", radi oko 400.000 ljudi, dok se 200.000 njih angažuje samo na povremenim, sezonskim poslovima. Bar polovina radnika koji rade u „sivoj zoni" nikada nije bila prijavljena na birou, pa se stručnjaci slažu da Srbija u ovom trenutku ima bar milion nezaposlenih. Na sumornu sliku, kada se radi o srpskoj nezaposlenosti, upozoreno je i u julskom izveštaju Evropske komisije u Briselu, gde je istaknuto da blizu 20 odsto radno sposobnog stanovništva u Srbiji nema posao, ali ni izgleda da će ga uskoro naći. Od ukupnog broja nezaposlenih koji su na evidenciji NSZ, 62 odsto su ljudi u punoj radnoj snazi, između 25 i 49 godina. To je blizu pola miliona ljudi!
Nema boljitka
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže za Press da je slika srpske nezaposlenosti mnogo gora nego što prikazuje zvanična statistika i da država pod hitno mora da preduzme nešto po tom pitanju.
- Nezaposlenost je mnogo veća od one koju kao podatak dobijamo od Nacionalne službe za zapošljavanje. U sivoj ekonomiji radi oko 600.000 ljudi, a polovina njih nije na evidenciji NSZ - upozorava Rajić.
On kaže da bi u Srbiju trebalo da dođe 80 do 100 velikih kompanija poput „Fijata" da bi se ovako velika nezaposlenost bar prepolovila.
- Problem je što mi velikim kompanijama nismo dovoljno atraktivni da bi kod nas došli u tako velikom broju. Dugoročno rešenje za srpsku nezaposlenost po meni leži u jačanju sektora malih i srednjih preduzeća - smatra Rajić.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je najstrašnije što svi parametri ukazuju na to da će nezaposlenost rasti.
- Najveći problem jeste što nezaposlenost može da se povećava i u fazi rasta bruto društvenog proizvoda. Ona uvek kasni za ostalim pokazateljima privrednog oporavka, koji kod nas još nije očigledan - navodi Madžar.
Naš sagovornik kaže da ovako velika nezaposlenost s ekonomske strane znači gubitak značajnog dela proizvodnje i potencijalnog BDP-a.
- Na društvenom planu nezaposlenost predstavlja razlog velike političke napetosti i rizika. Psihološki, nezaposlenost znači strašne ljudske patnje i velika odricanja. I što je najgore, to ukazuje da će rasti broj siromašnih - upozorava Madžar.
Porazna statistika
Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da je rast stope nezaposlenosti zbog uticaja svetske krize zabeležen u svim evropskim zemljama i da Srbija po tome nije izuzetak.
- Kod nas postoje dve evidencije o broju nezaposlenih. Jedna je Anketa o radnoj snazi koju vodi Republički zavod za statistiku, dok je evidentiranje onih koji traže posao povereno nama. Prema podacima Zavoda, stopa nezaposlenosti u aprilu ove godine bila je 19,2 odsto, a broj nezaposlenih 573.000. To je mnogo više nego prošle godine u oktobru, kada je ta stopa iznosila 16,6 odsto. Ako je za utehu, rast nezaposlenosti u istom periodu kod nas je niži nego u pojedinim razvijenim zemljama. Od početka krize stopa nezaposlenosti u SAD se udvostručila - ističe Đukić.
Gradovi u kojima je zabeležena najviša registrovana stopa nezaposlenosti su Novi Pazar (51,3%), Leskovac (41,0%), Loznica (40,7%), Kragujevac (34,6%) i Niš (33,7%), a gradovi sa najnižom registrovanom stopom nezaposlenosti su Beograd (13,6%), Požarevac (16,6%), Novi Sad (17%), Užice (17,9%) i Valjevo (18,3%).
Sumorna statistika opominje da 200.000 mladih ljudi u ovoj zemlji takođe nema posao, pa bi nas uskoro, ako se nešto hitno ne preduzme, mogao zadesiti novi „odliv mozgova". Bez posla je 42.603 fakultetski obrazovanih ljudi, a na birou godinama sede i 42 doktora nauka. Od ukupnog broja građana koji se nalaze na evidenciji NSZ čak 480.787 njih na posao čeka duže od godinu dana, a za skoro 11 odsto njih posla nema ni nakon pet godina čekanja na birou.
