Izvor: B92, 24.Jan.2014, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenija se nudi Fijatu

Ljubljana -- Slovenačka autoindustrija želi da bude prisutnija na evropskom tržištu automobila pa nudi saradnju i drugim velikim proizvođačima, među kojima i Fijatu.

Ove nedelje su predstavnici 20 firmi, proizvodača autodelova, inače članica Automobilskog klastera Slovenije (AKS), boravili na poziv Fijata u Torinu i razgovarali o mogućnostima saradnje, piše portal poslovni.hr.

Do sada nije bilo ozbiljnije saradnje Slovenaca sa Fijatom pa je ova poseta bila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više informativne prirode.

Kako je za ljubljanski dnevnik "Delo" izjavio Dušan Busen, predsednik AKS, u Italiji su boravile firme koje bi Fijat mogao da koristi kao dobavljače za svoje automobile sledeće generacije. Radi se o malim gradskim, ekološki besprekornim automobilima, naprednih tehnoloških karakteristika.

Koliko je poznato, za sada nije potpisan ni jedan konkretan ugovor, ali slovenački mediji procenjuju da je nekoliko dogovora u visokoj fazi realizacije.

Slovenačka industrija bi želela da bude više prisutna i u Fijatovim operacijama u Srbiji, u fabrici Fiat automobili Srbija (FAS), koja je zadužena za model 500L.

Fijat je već ranije najavio da planira u sledećih pet godina da poveća asortiman sa nekoliko novih modela, a u Srbiji se nadaju da bi se upravo u Kragujevcu mogla proizvoditi nova Panda ili neki drugi Fijatov model.

Među slovenačkim firmama koje su Italijani pozvali u Torino, pominju se sledeće: Livar, KGL, Boxmark Leather, Cecomp, Cimos, RAA, ELVEZ, Emo Toolbox, IKOR, Iskra ISD, Laminator, MLM, Savateć SG-Moto, SILIKO, Tab Seals GK, Unior i Va.

Koliko je proizvodnja autodelova važna za slovenačku privredu, govori i činjenica da AKS okuplja 223 firme iz tog sektora. Ta industrija zapošljava gotovo 16.000 ljudi, a godišnje ostvari prihod od 3,3 milijarde evra.

Poslovni.hr konstatuje da, iako je i hrvatska industrija automobilskih delova puno očekivala od dolaska Fijata u Srbiju, za sada je jedino splitski AD Plastik realizovao konkretne ugovore. Svojevremeno se pominjalo da bi u igri moglo biti dvadesetak hrvatskih firmi, ali neke nisu zadovoljile kriterijume, a druge u tome nisu našle svoj poslovni interes.

Hrvatski autoklaster bio je aktivan do 2010. kada je naglo zamro. Na njegovo mesto došao je AD Klaster koji, oko AD Plastika, okuplja 22 firme sa 6.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od gotovo pola milijarde evra.

Nastavak na B92...