Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protokoli „Zastavinih” proletera
Oko 650 bivših radnika kragujevačke fabrike koji su dobili otpremnine od po 300 evra po godini staža uz dvogodišnji plaćeni boravak na birou rada sada opet traže od države da im obezbedi zaposlenje
Kragujevac – Krajem prošle sedmice, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović primio je predstavnike bivših radnika „Zastave“, koji su 2010. proglašeni tehnološkim viškom i ostali bez angažmana u „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fijatu“. U ime svojih kolega, koji su pre tri godine, posle burnih protesta završili na „birou rada“, da bi sada od gradonačelnika Stevanovića još jednom zatražili da „posreduje“ u rešavanju njihovih problema.
„Ne tražimo pare, tražimo posao“, uporno su ponavljali pred okupljenim novinarima, a gradonačelnik je, po ko zna koji put, obećao da će im pomoći. Uz ogradu da ne može da učini mnogo, osim da još jednom pozove nadležne u republičkoj vlasti i ponovo ih pita da li nešto mogu da učine za bivše radnike „Zastave“ koji su, posle dve godine „plaćenog boravka“ na „birou rada“, ostali bez ikakvih primanja.
U razgovoru je još jednom pomenut nekakav reciklažni centar motornih vozila, u kome bi, ako vlada izdvoji novac za realizaciju tog projekta, mogao da se zaposli bar deo od ukupno 650 radnika, koji i danas, tri godine otkako su proglašeni viškom, veruju da „država mora da im pomogne“. Tim pre što, kako su naveli, nije ispoštovan „Protokol i aneks“ u kojem je, navodno, navedeno da nijedan radnik „Zastave“, ma šta se desilo, neće biti ostavljen „na cedilu“.
Šta su obećavali političari...
Osim „Protokola i aneksa“, koji je parafiran sredinom 2008, još pre zvaničnog dolaska „Fijata“ u Srbiju, postoji, kažu, i „Odluka vlade“ iz 2010, kojom se, kako tvrde, svim radnicima „Zastave“ koje „Fijat“ ne prihvati garantuje posao kod nekog od kooperanata, stranih proizvođača autodelova.
Tačno je da postoje i „Protokol i aneks“ i „Odluka vlade“, ali se u tim dokumentima nigde decidirano ne navodi da će svi radnici „Zastave“ bezuslovno dobiti posao. Navedeno je samo da će država, nizom mera, podsticati „Fijat“ i kooperante da angažuju radnike „Zastave“, ili njihovu decu, te da će svi oni imati prioritet prilikom zapošljavanja.
Tome u prilog idu i izjave Mlađana Dinkića i Nebojše Ćirića, nekadašnjeg ministra finansija i državnog sekretara u tom resoru, koji su tokom velike pobune radnika „Zastave“, decembra 2010, više puta ponovili sledeće rečenice: „Mi nikad nismo rekli rekli da će svi koji su zatečeni u ’Zastavi’ dobiti posao u ’Fijatu’“ i „Tim ljudima niko ne može da garantuje posao“.
Doduše, u svim tim porukama, od kojih su neke unete u „Protokol i aneks“, te „Odluku vlade“, bilo je i zavaravajućih delova, tako definisanih da su mnogi radnici i dalje bili ubeđeni u nadmoć države nad stranim kapitalom. Bez obzira na činjenicu što je „Fijat“, preuzimanjem „Zastave“, posao većinski vlasnik zajedničke kompanije „Fijat automobili Srbija“, sa 67 odsto kapitala u svojim rukama.
...a šta sindikalni lideri
U višednevnim protestima radnika, u zimu 2010, tokom kojih je bila „okupirana“ i Skupština grada, posebnu ulogu su odigrali sindikalni lideri kragujevačke fabrike automobila.
Do 28. decembra te godine, svi su bili protiv predloga Ministarstva finansija i privrede da se radnicima omogući odlazak iz fabrike uz otpremnine od 300 evra po godini staža i dvogodišnji boravak na „birou rada“, uz mesečnu nadoknadu od oko 20.000 dinara. „Tražimo posao a ne otpremnine“, bile su reči predsednika sindikata Zorana Mihajlovića.
Dan kasnije, 29. decembra, u kasnim popodnevnim satima, iznenada je doneta odluka da se prihvati sve što je država predložila. Mihajlović je naprasno završio u bolnici, a odluku da se radnici „slažu“ novinarima je saopštio njegov zamenik Zoran Marković. Ubrzo potom, Mihajlović je „nagrađen“, pošto je u Beogradu postao visoki funkcioner Samostalnog sindikata, dok je Marković ostao u Kragujevcu, da vodi sindikat u „Fijatu“.
Početkom 2011, tačnije petog januara te godine, tehnološkim viškom zvanično je proglašeno 910 radnika „Zastave“. Među njima je bilo više desetina onih koji su položili testove. To, ipak, nije bilo dovoljno da se zaposle, iako im je pred početak „ispitnog roka“ bilo jasno rečeno da će rezultati na testovima biti presudni kada se bude donosila odluka ko će preći u „Fijat“, a ko ostati bez angažmana u novoj kompaniji.
„Testovi ne znače ništa, gledamo samo kako da se na legalan način ratosiljamo što većeg broja starih radnika.” Ovako nam je razgovor sa jednim od „Fijatovih“ ispitivača opisao mašinski inženjer iz „Zastave“, koji je ostao bez posla iako je položio sve testove, posle čega je bio prinuđen da otvori radnju za održavanje kotlova na čvrsto gorivo i čišćenje odžaka. Njegov kolega, magistar mašinstva, koji je radio u čuvenom „Zastavinom” institutu, završio je kao komunalni policajac.
Oni pripadaju grupi od oko 250 „Zastavinih“ proletera koji su se snašli sami, onako kako im je država preporučila. Ostali, njih 650, formirali su „Udruženje“ sa idejom da se zaposle u velikom i modernom reciklažnom centru motornih vozila koji nije ni na vidiku niti ima šanse da bude izgrađen u skoroj budućnosti.
Brane Kartalović
objavljeno: 24.09.2013.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
