Izvor: Politika, 12.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji dani „Crvene zastave”
Sunovrat kragujevačke fabrike automobila nazirao se već početkom raspada SFRJ, zemlje u kojoj je „Zastava” sa 56.379 zaposlenih igrala jednu od ključnih uloga, a tokom 57 godina proizvela je više od četiri miliona automobila
Kragujevac – Tek pokoji radnik pustio je ovih dana suzu za „Zastavom“. Saga o automobilskom gigantu, na desnoj obali Lepenice, gde je 1962. godine zvanično puštena u rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prva jugoslovenska i balkanska fabrika motornih vozila, završena je definitivnim dolaskom „Fijata“ u Kragujevac. Na tom mestu više neće stajati ime „Zastave“, ispisano jarkom crvenom bojom, već samo znak torinskog giganta, sa kojim je još 12. avgusta 1954. godine potpisan ugovor o kupovini licence koja je koštala 350 miliona tadašnjih lira.
Iako će kragujevačka fabrika automobila formalno postojati još godinu-dve, dok i zvanično ne bude izbrisana iz registra aktivnih privrednih subjekata, (praktično će biti ugašena 15. januara, ove godine, do kada će i poslednji radnik morati da se izjasni za neku od opcija socijalnog programa Vlade Srbije), njen sunovrat se dao naslutiti mnogo ranije. Raspad SFRJ, političkog i ekonomskog prostora na kome je „Zastava“ sa 56.379 zaposlenih igrala jednu od ključnih uloga, označio je početak kraja za fabriku koja je tokom 57 godina postojanja proizvela više od četiri miliona automobila. Bez finansijskih resursa i mogućnosti da se obnovi iole ozbiljna proizvodnja, fabrika je tokom devedesetih godina prošlog veka samo tavorila, a prva decenija ovog veka prošla je u traženju odgovora – kako upokojiti „mrtvaca“.
„Zavodi Crvena zastava“, kako je glasio pun naziv preduzeća, morali su biti dekomponovani i restrukturirani, odnosno rasparčani na više celina, da bi se delovi nekad jedinstvenog industrijskog kompleksa lakše prodali tokom privatizacije, koja nije imala alternativu. Sredinom 2001, samo u jednom danu, otpušteno je oko 15.000 radnika, a država ih je skućila u fiktivnoj firmi „Zastava zapošljavanje i obrazovanje“, gde se plata dobijala za ostanak kod kuće.
Za (ne)radnike, silom prilika odviknute od posla, više nije bilo mesta u fabrici, a njihova sudbina okončana je pred kraj prošle godine, odlukom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da sa spiska zaposlenih u „Zastava automobilima“ izbriše 1.566 preostalih „proletera“. Oni su ostali bez angažmana u zajedničkom preduzeću države i italijanske kompanije „Fijat automobili Srbija“, u kome je torinski gigant, sa 67 odsto udela u kapitalu, većinski vlasnik.
Posle 20 godina mrcvarenja, priča o „Zastavi“ je završena, izgleda, na jedini mogući način – dolaskom kompanije koja je od samog početka, od 1953, učestvovala u razvoju domaće automobilske industrije. Te 1953. desilo se nešto posve neuobičajeno za komunističke režime i zemlje „istočnog bloka“, budući da je vrh KPJ odlučio da raspiše konkurs za kupovinu licence i tako otvori granice za dolazak stranih proizvođača automobila. Od ukupno osam firmi, jedne američke i sedam evropskih, ponuda „Fijata“ je bila najbolja. Već naredne godine u pogonima Vojno-tehničkog zavoda montirano je 17 „kampanjola“.
Izgradnja prave fabrike automobila počinje nekoliko godina kasnije, a najveći doprinos stvaranju domaće automobilske industrije dao je Prvoslav Raković. Ovaj vizionar i strateg umeo je da sakrije svoje planove, a 1959, na pregovorima sa menadžmentom „Fijata“ u Torinu, koji su trajali 47 dana bez prekida, uspeo je da dobije kredit od za to vreme neverovatnih 30 miliona dolara. Umesto za 32.000, kako je predočio rukovodstvu KPJ, Raković je u Kragujevcu započeo gradnju fabrike sa proizvodnim kapacitetom od 80.000 automobila godišnje.
Prvi putnički auto napravljen u Kragujevcu, 1955. godine, bio je „fijat 600“, a njegov „imenjak“ od 750 kubika postao je „fića nacionale“. Za 30 godina proizvodnje sa „Zastavinih“ traka sišlo je 923.427 „fića“. U međuvremenu su se ređali „tristaći“ i „kečevi“, sve do 1980. godine, kada počinje serijska proizvodnja „juga“. „Zastava“ je u svojim pogonima uspela da iznedri još „osmicu“ i „floridu“, ali nijedan od modela nije dostigao slavu „malog auta velikih mogućnosti“.
Od 1985, kada je krenuo projekat „Jugo Amerika“, pa sve do 1992. godine, na tržištu SAD prodato je oko 140.000 „jugića“, vrednosti oko 350 miliona dolara. To je, međutim, bila „labudova pesma“ kragujevačke fabrike automobila.
Već 1989, iako je te godine ostvarila rekordnu proizvodnju od 230.057 vozila, „Zastavu“ su potresle političke razmirice i zatvaranje inostranog tržišta. Ekonomska blokada i ubrzani razvoj moćnijih fabrika automobila zauvek su prekinuli nit razvoja srpske automobilske industrije. Projektili bombardera NATO-a samo su dokrajčili već ruinirane hale i zastarele proizvodne linije. U kupovinu najsavremenijih robotizovanih mašina „Fijat“ će do kraja ove godine uložiti oko 400 miliona evra, ali ni na jednom automobilu proizvedenom u Kragujevcu više nikad neće stajati „Zastavin“ znak.
Brane Kartalović
---------------------------------------
Jugoslovenski gigant
Površina „Zavoda Crvena zastava“ iznosila je 300 hektara, pod halama je bilo oko milion kvadratnih metara, a proizvodne linije bile su dugačke 15 kilometara. U fabrici je radilo 30.000 mašina, a utrošak struje od 15 miliona kilovat-sati mesečno bio je ravan potrošnji grada od 150.000 stanovnika. „Zastava“ je sarađivala sa više od stotinu kooperanata od Ljubljane do Skoplja, a indirektno je za fabriku bilo vezano oko pola miliona ljudi. Prvi auto sklopljen u fabrici, 1953. godine, bio je američki džip marke „vilis“.
objavljeno: 13.01.2011.
Pogledaj vesti o: Fiat
