Izvor: Radio 021, 06.Okt.2018, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika: Zagonetan odnos države i "Fijata"
Ugovor države i "Fijata" o zajedničkom ulaganju i osnivanju zajedničkog privrednog društva izazvao je brojne nedoumice još uoči potpisivanja, 29. septembra 2008, a danas, nakon što se navršilo deset godina njegovog trajanja, ponovo je aktuelan, sa istom dozom dilema: šta tačno stoji u "zatamnjenim klauzulama" koje su do danas nedostupne javnosti, ostaje li Fijat u Srbiji i pod kojim uslovima?
Premijerka Ana Brnabić kaže da dileme nema i da Fijat sigurno ostaje u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Međutim, sporazum iz 2008. predviđa i mogućnost raskida ugovora, s tim da obe strane potpisnice moraju da se saglase o tome, u pisanoj formi. Ukoliko ne bude te saglasnosti, ugovor iz 2008. ostaće "potpuno na snazi i delovaće" bar još pet godina. Da li će u narednom periodu ostati "na snazi" i subvencije, koje je država do sada davala Fijatu ili će ti odnosi biti regulisani na drugi način, ostaje upitno, navodi Politika.
U pomenutom petogodišnjem intervalu, kako ugovor predviđa, moguće su dve opcije. U slučaju prve, ako Fijat odluči da kupi državni udeo u kapitalu kragujevačke fabrike – država će imati "neopozivu i bezuslovnu obavezu da proda", a u slučaju druge opcije, ako država odluči da proda svoj deo – Fijat će imati "neopozivu i bezuslovnu obavezu da kupi". Mogućnost da država kupi Fijatov deo postojala je samo pre zaključenja transakcije. Podsetimo, Fijat je većinski vlasnik zajedničke kompanije sa udelom od 67 odsto, a država je manjinski partner sa 33 odsto kapitala.
Uplaćeni osnivački ulog zajedničkog privrednog društva je 700.000 evra, s tim da je Fijat, shodno dvotrećinskom udelu u kapitalu, uplatio 469.000 evra, a država, kao vlasnik jedne trećine kompanije, 231.000 evra. Zajedničko preduzeće upisano je u registar sa daleko većim osnovnim kapitalom. Reč je o 300 miliona evra, s tim da Fijatu pripada 200 miliona, a državi 100 miliona evra. Na zajedničko privredno društvo država je prenela imovinu u vrednosti od 50 miliona evra. U ugovoru iz 2008. navedeno je i da "kumulativna ulaganja" zajedničkog privrednog društva iznose 709,1 milion evra, a prema izjavama predstavnika države i Fijata, u obnovu starih Zastavinih pogona i nabavku mašina investirano je oko 1,3 milijarde evra.
Ugovorom iz 2008. bilo je predviđeno da u kragujevačkoj fabrici automobila budu angažovana 2.433 radnika. U sindikalnim organizacijama, međutim, kažu da ne znaju tačno koliko ljudi danas radi u zajedničkoj kompaniji naše države i torinskog Fijata. Sredinom 2016. sa posla je otpuštena čitava jedna smena, oko 750 radnika.
Fabrika automobila u Kragujevcu danas radi u dve smene i sa četiri puta manjim obimom od maksimalno predviđenog kapaciteta, koji podrazumeva proizvodnju oko 250.000 vozila u toku jedne godine. U prvoj godini izvoza "500-L", 2013, u fabrici je napravljeno i na strana tržišta isporučeno oko 117.000 automobila, ovogodišnja proizvodnja biće tek nešto veća od 60.000 vozila. Danas je vrednost izvoza za oko 600 miliona evra manja nego 2013, kada je iznosila 1,5 milijardi evra.
Ugovorom iz 2008, koji su potpisali pokojni direktor Fijata Serđo Markione i bivši potpredsednik vlade Mlađan Dinkić, nije utvrđena obaveza proizvodnje drugog modela automobila, pored "500-L". Ta mogućnost samo je naznačena rečima da će zajedničko privredno društvo "uložiti komercijalne napore, u skladu sa razvojem poslova i zahteva tržišta, radi započinjanja proizvodnje drugog modela automobila".
Podsećamo, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je za Politiku, prilikom pokretanja proizvodnje redizajnirane verzije "500-L" sredinom prošle godine, kako se "nada i očekuje" da će Vlada Srbije do kraja 2018. potpisati novi ugovor sa Fijatom. Našu analizu ove teme čitajte OVDE.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
