Izvor: Politika, 27.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Mercedes” investira samo u evropsku Srbiju
U doglednom periodu Srbija bi mogla da postane glavni snabdevač rezervnih delova za automobile za ceo Balkan. – Dobro je i što Vlada Srbije ne paniči i ne povlači nepromišljene poteze
Da bi „Mercedes”, poput Fijata, ušao u Srbiju i otvorio fabriku za proizvodnju automobila ili rezervnih delova, neophodno je da naša država postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članica Evropske unije. Na taj način bi bila poslata jasna poruka da je politička situacija u zemlji stabilna i da su stvoreni povoljni uslovi za privlačenje velikih stranih investicija, kaže u razgovoru za „Politiku” Andreas Binder, generalni direktor „Mercedes-Benca” za Srbiju i Crnu Goru.
– Državama koje nisu deo Evropske unije veoma je teško da privuku ovako velike kompanije. Pravila poslovanja u Uniji se bitno razlikuju u odnosu ona u ostalim zemljama, tako da bi Srbija, kao deo jedinstvenog evropskog tržišta, bila mnogo atraktivnija za velike investitore. U svakom slučaju, vaša država ima ozbiljne potencijale, što najbolje pokazuje Fijatov dolazak u Kragujevac, a uveren sam da bi u doglednom periodu Srbija mogla da postane glavni snabdevač rezervnih delova za ceo Balkan.
Šta bi, prema Vašem mišljenju, Vlada Srbije trebalo da uradi da bi se to dogodilo?
Vlada, pre svega, mora da razmišlja dugoročno i da stvara uslove da se najpre privreda oporavi od posledica krize, a zatim i da se privuku strani investitori. Ali, i privatni sektor mora da bude mnogo aktivniji. Dobro je što sada banke pružaju mogućnost privatnom sektoru da uz pomoć povoljnih kredita obnovi proizvodnju, što je prvi rezultat vladinih mera za prevazilaženje krize. Osim toga, dobro je i što Vlada Srbije ne paniči i ne povlači nepromišljene poteze. A takvih slučajeva ima bezbroj širom sveta. Recimo, u Vijetnamu, gde sam radio do pre skoro četiri meseca, vlada je maltene svaka tri meseca menjala strategiju i pravila poslovanja, što uopšte nije pomoglo privredi.
Kakva je razlika u „Mercedesovom” poslovanju u Vijetnamu i u Srbiji?
U Vijetnamu su nam najveći kupci fizička lica, dok u Srbiji vozila prodajemo i fizičkim licima i kompanijama. Razlog za to je što je Vijetnam u proteklih desetak godina imao veoma brz ekonomski rast. Samo prošle godine u tu zemlju ušlo je oko šezdeset milijardi dolara direktnih investicija, što je uticalo na to da građani imaju više para, pa su samim tim sve zainteresovaniji za kupovinu automobila.
Koju vrstu automobila Vijetnamci najčešće kupuju?
U celoj Aziji je sada trend da ljudi ističu svoj status. Tako mnogi vole da voze što veća i luksuznija kola sa što većim kapacitetom motora, a posebno im je stalo da to vide komšije.
Koja „Mercedesova” vozila su najpopularnija u Srbiji?
Izgleda da ljudi ovde više vole male automobile. Otkako smo počeli da prodajemo i servisiramo „smart”, mnogo kupaca se zainteresovalo za taj automobil. Mada, i vozila E i S klase su prilično popularna. Uprkos krizi, i prodaja terenskih vozila, koje vi nazivate džipovima,ide dobro jer su kod vas putevi u prilično lošem stanju, pa se vozačima više isplati da kupe njih nego, recimo, limuzinu. S druge strane, prodaja ovih vozila u Aziji, pre svega u Singapuru, gotovo je zanemarljiva. Tamo se ljudi radije opredeljuju za limuzinu.
U kojoj meri je zbog krize opala prodaja u Srbiji?
U odnosu na prošlu godinu, prodaja je manja u proseku 30-40 odsto. Prodali smo 20 odsto manje putničkih automobila, a luksuznih vozila oko 40 odsto. Najveći pad, međutim, zabeležila je prodaja komercijalnih vozila – čak 50 do 60 odsto. Ipak, i dalje postoji tražnja, pre svega za automobilima E klase, koje smo premijerno predstavili pre tri meseca.
Ko u uslovima krize u Srbiji ima para da kupi „mercedes”?
Teško je generalizovati, ali ima u Srbiji dosta ljudi koji imaju novac. Istina, najviše kupuju na lizing. Na ovaj način prodamo od 80 do 90 odsto vozila. Zbog toga je važno da lizing kuće građanima ponude razne olakšice, jer većina građana nema keš, pa zbog toga moraju da uzmu ili kredit od banke ili da kupe kola na lizing. Zato bi vlada trebalo da stvori povoljne uslove za saradnju finansijskih institucija i proizvođača automobila i to bi mogao da bude jedan od načina za izlazak iz krize. To važi ne samo za Srbiju već i za sve zemlje.
Da li je dobra opcija podržavljenje proizvođača automobila koji su zapali u krizu?
Nipošto. To bi urušilo čitav sistem i ne bi dalo dobre rezultate, već bi samo otežalo situaciju.
Nikola Miković
[objavljeno: 28/06/2009]
