Izvor: B92, 01.Maj.2010, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male šanse za oporavak industrije
Beograd -- U Srbiji koliko - toliko funcionišu samo industrija motornih vozila i osnovnih metala i to zahvaljujući "Fijatu" i "Ju es stilu".
Smederevo i Kragujevac ("US Steel" i "Fijat") popravljaju veoma lošu sliku srpske industrije. Iako se u javnosti stiče utisak da je februarski rast proizvodnje doneo i oporavak industrije, jasan pomak zapravo postoji samo kod proizvodnje motornih vozila i osnovnih metala, i u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manjoj meri u hemijskoj industriji.
Ovakav trend mogao bi da pokaže i sledeći izveštaj o proizvodnji u junu, imajući u vidu pad poreskih prihoda u martu i procene da vladini subvencionisani krediti kao podstrek proizvodnji teško mogu i da urode plodom.
Pokazala se ispravnom ocena autora Makroekonomskih analiza i trendova da januarski rast proizvodnje ne treba tumačiti kao znak oporavka i izlaska iz krize. Rezultat industrijske proizvodnje u februaru bio je slabiji nego prethodnog meseca i niži od svih mesečnih vrednosti od septembra do decembra prošle godine.
Drugim rečima, u februaru ove godine došlo je do blagog međugodišnjeg rasta industrijske proizvodnje od 2,8 odsto. Imajući u vidu, međutim, da se po osnovu sezonskog karaktera očekivao rast od 4,3 odsto, ostvareni podbačaj od 1,5 odsto prilično je zabrinjavajući, tvrde poznavaoci - proizvodnja duvanskih proizvoda pala je za 13 odsto, proizvodnja od gume i plastike za 8,3, elektroindustrija za 7,3, prehrambena industrija za 2,5 procenta. Čitav tekstilni kompleks je na silaznoj putanji...
Lošija vest jeste da bi ovakav trend mogao da se nastavi, tačnije da ni u kom slučaju ne treba očekivati značajniji oporavak. Nekoliko je razloga - od pada poreskih priliva u martu, preko činjenice da srpska industrija nema dovoljno kapitala i da je zavisna od bankarskih kredita, do toga da bi subvencionisani krediti mogli da se rasprše na različite strane (recimo letovanja u inostranstvu) i da zaobiđu domaću proizvodnju.
Slabi prihodi od poreza
"Poreski prihodi u martu su podbacili po svim osnovama, pa možemo naslutiti da neće biti ni jakog oporavka ni u narednom periodu", kaže Miroslav Zdravković, ekonomista i urednik sajta ekonomija.org.
"U martu su prihodi republičkog budžeta bili 58 milijardi dinara i nominalno su pali za jedan odsto u odnosu na martu 2009, a realno za 7,8 odsto, što je najveći međugodišnji pad poreskih prihoda od juna prošle godine. Prihodi od naplate poreza na dodatu vrednost, carina i akciza za prva tri meseca 2010. godine realno su zabeležili pad od 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine", kaže Zdravković.
Istovremeno se za ovu godinu najavljuje rast BDP-a za oko 1,5 odsto (MMF se usudio i na procenu od dva procenta). Prema memorandumu o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici, vidi se da je za 2011. planiran rast BDP u tekućim cenama od tri odsto i u 2012. godini od pet procenata. Doduše, još uvek se nije čulo i da je neko video "analitički instrumentarij" kojim se do ovih procena i došlo.
Industrija zavisi od bankarskih kredita
Najveći problem je što industrija nema sopstvenih sredstava za razvoj i što sa druge strane još uvek imamo izuzetno nizak standard koji ne može značajno da pogura tražnju (prosečna plata u martu bila je nešto iznad 33.000 dinara).
Industrija je, naime, isključivo zavisna od eksternih izvora finansiranja, konkretno bankarskih kredita. Prema podacima iz završnih računa privrede za 2008. industrija (bazni i prerađivački sektor) je bila zadužena za dve milijarde evra, a prosečan trošak kredita iznosilo je oko 21 odsto. Najveći trošak pozajmljenog kapitala imalo je vađenje sirove nafte sa 27,6 odsto i vađenje kamena za građevinarstvo, oko 23 odsto.
U okviru prehrambene delatnosti najzaduženiji su bili proizvođači konzervisane hrane, rafiniranih ulja, šećera, mlinskih proizvoda i piva. Njihovo prosečno finansijsko opterećenje bilo je 17 odsto godišnje. Rezultati za 2009. biće poznati kada budu objavljeni završni računi privrede.
"Situacija bi mogla da bude još nepovoljnija iz nekoliko razloga: pada tražnje i aktivnosti poslovanja zbog krize, zatim troškova finansiranja eksternih obaveza, ali i velikih negativnih kursnih razlika u odnosu na 2008. godinu", kaže ekonomista Dragovan Milićević.
To će, smatra Milićević, povući nekoliko posledica, od lošijih finansijskih rezultata, do gubitaka u poslovanju, pa sve do nemogućnosti uzimanja novih kredita. "Ovakav trend će veliki deo preduzeća po kategorizaciji centralne banke smestiti u grupu ili dve niže u rejtingu, što će bankama ograničiti plasmane, pa će i cena kredita sigurno rasti", kaže Milićević.
Samo u tekstilnoj industriji Srbije sopstveni izvori su smanjeni za oko šest miliona evra, a obrtna sredstva za oko tri miliona. Poslovni prihodi u 2008. godini u ovoj delatnosti pali su za deset miliona evra, pa su preduzeća u globalu napravila izuzetno loš poslovni rezultat.
Ne pomažu ni subvencionisani krediti
Dalje, za rast proizvodnje male su šanse i u najnovijim vladinim subvencionisanim kreditima.
"Ako se tražnja rasprši na različite proizvode i usluge, jasno je da je teško očekivati značajniji impuls domaćoj proizvodnji i upošljavanju kapaciteta. Činjenica je da robu uglavnom uvozimo, pa bi bilo bolje da se kreditima pomognu izvoznici", kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Da bi subvencionisani krediti na kratak rok mogli povećati tražnju, ali da su veći izgledi da bi to dovelo do rasta inflacije nego do rasta proizvodnje, ocenio je i Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
"Iako su krediti namenjeni kupovini domaće robe, usled visoke uvozne zavisnosti proizvođača, eventualno veća proizvodnja značila bi i veći uvoz. Deo gotovinskih kredita će biti utrošen na turistička putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je ekvivalentno uvozu robe", rekao je Stamenković.
Autori MAT-a, kako navodi Stamenković, smatraju da je ponovno prebacivanje težišta ekonomske politike na potrošnju izuzetno štetno i da subvencionisani krediti za građane neće pomoći ostvarivanju ciljeva ekonomske politike u 2010, niti će postaviti osnove za novi model ravnoteže privrede.
Uostalom, neizvesnost oko uticaja potrošačkih keš kredita na proizvodnju mogla se naslutiti odmah i po ovakvoj odluci ministra Dinkića. Ministar, je, naime, uveo potrošačke kredite da bi subvencionisao tražnju, odnosno potrošnju kao način oporavka srpske privrede. Sa druge strane, ministarka finansija predlaže stimulisanje proizvodnje na potpuno drugačiji način, kroz smanjenje poreza i doprinosa na plate.
.jpg)
