Izvor: B92, Beta, Tanjug, 23.Dec.2009, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac postaje srpski Detroit
Beograd -- Zahtev srpske privrede za 2010. je stabilnost nacionalne valute ili ćemo insistirati na uvođenju evra, kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
Bugarin je naglasio da se takozvani "plivajući kurs" nacionalne valute može tolerisati samo ako su promene njene vrednosti "u zoni predvidljivosti". On je objasnio da privreda nema šansu za normalno funkcionisanje ako postoje oscilacije kursa od 15 ili 20 odsto, i zato stabilnost kursa mora biti prioritet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << finansijske politike.
Prema njegovim rečima, ukoliko nije moguće održati relativnu stabilnost dinara, privreda će morati da insistira na uvođenju evra.
Drugi zahtev srpske privrede je da se što pre omogući smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne, da bi došlo do pojeftinjenja kredita, rekao je Bugarin, konstatujući da su u Srbiji krediti u odnosu na 2008. godinu znatno poskupeli.
On je dodao da krediti moraju biti dostupni privredi, jer je tokom 2009. godine nastavljen trend tehnološkog zaostajanja, što će imati veoma loše efekte, budući da je slaba konkurentnost jedan od najvećih problema srpske privrede.
"Znači bez povoljnih, kvalitetnijih i jeftinih kredita, nemoguće je razvijati kompaniju i neophodno je cenu kredita prilagoditi profitu srpske privrede, a sadašnje kamatne stope su neodržive", ocenio je Bugarin.
Zbog toga, srpska privreda zahteva formiranje srpske razvojne banke, koja će plasirati povoljne kredite privredi, po godišnjoj kamatnoj stopi od jedan do tri odsto, što će pomoći da se prevazidje višedecenijsko tehnološko zaostajanje.
Bugarin je dodao da se naredne godine mora reagovati veoma brzo, jer nijedan mesec neće biti isti, naglašavajući potrebu da vlada mnogo više sarađuje sa PKS. "Naš je zahtev da imamo jednom mesečno sastanke sa predstavnikom vlade, guvernerom i ministrom ekonomije, što su oni obećali", rekao je on i dodao da "moramo mnogo raditi na unapređenju srpske privrede i kapaciteta, jer ćemo imati strahovitu konkurenciju na sopstvenom tržištu, a moramo se pozicionirati i u zemljama regiona i održati lidersku poziciju, za šta lično mislim, da imamo apsolutno najveće šanse u regionu CEFTA".
Ti krediti moraju biti dugoročni sa grejs periodom od jedne do tri godine, sa vremenom otplate od deset do 15 godina, rekao je Bugarin, i podsetio da sadašnji fond za razvoj pokriva samo deset odsto potreba srpske privrede.
"Privrednici smatraju i da je neophodmo i postojanje Agrarne protekcionističke banke, jer se ružno odnosimo prema srpskoj poljoprivredi, a ona je jedina privredna grana, koja je u godinama krize i suše i najstrašnijih sankcija pravila spoljnotrgovinski suficit", rekao je Bugarin, i dodao da je poljoprivreda i sada jedina grana koja pravi suficit od 750 miliona dolara godišnje.
I pored toga, a agrarni budžet je, prema njegovim rečima, smanjen za 26 odsto, iako je zahtev privrede bio da bude povećan na pet odsto ukupnog budžeta. "Ako nemamo razvijenu primarnu poljoprivrednu proizvodnju na 5,6 miliona hektara, onda ne postoji mogućnost za razvoj prehrambene industrije i viših oblika prerade konditorske industrije", rekao je Bugarin.
Predsednik PKS je dodao da privreda podžava i ideju smanjenja javne potrošnje, jer je neodrživo da država troši 20 odsto više nego što proizvede. "Neophodna je i reforma kompletnog javnog sektora. Samo 1,8 miliona zaposlenih obezbedjuje penziju za 1,6 miliona penzionera, a u javnom sektoru je zaposleno čak 500.000 ljudi", naveo je Bugarin.
On je dodao i da započeta svobuhvatna reforma propisa mora brzo da se zavši i da se donesu podzakonska akta da bi se unapredila mogućnost elektronske komunikacije i smanjila papirologija.
Posle niza dobrih, za nama je ostala jedna od lošijih godina, ocenio je Bugarin, napominjući da će pad privrednih aktivnosti u 2009. iznositi od 3,8 do čeiri odsto. On smatra da će iduća godina biti nešto lakša od ove, mada ne spektakularno, ali da se može očekivati rast bruto društvenog proizvoda oko 1,5 odsto, što će, kako je ocenio, biti veliki uspeh za našu privredu.
NBS: Veća šansa da kurs oscilira u prvom tromesečju
Narodna banka Srbije (NBS) ne najavljuje pad dinara u naredna tri meseca jer kurs nije planska kategorija koju utvrdjuje centralna banka, rečeno je u NBS.
Utisak da NBS najavljuje pad kursa dinara se, kako je rečeno, mogao steći zbog pogrešnog redaktorskog opremanja intervjua koji je guverner NBS Radovan Jelašić dao jednom beogradskom nedeljniku. Kako ističu u NBS, kurs dinara će se i ubuduće formirati u skladu sa ponudom i tražnjom deviza i to u kom smeru će dinar da pliva odrediće tržište.
Postoji veća šansa da će u prvom tromesečju 2001. biti povremenih većih dnevnih oscilacija kursa što je i normalno u režimu fluktuirajućeg kursa, jer svake godine u tom periodu postoji veća tražnja za devizama, ocenili su u NBS, uz napomenu da to "naravno ne mora i da se dogodi".
U slučaju prekomernih dnevnih oscilacija ili potrebe da se obezbedi nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, NBS je spremna da reaguje
i za to ima na raspolaganju visoke devizne rezerve, veće od 10 milijardi evra, kojima može da obezbedi stabilnost dinara, rečeno je u NBS.
Pogledaj vesti o: Fiat, Mlađan Dinkić
