Izvor: Politika, 05.Apr.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvozna knjiga na Fijat spala
Od izvoza automobila „legne” 1,3 milijarde dolara godišnje, ali drugoplasirani izvoznik napravi tri puta manji prihod
Izvoz je jedna od retkih svetlih tačaka u ekonomiji Srbije, ali je ostvareni pomak suviše mali da bi preokrenuo sve negativne trendove. Najviše zato što Srbija, osim „Fijata”, koji jedini izvozi više od milijarde evra godišnje, nema drugog velikog izvoznika. Ali i zbog toga što su u grupi od 100 najvećih izvoznika istovremeno i veliki uvoznici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a među njima samo trećina više izvozi nego što uvozi.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja za „Biznis info grupu” dr Zorana Jeremića i dr Marka Milojevića sa Univerziteta Singidunum, a svi ukazuju samo na jedno – privredu Srbije jedino može da spase veća proizvodnja za izvoz.
Ipak, ohrabruje podatak da je, s izuzetkom pada u 2009. godini zbog prvog udara svetske krize, izvoz Srbije stalno rastao, kao i opaska istraživača da je došlo do blagog poboljšanja njegove strukture ka fazama više prerade i veće dodate vrednosti.
„Fijat” je u 2014. godini izvezao za 1,36 milijardi evra, a uvezao je za 929 miliona evra, tako da je sa ostvarenim suficitom od 436 miliona evra i prvi na listi takozvanih neto izvoznika. Sledi ga HIP „Petrohemija” iz Pančeva, koja je u restrukturiranju, sa prošlogodišnjim izvozom vrednim 148 i uvozom od 21 milion evra. Na trećem mestu je „Jura korporacija” iz Rače sa prošlogodišnjih 119 miliona evra izvoza i 42 miliona evra uvoza. Zanimljivo je da je smederevska železara u 2008. ostvarila rekordan izvoz od 877 miliona evra i uvoz od 601 milion, ali je posle toga neto izvoz bio veoma mali, a poslovni rezultati sve lošiji. Jeremić smatra da neće biti lako podići proizvodnju i izvoz železare na taj nivo.
Među firmama u restrukturiranju 17 najvećih izvoznika ostvarilo je godišnji izvoz od 423 miliona evra, ali su toliki i njihovi gubici.
– Oko petine izvoznika je u zoni gubitaka – ukazuju autori ovog istraživanja. – Uglavnom ga pokriva država, tako da će ukidanjem subvencija, tamo gde se ne nađe vlasnik, doći do smanjenja izvoza. Za jedan broj preduzeća, koji su relativno značajni izvoznici, pri postojećoj privrednoj konjunkturi u zemlji i na svetskom tržištu, gotovo da je izvesno da im bez subvencionisanja predstoji bankrotstvo.
Analiza je pokazala da su u posmatranom periodu izvoznici ostvarivali bolje poslovne rezultate od uvoznika, kojima su pad domaće tražnje i opšta nelikvidnost bili veći problem. Izvoznici su imali stabilniju prodaju, bržu i sigurniju naplatu potraživanja i manje tržišne rizike. Upravo zbog toga izvoz će i ubuduće biti za mnoge jedina mogućnost opstanka, zaključuju autori, uz napomenu da to važi i za kompletnu ekonomiju zemlje, koja mora mnogo više da izvozi.
U nedavnom razgovoru o nalazima istraživača, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović primetio je da su na listi deset najvećih izvoznika gotovo sve strani investitori.
– Izuzetak je sektor poljoprivrede, odnosno proizvodnja hrane, gde je prisutno nekoliko velikih i jakih domaćih kompanija, ali koji svoj razvoj zasnivaju na inostranim, pozajmljenim ili kapitalnim sredstvima – kaže Vlahović.
U 2014. iznos stranih direktnih investicija bio je 1,3 milijarde evra, zajedno sa uloženom dobiti već prisutnih kompanija, tako da su prošlogodišnje SDI iznosile 700-750 miliona evra, što je kao u 2013. kada je ostvaren jedan od istorijskih minimuma. Jedan od ključnih razloga za mali priliv SDI treba tražiti u nepovoljnom okruženju – visokom deficitu i nereformisanom javnom sektoru.
Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije „Tarket”, rekao je da bez povećanja izvoza Srbija ne može izbeći bankrot i zato je neophodna nova ekonomska politika koja podržava proizvodnju za izvoz.
– Ova postojeća, sa visokim kamatama i porezima, uz veštačko održavanje jakog dinara guši proizvođače, pogoduje uvoznicima, a izvoz čini neisplativim, dok zaduženost privrede i države raste, tako da je dužničko ropstvo na vidiku – upozorio je Pavičić.
Po njegovoj računici, u 2013. i 2014. godini Srbija je uvezla robu za 41 milijardu, a izvezla za 29 milijardi dolara. Deficit od 12 milijardi dolara pokriven je sa pet milijardi dolara doznaka naših radnika iz inostranstva, skromnim direktnim investicijama, dok je čak sedam milijardi pokriveno novim zaduživanjem.
– Srbija može da ostvari suficit u robnoj razmeni sa svetom, ali pod uslovom da stvori jeftinu državu i manji javni sektor. U dužničko ropstvo nas gura odlaganje reformi javnog sektora i fiskalne konsolidacije. S početkom reformi, visoke kamate na kredite su odmah počele da padaju – ukazao je Vlahović.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 05.04.2015.
