Izvor: Politika, Tanjug, 07.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu evra od akcija i druge bajke
Da je bilo onako kako je obećano privreda Srbije bi u 2009. godini zabeležila ekonomski rast, umesto pada, plate i penzije bi bile veće za petinu, minus u budžetu bio bi mnogo manji
„Uzela sam 1.000 evra od besplatnih akcija, muž mi se zaposlio u „Fijatu”, jer su otvorili nova radna mesta, ne moram više nikoga da potkupljujem jer sve funkcioniše kako treba, a korupcija i kriminal su iskorenjeni. Samo moram da prestanem da jedem ove pečurke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što mi kuma donosi iz Amsterdama”. Ovaj komentar, pre nekoliko meseci ostavljen na jednom internet forumu, možda najbolje pokazuje da su izneverene želje građana Srbije i da su neispunjena obećanja političara.
Jer da je sve bilo onako kako je krajem 2008. godine najavljeno, 2009. godinu ne bismo završili sa ekonomskim padom od 2,8 odsto, već sa rastom od najmanje tri odsto, minus u budžetu bio bi 1,5, a ne 4,5 odsto, plate radnicima kojima je država poslodavac ne bi bile zamrznute, niti bi penzije bile na ledu. Naprotiv, bile bi veće za petinu, jer se država tako obavezala u pregovorima sa sindikatima prilikom donošenja Opšteg kolektivnog ugovora.
Pošteno govoreći, svetska ekonomska kriza je dobrim delom kumovala tome to što se u novčanicima građana Srbije nisu emitovale obećanja, već teška drama ali bilo je obećanja koja su bila podjednako neverovatna sa i bez finansijskih nepogoda.
Ono zbog čega se ekonomski deo vlasti najviše kritikuje, stavlja se na dušu Mlađanu Dinkiću, potpredsedniku vlade i ministru ekonomije. Verovatno se i sam ministar ujeo za jezik kad je građanima obećao 1.000 evra od besplatnih akcija, jer je kasnije priznao da mnoge stvari nije mogao da predvidi. Činjenica je da je kriza napravila žestoke lomove na berzi pa je prošle godine na tržištu kapitala zabeležen dramatičan pad od 75 odsto, što je pre 12 meseci malo ko mogao da predvidi. Za svoju pogrešnu procenu ministar je kasnije okrivio pojedince koji su direktnom pogodbom NIS prodali ruskom vlasniku po nekoliko puta nižoj ceni od planirane.
Krajem 2008. godine ministar Dinkić je obećavao i da će italijanski „Fijat” do 31. marta 2009. godine uplatiti osnivački ulog od 200 miliona evra. Obećanje je „Fijat” ispunio devet meseci kasnije. Ali samo delimično, uplativši polovinu obećanih miliona. Takođe, po ugovoru o zajedničkom ulaganju, obaveza italijanskog giganta bila je da prošle godine preuzme 1.000 radnika „Zastave”. To će učiniti u februaru ove godine.
Za razliku od ministra Dinkića, premijer Mirko Cvetković izgleda da je bio oprezniji kada je o obećanjima reč. Ipak, pojedini građani Srbije pamte kako im je uoči prošle Nove godine obećao da će živeti „ni gore, ni bolje”. Nije bio u pravu.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, dobar deo svojih obećanja je ispunio. Pre roka, po običaju. Ipak, reč je pogazio kad je obećao da će do kraja 2009. godine biti izgrađeno 100 kilometara autoputa na Koridoru 10. Izgrađena je tek polovina. Nije završio ni Beogradski železnički čvor, niti su pruge modernizovane da po njima vozovi mogu da idu brzinom od 160 kilometara na čas.
Iako su i on i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić građanima garantovali da će početi da se ostvaruje njihova zamisao o masovnoj neprofitnoj stanogradnji, još ih niko od građana nije zvao na useljenje.
A kada je o energetici reč, podzemno skladište „Banatski Dvor” nije izgrađeno i dalje su njegovi kapaciteti milion umesto pet miliona kubika gasa dnevno.
A. Nikolić
[objavljeno: 08/01/2010]
