Izvor: Politika, Beta, 02.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Fijat” u leru, „Zastava” u rikvercu

Kragujevac – Ugovor između države i „Fijata”, potpisan 29. septembra prošle godine, objavljen je na sajtu Vlade Srbije koji dan kasnije, ali bez stranica o novim modelima koji će se praviti u Kragujevcu. Ta enigma nije razrešena ni danas, a reč je, možda, o najznačajnijem delu aranžmana. Umesto novih modela „A” i „B” klase, Kragujevac je, a zajedno s njim i Srbija, dobio stari „punto”.

U „Zastavi” se, naime, obnavlja krajem oktobra prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine prekinuta montaža „zastave 10”. U pitanju je, dakle, isti model automobila, kome se vraća „Fijatov” logo. (Brojni dodatak 1.8.8 verovatno se odnosi na dizel-verziju ovog automobila sa zapreminom od 1.900 kubika). Značaj nedavno potpisanog ugovora o proizvodnji ovog modela u „Zastavi” obrnuto je proporcionalan halabuci koja je pratila njegovo potpisivanje u Torinu.

Zašto je taj ugovor uopšte i potpisivan kada je „Zastava” i bez njega, na osnovu ugovora od 29. septembra sa „Fijatom”, imala odobrenje da sklapa ovaj model? I to u količinama koje zavise od potreba tržišta. I ko je s kim tu potpisao ugovor? „Fijat”, koji je sa 67 odsto kapitala većinski vlasnik „Zastave”, sa samim sobom.

Čekanje i zastoj prouzrokovani svetskom krizom, koja iz dana u dan nagriza temelje „Fijata”, trebalo je nečim prekratiti. Glavni ugovor i sve obaveze koje je preuzeo italijanski proizvođač danas malo ko pominje, on je stavljen „ad akta” (valjda do okončanja krize), a njegovo mesto zauzeo je „polufabrikat”.

Sve je, podsetimo, počelo još maja prošle godine, kada je u Kragujevcu, svega pet dana uoči izbora, potpisan Memorandum o razumevanju sa „Fijatom”. Bio je to svojevrsni „političko-ekonomski zgoditak”, koji je odagnao mogućnost da bi Srbiju mogli preuzeti radikali. U Kragujevcu su tada svi pozdravili najavljeni ugovor sa „Fijatom”. Bili su radosni i „Zastavini” kooperanti iz više od pedeset gradova u Srbiji. Proizvodnja od oko 300.000 automobila godišnje (rekordna proizvodnja „Zastave” 1989. iznosila je 220 000) nagoveštavala je mogućnost upošljavanja čitavog metalskog sektora i otvaranje hiljade novih radnih mesta. Euforija je dostigla vrhunac na dan potpisivanja ugovora, 29 septembra, a tog istog dana, podsetimo, u Beogradu su potpisana i dva prateća memoranduma o razumevanju sa „Ivekom” i jednim od glavnih „Fijatovih” dobavljača „Manjeti Marelijem”.

A onda je, kao hladan tuš, stigla Tadićeva izjava o odlaganju realizacije ugovora sa „Fijatom” na deset meseci. Nju su pratile loše vesti iz Torina o zatvaranju pogona i 48.000 radnika koje je „Fijat” poslao na plaćeno odsustvo. Ovih dana, da nesreća bude veća, iz Italije stižu još zloslutnije vesti. Na odsustvo je upućen dodatni „kontingent” radnika, a „Fijat” vapi za vladinom pomoći.

Koliko će trajati kriza!? Guverner Radovan Jelašić smatra da je ona mnogo teža nego što se u prvi mah pretpostavljalo i pominje period od „dve do četiri godine”.

Ne časeći časa, DSS se prvi oglasio sa tezom da su ugovor sa „Fijatom” pravili „mladi eksperti bez dana provedenog u privredi”, te da je sada jedini spas u ponovnom pokretanju proizvodnje „juga”. Međutim, jedan od najzaslužnijih ljudi za dolazak „Fijata” u Kragujevac jeste Predrag Bubalo, član najužeg rukovodstva ove partije. Kao ministar privrede, on je „izboksovao” brisanje duga „Zastave” prema bankama u visini od oko 400 miliona dolara, kao i ustupak Italijana koji su kragujevačkoj fabrici oprostili 72 odsto starog duga, negde oko 30 miliona evra. A sve su to bili preduslovi za sklapanje ugovora sa „Fijatom”.

Samo zlurad čovek može da se raduje problemima u koje je upao „Fijat” i njegovim, eventualnim, odustajanjem od realizacije ugovora sa „Zastavom”, ali, s druge strane, potpuno je jasno da u ovom „poslu veka” mnogo toga ne štima, i to od samog početka.

-----------------------------------------------------------

Glavni ugovor i u međuvremenu

Ugovor između države i „Fijata”, potpisan 29. septembra prošle godine, predviđa proizvodnju 200.000 automobila „A” klase (niskolitražni gradski auto) i još 100.000 „četvorotočkaša” iz „B” segmenta (niža srednja klasa, odnosno manji porodični auto). Ugovor potpisan prošlog petka u Torinu predviđa obnovu montaže starog „punta” do kraja marta, sa naznakom da bi do kraja 2009. trebalo da se sklopi najmanje 15.000 jedinica.

Prvim, glavnim ugovorom, „Fijat” se obavezao da uposli 2.433 radnika kragujevačke fabrike automobila, a na sklapanju „punta” biće angažovano oko 1.000 radnika. Dolazak „Fijatovih” kooperanata i otvaranje 10.000 novih radnih mesta, na čemu je uporno insistirao zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković, inače član najužeg rukovodstva G17 plus, sada niko ne pominje.

„Fijat” je s početka imao nameru da 95 odsto kragujevačke proizvodnje (u intervjuu za „Politiku” potvrdio premijer Mirko Cvetković) usmeri ka EU, a sada se, uglavnom, računa na domaće tržište. Što se tiče izvoza, „u igri” su ostale samo okolne zemlje, članice CEFTA, možda sever Afrike, možda Rusija, možda Belorusija. U ovom kontekstu nije zgoreg pomenuti da na „Zastavinom” parkingu i sada ima oko 300 prošlogodišnjih „zastava 10”, koje nije imao ko da kupi.

Brane Kartalović

[objavljeno: 03/02/2009]

Nastavak na Politika...

AutoBlog: "Uno" posle "topolina"