Izvor: Politika, 13.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fijat” sleće na kragujevački aerodrom
Italijani nisu eksplicitno tražili aerodrom u Kragujevcu, već su gradnju vazdušne luke u srcu Šumadije pominjali samo kao ideju, ali je otvaranje linije Torino–Beograd obavezno
Kragujevac – Vest o dolasku „Fijata” u „Zastavu” obradovala je sve, ali, kako vreme odmiče, sve je izvesnije da će ovaj veliki posao pratiti i niz problema. Zapravo, tek sada je jasno koliko je naša država, a i Kragujevac, kao jedan od najvećih industrijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centara, izgubio u godinama, pa i decenijama koje su protekle bez ulaganja u infrastrukturu i nove tehnologije. Naime, posle početne euforije, koja je bila i politički obojena, na red je došlo i rešavanje praktičnih, po svemu sudeći, teških pitanja.
Kojim putem će, na primer, torinski gigant transportovati svoju opremu i rezervne delove u Kragujevac? Ovde je, podsetimo, završeno tek pet kilometara autoputa ka Batočini, a da bi se izašlo na Koridor 10 nedostaje još tridesetak. Pruga do Lapova je u očajnom stanju, a obilaznice, iako predviđene još pre dvadesetak godina, nisu praktično ni počele da se grade. I pored velikih ulaganja poslednjih godina, energetska infrastruktura je još nedovoljna da zadovolji potrebe velikih investitora. A „Fijat”, sa investicijom od 800 miliona evra, to svakako jeste.
Ako ne svi i ne odjednom, sasvim je izvesno da će mnogi od ovih problema morati brzo da rešavaju, pošto „Fijat”, sasvim je izvesno, nema nameru da se locira na „neobezbeđenom terenu”. Prema poslednjim informacijama, Italijani traže da se u ugovor, koji bi prema najavama trebalo da bude potpisan narednog meseca, unesu i odredbe kojima će biti regulisano ulaganje države u lokalnu infrastrukturu.
Prema rečima zamenika gradonačelnika Kragujevca Nebojše Zdravkovića, država će u obnavljanje i izgradnju nove infrastrukture u Kragujevcu uložiti oko 300 miliona evra. Grad je, kako Zdravković kaže u izjavi za „Politiku”, konkurisao za sredstva iz NIP-a, ali će novac, prema njegovim rečima, obezbediti i ministarstva iz svojih budžeta. Istovremeno, Kragujevac će morati da izađe u susret i brojnim kooperantima koji traže da im građevinsko zemljište bude ustupljeno bez nadoknade, isto kao i „Fijatu”.
– Investicije će biti sprovedene u naredne tri godine, do kada bi proizvodnja u „Zastavi” trebalo da dostigne 300.000 automobila godišnje. Neki zahtevi „Fijata” mogu se učiniti preteranim, ali oni ovde grade fabriku kao što je njihova u Torinu. Logično je da u Kragujevcu imaju sve što imaju i tamo, a sam obim proizvodnje nameće izgradnju nove toplane, trafo-stanice i mreže sa tehničkom vodom – kaže Zdravković.
Objašnjavajući svoju izjavu o izgradnji aerodroma u Kragujevcu, datu pojedinim medijima pre dva dana, Zdravković kaže da „Italijani nisu eksplicitno tražili aerodrom u Kragujevcu”, već da je gradnja vazdušne luke u srcu Šumadije pominjana samo kao ideja.
– Italijani su tražili otvaranje direktne linije Torino–Beograd, a u sklopu tog zahteva pomenuta je mogućnost izgradnje aerodroma u Kragujevcu. Ne mogu da tvrdim da će ta ideja biti realizovana, ali sam siguran da bi saradnja sa „Fijatom” tako bila efikasnija.
Za one „Fijatove” kooperante za koje ne bude mesta u krugu „Zastavine” fabrike, Kragujevac je, prema Zdravkovićevim rečima, već opredelio lokacije u Kormanskom polju. Ta industrijska zona, međutim, tek će morati infrastrukturno da se opremi, što, takođe, iziskuje prilična ulaganja.
Što se tiče „Zastave”, i ona će, po svemu sudeći, morati da doživi „redizajn”. Italijani, naime, traže hitno izmeštanje zastarelih linija na kojima se još proizvodi „domaći program” (za sada se još ne zna gde bi trebalo da bude premeštene, ali je sigurno da će jedan deo završiti u Smederevu), uklanjanje radioaktivnih gromobrana, te zamenu azbestnih i drvenih podova u svim halama. Usput će morati da se očisti i radioaktivni otpad zaostao od NATO bombardovanja, a u sklopu toga je i sanacija fabričke deponije u naselju Erdeč.
I, konačno, grad će morati da uvede i sistem bežičnog Interneta, pa zamenik gradonačelnika Zdravković tvrdi da će, ukoliko se ugovor sa „Fijatom” u potpunosti realizuje, Kragujevac za dve-tri godine sustići najmodernije gradove Evrope u tehničkom i tehnološkom pogledu. Kragujevčani se nadaju da će tako i biti, ali za velike ciljeve potrebno je mnogo truda, pogotovo kad se godinama ništa nije radilo i kad se kasni u svemu. Uzgred, ne bi imalo smisla da se obrukamo pred „gostom” svetskog renomea.
Brane Kartalović
-----------------------------------------------------------
Kratak rok za preseljenje „Zastave"
Direktor fabrike „Zastava auto" Zoran Bogdanović ocenio je juče da je „Fijat" postavio isuviše kratke rokove za preseljenje opreme iz kragujevačke fabrike automobila, jer je taj posao obiman i zahteva komplikovanu administrativnu proceduru. „Svaka fabrička mašina koja se izmešta trebalo bi da bude i knjigovodstveno otpisana, a to podrazumeva dugu proceduru i 'gomilu' saglasnosti i dozvola", rekao je on.
Prema rečima Bogdanovića, pošto je „Zastava" preduzeće u restrukturisanju, za svaki komad opreme koji menja svojinu potrebno je odobrenje i Agencije za privatizaciju. „Administracija je duga i komplikovana, a rokovi su strašno kratki. Trebalo bi produžiti rokove pošto je i potpisivanje ugovora sa 'Fijatom' odloženo za septembar", rekao je on.
Izlaz iz administrativne „zavrzlame", kako je naveo, mogao bi da bude i formiranje posebne komisije koja će odobravati izmeštanje opreme po ubrzanom postupku. Bogdanović nije želeo da precizira koliko mašina bi, prema zahtevu „Fijata", trebalo da bude iseljeno iz „Zastave", ali je naveo da je za tu opremu potreban prostor veličine 35 fudbalskih terena. „Mašine su instalirane od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, a većina je veoma teška, pa je potrebno pažljivo razraditi plan aktivnosti zbog eventualne štete", rekao je direktor „Zastava automobila".
Beta
[objavljeno: 14/08/2008]
