Izvor: S media, 24.Jul.2010, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fijat“ neće prekinuti proizvodnju u Srbiji
"Fijatovo" ulaganje u Srbiju neće biti ugroženo uprkos burnim reakcijama u Italiji povodom odluke torinskog giganta da u Kragujevcu proizvodi dva nova modela "fijat idea" i "lanča muza".
Predsednik "Fijata" Serđo Markjone je pre tri dana najavio da će ta kompanija proizvodnju pomenutih modela prebaciti u Srbiju zato što je u Italiji imala problema sa sindikatima, a u Kragujevcu može da obezbedi nesmetanu i sigurnu proizvodnju.
Ova najava izazvala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je juče pravu buru u italijanskoj vladi. Premijer Silvio Berluskoni izjavio je da u "slobodnoj ekonomiji i slobodnoj državi kompanija može da seli proizvodnju gde god joj odgovara", ali da se "nada da izmeštanje proizvodnje neće biti na štetu Italije i radnika 'Fijata'".
Pojedini italijanski ministri ocenjuju da Markjoneova najava "liči na letnju doskočicu ili prisilu", ali najavljuju vrlo čvrst otpor "Fijatovoj" ideji da se ta mogućnost konkretizuje.
Mauricio Sakoni, italijanski ministar rada, pozvao je Markjonea da u vezi sa preseljenjem proizvodnje u Kragujevac ne reaguje jednostrano i dodao da je vlada spremna da posreduje u razgovorima menadžmenta torinske kompanije i sindikata.
Roberto Kalderoli, ministar bez portfelja, izjavio je da priča o "Fijatom" prelasku u Srbiji "nije ni na nebu ni na zemlji" i da ukoliko se radi o šali, nije nikoga zasmejala.
- Ne može da se sedi za trpezom i jede od pomoći države, a onda da se ustane i ne plati račun - rekao je Kalderoli, misleći na pomoć koju je italijanska država pružala "Fijatu" nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine.
Na račun "Fijata" i ranije su izricane optužbe da kao privatna kompanija koristi često državnu pomoć, a da daje malo zauzvrat, a u Italiji postoji i šala da je država kada bi obračunala svu pomoć koju je davala torinskoj kompaniji, do sada mogla nekoliko puta da otkupi "Fijat".
- U ovom kriznom momentu nije prijatno čuti kada se priča o izmeštanju. Moramo da zatražimo i od Vlade i od države da se angažuju kako bi favorizovali rast i razvoj, a tek potom da razmišljaju o proizvodnji u inostranstvu. To je nedopustivo - izjavio je ministar za evropska pitanja Andrea Ronki.
Serđo Kjamparino, gradonačelnik Torina, kazao je članovima gradskog veća da veruje da u vezi sa seobom "Fijata" još nije sve definitivno odlučeno, a udruženje italijanskih poslodavaca „Konfindustrija“ je reagovala tražeći razjašnjenje od Markjonea, uz opasku da nisu bili konsultovani.
Iako vrlo provokativne, ove izjave ne treba tumačiti kao opasnost po "Fijatove" investicije u Srbiji. U italijanskoj ambasadi "Blicu" je juče nezvanično rečeno da građani Srbije ne treba da brinu jer investicija u Kragujevcu nije ugrožena. Isto je juče poručio i Aleksandar Ljubić, predsednik upravnog odbora "Zastava vozila", koji je Agenciji Beta izjavio da izgradnja fabrike i tehnologija koja će biti primenjena ne zavise od vrste modela koji će se praviti u pogonima u Srbiji.
Direktor kompanije "Fijat automobili Srbija" (FAS) Đovani de Filipis nije hteo da daje izjave tim povodom. De Filipis i zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković položili su juče kamen temeljac energetskog bloka površine osam hiljada kvadratnih metara koji će energentima snabdevati pogone na lokalitetu FAS u Kragujevcu i proizvodnju kapaciteta od više od 200.000 automobila na godišnjem nivou.
- Reč je o najsavremenijem energetskom bloku trenutno u Srbiji koji će biti građen po svetskim standardima koje zahteva automobilska industrija. Vrednost investicije je oko 70 miliona evra, a energetski blok imaće novu kotlarnicu, postrojenje za demineralizovanovu vodu i kompresorsku stanicu koja će snabdevati energentima kompletnu lokaciju "Fijata" za proizvodnju od 200.000 automobila i više na godišnjem nivou. Pored energetskog bloka biće izgrađena i trafo-stanica snage 180 megavata - rekao je Zdravković.
Planirano je da građevinski radovi budu završeni do kraja ove, a do sredine iduće godine biće instalirana oprema za kotlarnicu i ostala postrojenja, kada se planira i puštanje u rad energetskog bloka. Prema rečima Zdravkovića, izgradnju energetskog bloka finansiraju "Fijat" i država Srbija u skladu sa ugovorom i na svaka dva evra koja uloži "Fijat" država Srbija ulaže evro.
U rekonstrukciju "Fijatovih" pogona uloženo je oko 150 miliona evra i trenutno se rekonstruiše 100.000 kvadratnih metara podova i 400.000 kvadrata krovnih površina. Iz kruga fabrike izmešten je i kompletan opasni otpad.
Ove godine sa montažnih traka u Kragujevcu planirano je da siđe 20.000 automobila "punto 188".
Dinkić: Nije bitno koji je model
Investicija „Fijata“ u Srbiji nije ugrožena. Izbor konkretnog modela automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu nije na nama, već na menadžmentu italijanske kompanije. Imamo puno poverenje da će to biti model koji će se najbolje prodavati u svetu i od koga ćemo svi imati koristi, kaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Potvrđujući da je izbor automobila koji će se proizvoditi u Srbiji važan, Dinkić naglašava da, srećom po Srbiju, „Fijat“ ne oskudeva u dobrim modelima.
- Mi ne možemo da biramo koji će se automobil proizvoditi kod nas, ali ma koji da izaberu, biće uspeh. Ostaje da menadžment „Fijata“ reši problem sa njihovom vladom - ukazuje on.
Činjenica je da je dolazak „Fijata“ u Srbiju od strateškog značaja za našu ekonomiju i da su, podseća naš sagovornik, nakon toga mnoga strana preduzeća rešila da poslovanje prošire i na Srbiju, videvši primer italijanske kompanije. I to je nezaustavljiv proces.
- Dešavanja u Italiji su deo njihove interne politike. Sigurno da za italijansku vladu nije prijatno kada „Fijat“ kaže da se oseća sigurnijim u Srbiji. Pre tri meseca nama je rečeno da se konačna najpreciznija verzija biznis plana još radi upravo zbog pregovora predsednika „Fijata“ Serđa Markjonea sa sindikatima, ali i da postoji mogućnost da Srbija dobije i više nego što je bilo predviđeno prvobitnim ugovorom - ističe Dinkić.
Markjone je, kaže ministar, čovek koji drži reč, a „Fijat“ se već pokazao da je jači od mnogih vlada.
