Izvor: Studio B, 12.Jan.2015, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đogović: Izvoz Fijata u SAD manji deset puta
Menadžment kragujevačkog Fijata morao bi da razmišlja o lansiranju novog modela automobila, budući da je izvoz u SAD opao deset puta za godinu dana, a toj zemlji mahom prodajemo "srpskog fiću", izjavio je ekonomista Saša Đogović.
Đogović je na konferenciji u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT) precizirao da je Srbija u 2013. godini beležila suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa SAD od 199,5 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dolara, mahom zahvaljujući izvozu fijata, a onda je, kako kaže, u 2014. tražnja za ovim modelom pala, a suficit je iznosio tek 15 miliona dolara.
On je podsetio da ekonomska pravila nalažu da je, kad tražnja za proizvodom krene na dole, potrebno izbaciti novi model koji će donositi profit.
Za fiatom 500 L je, kako je rekao, u Americi tražnja opala, a taj model je tamo i cenovno nekonkurentan.
Novac od Telekoma trošiti na profitabilna ulaganja
Pitanje prodaje Telekoma Srbije je već završeno, a sada je bitno jasno odlučiti na šta će biti potrošen novac od privatizacije srpskog operatera, izjavio je Đogović.
On smatra da bi deo novca od prodaje Telekoma trebalo utrošiti na vraćanje dugova, dok bi deo bilo dobro "oploditi" kroz ulaganje."Najbolje bi bilo uložiti deo novca u energetski sektor. Recimo, deo bi mogao biti uložen za subvencije poljoprivredi, a posebno za stočarstvo", rekao je Đogović dodajući da bi deo novca mogao da bude uložen i u javno privatna partnerstva koja bi mogla da donesu profit.
Đogović, koji je ranije bio izričito protiv prodaje Telekoma Srbija, kaže da je do privatizacije srpskog operatera dovela nužda i situacija u kojoj se država nalazi.
Podsetio je da Vlada Srbije već traži privatizacionog savetnika, a pitanje je i dalje, dodaje, da li će Telekom u celosti biti prodat, ili će se ići na prodaju manjinskog ili većinskog udela. "Moglo bi da se dogodi, recimo da manjinski udeo kupi neki investicioni fond. U tom slučaju bi upravljanje trebalo prepustiti partneru, kao što je slučaj sa Er Srbijom", ocenio je Đogović.
Upitan da li je novac od privatizacije ranije na dobar način utrošen, Đogović odgovara da je država od 2000. godine malo uradila po pitanju usmeravanja novca od privatizacije."Od 2000. godine smo imali značajne privatizacione prihode, ali smo malo uradili. Novac je odlazio na partokratske piramide, partijske interese i stvoren je sistem za ispumpavanje novca", rekao je Đogović.
On se osvrnuo i na Nacionalni investicioni plan (NIP), koji je, kako je kazao, svojevremeno promovisao Mlađan Dinkić."Taj novac je išao na fasade i puteljke u lokalnim samoupravama gde su na vlasti bile određene stranke", rekao je Đogović.
Novac je, prema njegovim rečima, odlazio i u javnu potrošnju, ali nismo, primera radi, uložili u irigacioni sistem."Novac se trošio neproduktivno, davale su se neselektivne subvencije, koje mogu da se protumače kao populizam", rekao je Đogović.
On je naveo primer da su svi penzioneri iznad 65 godina imali pravo na besplatan prevoz, iako su neki od njih imali visoke penzije, i nisu bili socijalna kategorija. Takođe, naveo je on, svoj deci iz prvog razreda su deljeni besplatni udžbenici, iako su nekoj od te dece, recimo, roditelji estradni umetnici i mogu sebi da priušte da te udžbenike plate.
Banje ne bi trebalo da ostanu državne
Đogović je ocenio da srpske banje ne bi trebalo da ostanu u vlasništvu države, jer ona nama kapacitet da razvije potencijale koji bi na kraju privukli više stranih turista u Srbiju."Zabrinjavaju najave da bi banje mogle da ostanu državne. Može država da ostane u vlasništvu, ali nikako ne bi trebalo da upravlja banjama", ocenio je Đogović.
Dobar model bi, prema njegovim rečima, bilo javno privatno partnerstvo, i ako bi u vlasništvo ušao neki investicioni fond."Investicioni fond bi mogao da ulaže u banje, a trebalo bi i da upravlja njihovim radom. Investitor bi mogao da proširi lepezu usluga od medicinskih ka razvoju spa centara, boljih hotelskih sadržaja, biciklističkih staza...", naveo je Đogović dodajući da nije problem da investicioni fond kad uveća vrednost, kasnije proda svoj udeo.
On je podsetio da je privatizacija banja trenutno stopirana, dok se ne "raščivija" vlasništvo nad njima i završi spor koji država oko vlasništva ima sa Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)."PIO fond jednostavno nema te kapacitete da bi upravljao banjama i zato bi to trebalo što pre rešiti", rekao je Đogović uz napomenu da izvori ne bi trebalo da budu predmet privatizacije.
Đogović je naglasio značaj privatizacije banja ukazujući da turizam u banjskim mestima i na planinama čini više od 50 odsto ukupnog turističkog prometa u Srbiji.
On je rekao da je u prvih 11 meseci 2014. u banjama zabeleženo 1,9 miliona noćenja, što je pad od 12,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine."I to su domaći gosti, pretežno. To znači da ne koristimo kapacitete dovoljno", rekao je Đogović.
Prema njegovim rečima, u planinskim centrima, zabeležen je pad noćenja u posmatranom periodu od 8,8 odsto, dok je rast zabeležen u noćenjima u Beogradu i to od 4,9 odsto. Ukupno, rezultat je pad noćenja u Srbiji od 7,3 odsto, naveo je on.
Srpska ekonomija mora da se menja
Đogović je izjavio da srpska preduzeća uglavnom imaju zasterelu tehnologiju, kao i da tu ne spada Železara Smederevo jer je bivši vlasnik Ju Es Stil ulagao u njenu moderniaciju.
Zato je, kaže, vezano za srpsku čeličanu predominantno tržište.
Da bi se ovo stanje promenilo mora da se štedi, ukazao je Đogović istakavši da su plate javnom sektoru i penzije iznad 25.000 dinara smanjene iz nužde, te da to niko ne bi radio iz volje.
Osvrnuvši se na aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Đogović je rekao da nije bilo drugog izbora jer bismo u protivnom "krajem ove ili početkom sledeće godine ušli u poslednji krug grčkog pakla".
To je, kako je kazao, situacija kada se država više ništa ne pita i kada međunarodni kreditori sami ispostave zahteve šta je to što bi trebalo uraditi kako bi takvo stanje promenilo."Ovako, mi to možemo da odlučimo sami i da obezbedimo stabilnost uz podšku MMF. Tako dajemo investitorima signal da ulažu svoj kapital kod nas", rekao je Đogović i istakao da "ekonomija raštimovanih instrumenata" mora da se popravi.
A za to je, dodao je, neophodan efikasniji rad uz manje troškove, saradnja države na svim nivoima, uz manje nevidljivih troškova u vidu mita i korupcije.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
