Izvor: RTS, 20.Nov.2010, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brige dece - nemaština i nasilje
Na Međunarodni dan deteta, nadležni podsećaju da je siromaštvo dece u Srbiji ponovo u porastu, ali i da je nasilje među maloletnicima sve zastupljenije.
U Srbiji i svetu obeležava se Svetski dan deteta, ustanovljen Konvencijom o pravima deteta potpisanom 20. novembra 1989. godine. Temeljna prava na kojima se zasniva Konvencija, a bez kojih se ni druga prava ne mogu ostvariti, jesu pravo na život, opstanak i razvoj, pravo na nediskriminaciju, poštovanje najboljeg interesa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deteta i uvažavanje mišljenja deteta.
Povodom svetskog Dana deteta, u krugu kragujevačke fabrike "Fiat Automobili Srbija" zasađeno je 60 stabala zimzelenog drveća, čime je počela izgradnja Dečje avenije.
U okviru akcije 'Hajde da rastemo zajedno'", sadnice tu je zasadilo je šezdesetoro dece rođene u novembu, čiji roditelji rade u toj kompaniji.
Na Međunarodni dan deteta, nadležni podsećaju da je siromaštvo dece u Srbiji ponovo u porastu, ali i da je nasilje među maloletnicima sve zastupljenije.
Ipak, neke stvari menjaju se nabolje. Za poslednje dve godine doneti su važni dokumenti kojima je poboljšan položaj dece.
Samo jedno dete vredno je da se vrata škole ponovo otvore. O tome govori priča iz pirotskog kraja iz sela Topli Dol i dečaku Srđanu zbog kojeg škola, posle 20 godina, ponovo radi. Srđan kaže da bi voleo da ima makar još jedno da se igraju.
Položaj dece sa smetnjama u razvoju menja se nabolje. Priče o njihovoj izolovanosti ustupaju mesto onim lepšim. Uključuju se u redovan sistem obrazovanja, žive, kažu, vedrije i ne stide se svoje različitosti.
"Volela bih da upoznam drugare iz Jagodine, Ćuprije, Zrenjanina i ko želi, neka dođe da se družimo. Voleli bismo da putujemo ne samo po Srbiji, nego i po Evropi", rekla je Marina Babić iz Beograda.
Priče dece sa juga Srbije, opominju nas da ima još mnogo problema.
"Ne živimo baš lepo, nemamo kanalizaciju. Nemamo šta da obučemo, mama i tata ne rade", kažu deca iz romskog naselja u okolini Vranja.
Efikasnija primena zakona
Da bi deca lakše ostvarivala svoja prava, primena zakona trebalo bi da bude mnogo efikasnija, a izdvajanja za decu moraju da budu veća, kažu u nevladinom sektoru.
"Dečji dodatak je samo 2.000 dinara. To je prema našem mišljenju nedopustivo. Nedopustivo je da se za obrazovanje izdvaja najmanje novca u Evropi. Ugrožene grupe, deca romske populacije, jeste oblast gde će država morati mnogo više napora da učini pogotovo kada čini korake ka EU", kaže Ivana Stevanović iz Saveta za prava deteta.
Iako se uradili mnogo toga, kriza je učnila svoje, pa su deca i starija populacija opet najugroženiji.
"Do kraja godine treba da usvojimo novi zakon o socijalnoj zaštiti koji će posebnu pažnju pokloniti upravo višečlanim porodicama sa decom kada se radi o osnovnim pravima kao što je socijalna pomoć i finansiranju uslugama u zajednici koja će podržati prirodnu porodicu pre svega porodicu osoba sa invaliditetom", rekla je Ljiljana Lučić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Priča o položaju dece, kažu roditelji, mogla bi da se svede na dve reči.
"Vreme i novac su neophodni za srećno detinjstvo. Teško je danas u Srbiji imati i jedno i drugo", kažu roditelji.
Vreme i novac najčešće su obrnuto srazmerni. Naći ravnotežu, nije nimalo lako. I dok savladamo tu veštinu, mališani već porastu. U ubrzanom tempu svakodnevice, čini se, rastu brže nego ranije.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
