Izvor: RTS, 15.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15.12.2008.)
Pres: Polovina NIS-a vredi manje od 400 miliona; Blic: Unmik krije podatke o trgovini organima; Politika: Dinkić drugi put predsednik G17 plus; Novosti: ”Punto” čeka u rezervi
Dnevne novine danas pišu o vrednosti NIS-a, istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu, novom mandatu Mlađana Dinkića na čelu G-17 plus, alternativnim rešenjima "Zastave" usled odluke Fijatove centrale u Torinu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da zbog krize u automobilskoj industriji sve zaposlene uputi na prinudni jednomesečni odmor, ...
Polovina NIS-a vredi manje od 400 miliona
Polovina „Naftne industrije Srbije" više ne vredi 400 miliona evra kao što piše u energetskom sporazumu Rusije i Srbije, ali ćemo ipak ispoštovati ovaj dogovor, kaže za Press Dmitrij Mališev, šef pregovaračkog tima „Gaspromnjefta" za prodaju NIS-a.
Ugovor će sigurno biti potpisan do kraja godine, kako je i ranije dogovoreno, rekao je Mališev za "Pres". "Pregovori su konstruktivni, i to je sve što mogu da kažem. Postoje neka tehnička pitanja o toku pregovora. Čim priđemo nekoj završnoj fazi, biće određen datum potpisivanja."
"Koliko je nama poznato, srpska strana je dobila neophodne garancije međudržavnim energetskim sporazumom koji je potpisan u Moskvi. On obuhvata sva tri projekta - gasovod, skladište u Banatskom Dvoru i NIS", prokomentarisao je Mališev protivljenje javnosti zbog nepostojanja garancija za "Južni tok".
"Osim toga, nedavno je potpisan protokol vladinog međudržavnog komiteta s Rusijom. Srpska strana je to prihvatila kao dovoljne garancije. Moramo da znamo i da je, s obzirom na finansijsku krizu u regionu, pala cena svih istočnoevropskih kompanija. To se odnosi kako na „Gasprom", „MOL", „OMV", tako i na NIS. Smatramo da ona cena koja je bila ugovorena u uslovima kada je potpisan međudržavni energetski sporazum više nije realna."
Mališev smatra da polovina NIS-a vredi manje od 400 miliona evra. "Ipak stojimo iza toga što smo obećali u međudržavnom ugovoru. Takođe, bez obzira na spekulacije o kojima se sada priča, rekonstrukcija i modernizacija rafinerija započeće odmah, čim postanemo akcionari NIS-a. Ne planiramo da zatvaramo rafinerije, kao što pišu mediji, a naš plan je da od NIS-a napravimo lidera u regionu i nadamo se da ćemo to i uraditi.
Novac za rekonstrukciju biće investicija „Gasproma", koju će NIS nakon završetka rekonstrukcije i modernizacije da vrati „Gaspromu", kaže Mališev i dodaje da će se to će desiti kada bude završena rekonstrukcija i kada NIS bude mogao da proizvodi gorivo koje će biti konkurentno.
- Mi predlažemo da kao zajam NIS-u damo te investicije na duži period, uz ublažen sistem vraćanja sredstava. Oni u dužem roku neće biti u obavezi da nam vraćaju, a vratiće nam novac kada finansijski ojačaju.
- Ona suma koju ćemo mi da damo za rekonstrukciju i modernizaciju biće vraćena „Gaspromu", ali, ponavljam, onda kada NIS stane na noge! O tome se sada dogovaramo, ali pretpostavljam da će to biti za deset godina.
Unmik krije podatke o trgovini organima
Po nalogu Vladimira Vukčevića, predstavnik srpskog Tužilaštva za ratne zločine otputovao je u Njujork i prekjuče od zamenika generalnog sekretara UN za mirovne operacije Alana le Roja zatražio kompletan izveštaj međunarodnih istražitelja o prodaji organa otetih na Kosovu i Metohiji.
Reč je o izveštaju koji je polovinom juna 2004. sačinila petočlana forenzičarska komisija Unmika sa KiM posle posete „žutoj kući" u mestu Burelj u Albaniji, u kojoj su, kako se sumnja, pripremani Srbi za vađenje organa. Iako su predstavnici Unmika u početku tvrdili da takav papir ne postroji, Tužilaštvo za ratne zločine je ovog proleća došlo do zapisnika o uviđaju u Burelju, ali se ispostavilo da u njemu nedostaje devet strana.
Kako „Blic nedelje" saznaje, neko je na ovaj način pokušao da sakrije niz veoma važnih podataka za istragu, uključujući i imena nekih ljudi za koje postoje indicije da su umešani u ovaj zločin.
Podaci iz pomenutog izveštaja mogli bi da budu izuzetno značajni za dalji tok pretkrivičnog postupka, budući da je u međuvremenu tužilaštvo došlo do niza novih informacija i saznanja, kao i izjava svedoka o trgovini ljudskim organima, logorima i masovnim grobnicama u Albaniji gde su sahranjivani oteti sa Kosova i Metohije.
U ovom obimnom materijalu, posebnu pažnju privlače podaci o transplantacijama bubrega na klinikama u Tirani i Skoplju u vreme NATO bombardovanja, kada su pripadnici OVK oteli nekoliko stotina Srba s Kosova i Metohije i prebacili ih u logore u Albaniji.
Tako je tokom 1999. i 2000. godine u bolnicu „Majka Tereza" u Tirani primljeno 75 Albanaca sa Kosova i Metohije sa teškom insuficijencijom bubrega. Gotovo polovina bolesnika je ostala u Albaniji, a za petoro je urađena transplantacija bubrega. Od ostalih pacijenata, 25 je poslato u Italiju, a 15 u Austriju, gde su čekali transplantaciju bubrega.
Kada je jednom albanskom hirurgu postavljeno pitanje da li zna da su ljudski organi koje je presađivao u pomenutoj bolnici ilegalno pribavljeni, on je uz nelagodu odgovorio da „ako je i bilo takvih slučajeva, hirurzi se ne mogu smatrati odgovornim".
U isto vreme oko 70 kosovskih Albanaca, sa istim oboljenjem, primljeno je i u skopske bolnice. Nekima su urađene transplantacije bubrega, a neki su upućeni u druge zemlje na lečenje.
U neposrednoj vezi sa presađivanjem bubrega u tiranskim bolnicama je i izveštaj američke Centralne obaveštajne agencije(CIA) o sumnjivim tokovima novca u Albaniji. Tragajući za računima Al kaide, CIA je u banci „Dardanija" u Tirani otkrila račun na koji je pod vidom donacija ili pomoći pristizao novac koji je koristila OVK.
Novac s ovog računa prebacivan je u banke na Kipru, Švajcarskoj, Italiji i Nemačkoj. Neki od ovih transfera dostizali su milionske iznose u nemačkim markama i američkim dolarima, a kao jedan od korisnika pominje se visoki albanski političar. Izvor „Blica nedelje" kaže da postoji ozbiljna indicija da je to novac dobijen od trgovine organima otetih Srba sa Kosova.
Dinkić drugi put predsednik G17 plus
Kao jedini kandidat za predsednika G17 plus, na jučerašnjoj izbornoj Skupštini stranke, dosadašnji lider Mlađan Dinkić po drugi put je izabran na tu funkciju glasovima 3.311 delegata od ukupno 3.467 koliko ih je prisustvovalo sednici u „Sava centru". Osim dosadašnjih potpredsednika Verice Kalanović, Ivane Dulić-Marković i Tomice Milosavljevića, od sada će taj posao obavljati i Suzana Grubješić, šefovica poslaničke grupe ove partije u Skupštini Srbije.
Obraćajući se delegatima u svečanom delu Skupštine, Dinkić je kazao da je „prilično razmišljao", ali da je kandidaturu za predsednika stranke prihvatio pod uslovom da dobije podršku članstva da reformiše partiju.
„Svi koji su ušli u ovu stranku zbog ideje da menjaju Srbiju, dobro su došli. Onima kojima je novac popio mozak i koji su zbog ličnih interesa u partiji, nema više mesta u G17 plus. To ne važi samo za našu stranku, već mnogo više za one partije koje imaju veći broj članova, više funkcija i veće privilegije", naglasio je Dinkić i dodao da reforma G17 plus treba da bude početak reforme drugih stranaka.
On nije imenovao partije na koje je mislio, dok je Tomica Milosavljević na pitanje „Politike" da li je to bila poruka Demokratskoj stranci, odgovorio da je „sve poruka za one koji hoće da slušaju".
Dinkić je najavio da će ministri iz njegove partije predložiti konkretne mere za izmenu sistema plata u javnim preduzećima i dodao: „Ako je priča o platama u javnim preduzećima pokrenuta da bi se sistem promenio, kako to da nikome, osim nama, ne smeta što nisu objavljene plate menadžmenta u Naftnoj industriji Srbije".
Ubrzanje evropskih integracija i jačanje ekonomije ostaju prioriteti G17 plus kojih se ona neće odreći bez obzira na napade koje trpi na političkoj sceni, rekao je Dinkić naglašavajući da će dobronamerne kritike prihvatiti i da se neće povlačiti pred napadima, već da će istrajati. On je kazao da „lično garantuje" da će se Srbija u toku sledeće godine naći na „beloj šengenskoj listi", dok je za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji kazao da ne zavisi samo od Srbije.
Poboljšanje odnosa sa susedima još jedan je cilj koji je izdvojio lider G17. Dodao je da „neki izmišljaju neprijatelje, jer ne mogu da ponude rešenje za stvarne probleme", te da nama nisu neprijatelji ni Bosna i Hercegovina, ni Hrvatska, ni Crna Gora, ni Makedonija.
Kada je o Kosovu i Metohiji reč, on je kazao da je, uz diplomatsku borbu, potrebno pomoći sunarodnicima koji žive u južnoj pokrajini i obezbediti im posao, plate i zdravstvenu zaštitu.
Za njegovu stranku, kao i za vladu u kojoj učestvuje kao ministar ekonomije i regionalnog razvoja, neki od ciljeva koje je pomenuo jesu i završetak Koridora deset, regionalizacija Srbije, borba protiv korupcije.
"Punto" čeka u rezervi
Oko 150 "Fijatovih" stručnjaka u grupama će do božićnih praznika rukovoditi uklanjanjem stare opreme iz "Zastave" i raditi na pripremi terena za formiranje Društva "Fijat automobili Srbija" bez obzira na to što je centrala u Torinu, zbog krize u automobilskoj industriji, odlučila da polovinom meseca sve zaposlene uputi na prinudni jednomesečni odmor.
Vest iz Italije je sve zabrinula, iako čelnici "Zastave", koji su uključeni u rad sa italijanskim stručnjacima, za "Novosti", kažu da do nedelje nisu dobili nikakve naznake da može doći do zastoja u realizaciji projekta "Fijat automobili Srbija".
Prema rečima Zorana Radojevića, generalnog direktora Grupe "Zastava vozila", fabrika automobila ima alternativna rešenja i u slučaju da dođe do zastoja u realizaciji projekta između Vlade Srbije i "Fijata". Linija za proizvodnju "punta" svakog trenutka može da se aktivira, a na toj traci može da se proizvodi bar još jedan savremeni model. To je samo jedno od rešenja.
- Činjenica je da moramo biti spremni na sve solucije, ali smo ubeđeni da razvoj ovog preduzeća nije doveden u pitanje. Svi poslovi se odvijaju prema planiranoj dinamici. Trenutno su aktuelni radovi na uklanjanju stare opreme. Na složenijim zahvatima se radi i u tri smene. To su zahtevi italijanskih partnera. Odluka o izmeštanju krupne opreme sigurno ne bi bila doneta da postoji bilo kakvo kolebanje kod partnera iz Italije.
I u Skupštini grada kažu da imaju svakodnevna uveravanja da će se na formiranju preduzeća "Fijat automobili Srbija" raditi svakodnevno. Lokalni parlament je u petak doneo odluku o detaljnoj regulaciji kruga "Zastave", što je preduslov da se grade neki objekti potrebni novoj fabrici automobila, a za donošenje te odluke su se raspitivali i čelnici "Fijata".
Čelnici "Zastave", koji učestvuju na svakodnevnim sastancima sa stručnjacima i menadžerima iz Italije, kažu da njihovo prisustvo u tolikom broju najbolje govori da se i ne pomišlja na odustajanje od posla u Srbiji.
Dogovorom predstavnika Vlade Srbije, Agencije za privatizaciju i "Zastavinih" sindikata od prošlog meseca, stara oprema se skladišti u krugu "Fabrike automobila". U pogonima "Finalizacije" i "Rezervnih delova" obezbeđeno je 20.000 kvadrata za smeštaj te opreme.
