Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i pare
Zluradi komentari, čija bolna zluradost počiva upravo na tome što su tačni, saopštavaju da nam je od svega što je obećavano narodu ostao tek - „punto”.
Prošle nedelje bili smo svedoci medijski preduvanih opisa kupovine nekih par stotina automobila. S nejasnom porukom ko je tu na dobitku, a ko na gubitku. U ovoj „surogat operaciji” sačuvan je bar privid da jedan od poslova stoleća, onaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s „Fijatom”, nije umro pre nego što je zaživeo. Na drugim frontovima borbe za bolji život to se već dogodilo.
Pun sam razumevanja za poziciju srpske vlade. Ona vuče iznuđene poteze. U uslovima globalne krize koja preti da Srbija, već na kraju prvog kvartala ove godine, obelodani da je ušla u zonu recesije, prioriteti državne politike ostaju nepromenjeni, a okolnosti su promenjene. Na našu štetu.
I to dramatično. Još pre mesec dana negirana je potreba dodatnog aranžmana sa MMF-om, a sad kucamo na ta vrata s nadom da bi novi iznos od oko 2,5 milijardi dolara kredita mogao da stabilizuje devizne rezerve zemlje.
Gotovo u istom danu, ritualno je saopšteno da nikada nećemo priznati Kosovo, što je ako mene pitate sasvim u redu, i da ćemo se odlučno založiti da Kosovo nema pristup međunarodnim institucijama, uključujući tu i MMF, što je već sumnjiv pravac aktivne a moguće politike.
Pokazaće se, verovatno, da je to oko MMF-a bilo preterivanje, jedno od onih koje se olako izgovore kad ovi naši padnu u epsku fazu „kosovskog ciklusa.”
Jer, kada su naši zakucali na vrata MMF-a, Hilari Klinton otvorila je vrata zvaničnicima Kosova, visokoj delegaciji, i obećala im punu američku podršku za prijem u Svetsku banku i MMF.
A Amerikanci imaju tamo, u MMF-u, zasluženo ili nezasluženo, pravedno ili nepravedno, najveći uticaj, najveći broj glasova, dakle - najveću batinu.
Za lenje duhom tu su uvek narodne mudrosti - koga je moliti, nije ga ljutiti!
Sad se Vlada izložila riziku da bude optužena da je, ostajem pri narodnim umotvorinama, „prodala veru za večeru”. Jer, jedno je načelno odbijati da se prizna samoproglašena i nepravna nezavisnost Kosova, a sasvim drugo stvarati iluziju o našoj moći da zaustavimo integraciju Kosova u međunarodne institucije - od rukometne federacije do MMF-a.
Globalne ekonomske krize, snažne poput ove koja sada trese svet, jačaju elemente pragmatičnosti u postupcima vlada svih država sveta. Spolja gledano, to izgleda kao sebičluk, zatvaranje, izneveravanje boljih liberalnih, pa i pravnih principa, nešto nalik onome što smo čuli od Hilari Klinton kad je ovih dana posetila Kinu, naime da SAD neće u ovom trenutku insistirati na pitanjima ljudskih prava u Kini.
Kao što u nevremenu miš i mačka spavaju zajedno, tako se i pred ovom nepogodom principi menjaju za čvršću valutu.
Ne kažem ja da ovi naši sad treba da dignu ruke od ustavne preambule o Kosovu kao teritorijalnom delu Srbije, ali bi mogli da smanje doživljaj tamo gde niko nije tražio da ga ispoljavaju.
