Izvor: Blic, 06.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljica scene koja je abdicirala
Aprila te 1956. godine, u Novom Sadu održane su 1. jugoslovenske pozorišne igre, Sterijino pozorje...
Beogradsko dramsko igralo je „Naslednika", predstavu po motivima „Korena" Dobrice Ćosića, a glavne uloge tumačili su Ljuba Tadić, Đuza Stojiljković, Slobodan Perović, Bata Živojinović... Jugoslovensko dramsko nastupilo je sa Sterijinim „Rodoljupcima" i Jožom Rutićem, Milanom Ajvazom i Rahelom Ferari... Raša Plaović i Narodno pozorište predstavljali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su „Kir Janju", Mira Stupica igrala je naslovnu ulogu u zagrebačkoj „Gloriji", a u „Pokondirenoj tikvi" Mađarske drame iz Subotice nastupila je Paula Hek.
Pedeset dve godine kasnije, dok u sobi Gerontološkog centra u Subotici priča o svom životu, njen osmeh je i dalje blistav... Paula Hek je, u svoje vreme - fotografije iz predstava su dokaz! - po lepoti mogla da se meri sa holivudskim zvezdama. O talentu, koji za ove potonje i nije bio važan, da i ne govorimo: sve istorije pozorišta na našim prostorima svrstavaju je u prvu grupu dramskih umetnika koji su izvodili ostvarenja na mađarskom jeziku: Piri Fazekaš, Šandor Šanta, Laslo Silađi, Bela Garai, Đerđ Feješ - i Paula Hek.
A onda je na vrhuncu karijere, u 47. godini života, otišla u penziju! Ali, o tome kasnije...
Rođena 1925. godine u Bezdanu, najvećim delom školovala se u Mađarskoj: „Moje devojačko prezime bilo je Kesler, i Nemci su me u Bezdanu upisali u svoju školu, iako nemački nisam znala..." Prvo je bila kod kaluđerica u Baji, a onda u Pečuju. U Bezdan se vratila 1944. godine. „I odmah su nas evakuisali na salaš kod Sombora, jer je počinjala bitka kod Batine, a u našoj porodičnoj kući, u kojoj je bilo devet soba, bio je smešten štab."
Dve godine kasnije upoznala je muža, doktora prava Pavla Heka, a 1953. godine zaigrala je u pozorištu u Somboru. Kad je „mađarski" deo pozorišta rasformiran, prešla je u Suboticu. Bio je to očekivan nastavak puta na koji je kročila još u ranom detinjstvu:
- Jedva da sam prohodala, a već se znalo da imam dobar glas. Cela moja porodica bila je muzikalna... I kad krenem sa ocem u šetnju, pozivaju nas iz prodavnica - stave me na tezgu, i ja im pevam, a onda mi u džepove na haljinici stave bombone. Deca su znala za to, i čekala su me ispred radnje...
U subotičkom pozorištu je zvezda: igra u operetama, ali i u komadima Čehova, Krleže, Lorke, Brehta... Paralelno sa angažmanom u teatru, kao solista snima i za Radio Novi Sad, ima 34 godine staža na tom poslu. Igra i u Beogradu, Budimpešti, nastupa na festivalima širom one Jugoslavije...
A onda, 1972. godine, njeno pozorište odlučuje da postavi mjuzikl „Jalta, Jalta...". Paula Hek i danas, s ustezanjem, i vidljivim bolom, o tome govori. Prvi put! Znalo se, naravno, među njenim kolegama, i u Subotici, ali ona ni u jednom intervjuu nije ispričala šta ju je nagnalo da donese tako dramatičnu odluku. Ni sada nije voljna da se detalji objave u javnosti, ni imena aktera. Najkraće: sujeta i zloba odlučili su da joj u mjuziklu koji se pripremao bude dodeljena sporedna uloga.
- Igrala sam ja do tada, u dramama, i one najmanje uloge svim žarom, ali tu odluku sam doživela kao uvredu. I rekla sam im: „Mene više u pozorištu nećete videti. Sad izlazim, i nikada više neću ući!"
Održala je reč.
U Subotičko pozorište vratila se samo jednom, kad su je pozvali da nastupi na svečanosti povodom jubileja ove kuće, ali je zato često učestvovala na dobrotvornim priredbama.
U subotički dom penzionera preselila se posle muževljeve smrti 2002. godine. Ponela je sa sobom tek nekoliko sitnica i fotografija, knjiga i svojih slika.
I lepotu...
Kraljica pozorišta koja je abdicirala, Paula Hek.
Pomagala siromašne
Iako je sama o tome odlučivala, odlazak sa scene teško je podnela. Posle napuštanja pozorišta Paula Hek je dve godine bila bolesna, a onda se posvetila slikarstvu, poeziji i dobrotvornom radu. Muž, koji joj je sve vreme pružao podršku, i ona, novčano su pomagali siromašne đake, a svake nedelje dvojica su bila na ručku... Devetogodišnjeg dečaka iz susedstva školovali su i hranili dok nije postao svoj čovek, a osnovala je i finasirala i azil za napuštene pse.
