Izvor: Blic, 04.Feb.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronika iz Lajkovca za NASA i „Ferari“
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Nema modernog automobila i balističke rakete, frižidera ili mikrotalasne pećnice, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bar jednog dela „made in Serbia", a te proizvode, praktično u garaži, prave ljudi koji ranije nikakvog iskustva sa elektronikom nisu imali.
Priča počinje od osnivača „Mikroelektronike", diplomiranog elektroinženjera Lajkovčanina Nebojše Matića (40) koji kaže da je na ideju da proizvodi alate za mikrokontrolere, došao „sa poslednjih deset nemačkih maraka u džepu", u vreme inflacije 90-ih godina. „Obišao sam sve profesore na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu, ali nijedan nije umeo da mi pokaže kako da napravim mikrokontroler. Tek par meseci kasnije sam pronašao jednog profesora iz srednje škole koji mi je održao predavanje o mikrokontrolerima u trajanju od četiri sata, što mi je omogućilo da napravim prvi razvojni sistem", objašnjava Matić.
Tako je bilo na početku, a sada su mušterije „Mikroelektronike" takve veličine kao što je američka svemirska agencija NASA. Asortiman obuhvata oko 300 proizvoda, obim produkcije je oko 100.000 jedinica godišnje, a promet oko dva miliona dolara. Za rubriku „verovali ili ne" jeste da je to ruku delo 11 radnika, i to u adaptiranim prostorijama kuće Matićevih roditelja u Lajkovcu, čak i u garaži.
„Činjenica je da ovo nije odgovarajući prostor za proizvodnju, ali to ne znači da ne možemo dobro da radimo. Ne kukamo i ne čekamo, nego smo dobro zasukali rukave i uspeli da postignemo da iz jedne obične kuće u varošici u unutrašnjosti, snabdevamo vrhunske svetske kompanije" - kaže Matić.
Sem po uslovima rada, ova firma je atipična i po sastavu zaposlenih, čija je prosečna starost 30 godina. Dok je u sedištu „Mikroelektronike" u Beogradu nedavno počeo da radi Parižanin koji je na Sorboni diplomirao programiranje, s druge strane u pogonu u Lajkovcu nijedan radnik prethodno nije imao nikakav dodir sa elektronikom. „Jedan tipičan primer da u 'Mikroelektronici’ nije najvažnija fakultetska sposobnost nego lični kvalitet rada, trud i angažovanje, jeste to što na veoma skupoj, komplikovanoj mašini, perfektno radi momak koji je bio vulkanizer i ne zna ni reč engleskog jezika. Englez koji je došao da instalira mašinu, nije mogao da veruje kojom brzinom on kapira, a ne zna jezik! Dvojica drugih kolega koji rade uputstva i dizajniraju štampane ploče prethodno radno mesto su imali na benzinskoj pumpi", priča Matić.
„Ako se nešto zavoli, ako čovek nema predrasude ili sumnju u sebe, sve može da se nauči", objašnjava Saša Vukašinović, bivši vulkanizer i to jedan od najboljih u varoši, kako kažu u Lajkovcu.
„Mikroelektronika" je svojim radnicima ujedno i banka kakva se samo poželeti može. Od dobiti firme, na koju plaćaju 15 odsto poreza, zaposlenima se daju pozajmice, koje oni vraćaju bez ikakve kamate. Do sada, firma je radnicima pozajmila 56.000 evra.
„Što da ne, ružno je gledati da nekoga muči nedostatak 1.000 evra, a da firma ima te pare. Prekovremeni rad se plaća, ali i godišnji odmor, ako se ne iskoristi. Dva puta godišnje organizujemo besplatne lekarske preglede za sve zaposlene, kao i vakcinaciju protiv sezonskog gripa", objašnjava Matić odnos prema zaposlenima.
Slogan firme je „Napravi jednostavno", a cilj je da svi proizvodi budu najkvalitetniji na svetu. Po svoj prilici su u tome i uspeli, jer su partneri velikim firmama koje proizvode mikrokontrolere, kao što su „Microchip", „Atmel", NPX ili „Cypress", čiji su kupci, između ostalih, „Soni" i „Ferari".
„Praktično, nema nijedne firme koja se na neki način bavi elektronikom, a da nije kupovala od nas, kao što su svetske vojske i policije, naučnoistraživački centri što rade 'nevidljive’ brodove, ali i običan hobista na Islandu koji želi da mu se garažna vrata otvaraju na dugme", kaže Nebojša Matić.
Posao za još 60 ljudi
Nebojša Matić želi da zaposli još 60 ljudi i ističe da Srbija ima nizak porez na profit firme koji iznosi 10 odsto, dok je na primer u Kanadi 33 odsto. „Zašto bi neko išao u Šangaj kad je Beograd od Milana, Beča ili Minhena udaljen oko sat leta", kaže Matić, dodajući da mu je za odgovore na zahteve kupaca potrebno još mašina, ali da trenutno nema gde da ih stavi.
Mikrokontroleri
Gde god postoji displej na kome nešto piše ili treperi, tu su ugrađeni i mikrokontroleri, digitalne elektronske naprave u obliku integrisanog kola. Namena je upravljanje uređajima i procesima, pa u sebi ima integrisan mikroprocesor, memoriju, digitalne i analogne ulaze i izlaze, te niz drugih dodataka za koje je nekada bio potreban veći broj „čipova". Samo u automobilu ih ima oko 25 i regulišu brojne operacije, poput podizanja i spuštanja stakala ili kočenja.
Pogledaj vesti o: Ferrari
