Izvor: Press, 22.Jun.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na 37% proseka Evrope
Prema podacima evropske agencije za statistiku, naša zemlja se u odnosu na prosečni standard EU nalazi na samom dnu liste država
Srbija je na samom začelju evropskih zemalja kada je u pitanju standard građana, pokazuje najnovije istraživanje evropske agencije za statistiku „Eurostat". Kada se uporede bruto domaći proizvodi (BDP) po glavi stanovnika i kupovna moć, iza Srbije su samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija.Lista država >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koja obuhvata članice EU, kandidate i potencijalne kandidate, kao i Norvešku i Švajcarsku, formirana je na osnovu upoređivanja nacionalnih ekonomija za prošlu godinu i kupovne moći stanovništva.
Hrvatska daleko bolja
Tako, prema „Eurostatu", Crna Gora ima indeks približan rumunskom i turskom, ali daleko od proseka u EU, označenog indeksom 100. Crna Gora se sa indeksom od 43 odsto proseka nalazi ispred Srbije, koja ima 37 procenata, BiH sa 30 odsto i Albanije sa 27. Hrvatska sa indeksom od 64 odsto proseka EU je daleko ispred Srbije.
Standard veći od evropskog proseka (100 procenata) imaju Švedska, Danska, Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Finska, Francuska, Španija i Italija. Luksemburg je prvi na listi sa nivoom od 268 odsto evropskog proseka, a slede dve zemlje koje nisu članice EU - Norveška sa 177 i Švajcarska sa 144 odsto proseka.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenjuje za Press da je naša realnost da smo na dnu lestvice kada se pogledaju parametri koji pokazuju kako građani žive.
- Podaci od pre mesec dana jasno pokazuju da prosečna zarada u Srbiji iznosi 320 evra i da je najniža u Evropi. Nas su prestigli svi, uključujući i Makedoniju. Crna Gora ima preko 400 evra prosečnu platu, a o ostalima i da ne pričam - ističe Dugalić.
Dinkić: Jesam odgovoran!
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kako će građani Srbije preživeti.
- Teško je plaćati obaveze i ako one iznose 30 odsto zarade, a ukoliko iznose 40 procenata, pitanje je kako će neko da živi i plaća obaveze koje ima. Zbog toga su i banke oprezne kada odlučuju da daju kredite i povećaju limit sa 30 na 40 odsto, pa analiziraju svakog klijenta i procenjuju da li može da otplaćuje obaveze - navodi Dugalić.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić priznaje da se oseća odgovornim što plate građana nisu veće.
- Naravno da se osećam odgovornim. Svi smo mogli mnogo više da uradimo, manje da se svađamo, a više da radimo za narod. Zbog toga sam i predložio povećanje plata. Međutim, ostatak Vlade je to odbio i napali su me da je to demagogija. Onda sam predložio regrese i sada se i to razmatra. Sve to ide sporo, a vreme prolazi - kaže Dinkić za Press.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da treba uzeti u obzir startnu poziciju sa koje je ova vlada Srbije počela rad.
- Bilo koja vlada da je na vlasti naše plate biće odraz realnih ekonomskih prilika u društvu. Plate su paradigma stanja naše privrede. Realan odraz onoga što mi danas imamo - malu produktivnost, nisko konkurentnu privredu, slab izvoz. I dok se to ne popravi, nije realno očekivati veće zarade građana Srbije. Suština je da mora da se menja struktura budućeg ekonomskog razvoja zemlje. Mora da se više proizvodi da bi imalo šta da se izveze. Sve drugo su bajke - smatra ministar Ljajić.
