Izvor: Politika, 22.Feb.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slušajmo struku
Trebalo bi izračunati koliko su nas koštali mnogi nerealni i nikad završeni objekti
U nekim prilozima u našoj seriji o kanalu Dunav–Morava–Solun rečeno je da bi Srbija trebalo da bude zainteresovana za gradnju tog plovnog puta pogotovo ako bi ga finansirale neke druge države ili državne zajednice (Kina ili EU). Tako bi Srbija, kao Panama i Egipat, imala i neke koristi od svog geografskog položaja. Jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi bi finansirali plovni put od međunarodnog značaja – kroz njenu teritoriju.
Kanal Dunav–Morava–Solun nije, međutim, morski prolaz i upravo na to su upozoravali stručnjaci, autori priloga u ,,Politikinoj” seriji. Rekli su da bi taj eventualni svetski investitor verovatno iznašao tehničke mogućnosti da izgradi kanal i da brodovi plove, ali da za Srbiju to ne bi trebalo da bude od presudnog značaja u donošenju odluke da li ga graditi ili ne. Jer voda je ,,višenamenski resurs”, potreban u razne svrhe, od kojih su mnoge važnije od plovidbe brodova kanalom. Pored toga, takozvana slatka voda je i ograničen resurs, što znači da pri donošenju odluka o njenoj upotrebi treba biti veoma racionalan. I treba, zbog toga, pre svih, konsultovati nauku. Pa ako nauka kaže da Srbija (zajedno s Makedonijom i Grčkom) ima, i imaće, dovoljno vode za pomenuti plovni put, a i za druge važnije potrebe, onda bi trebalo nastaviti s razgovorima o ovom projektu. Ako pak nauka kaže da postojeći slivovi nemaju dovoljno vode onda bi na ,,stogodišnji san” trebalo zaboraviti.
U prilozima autora u našoj seriji iskazane su procene da te vode verovatno nema dovoljno i da bi funkcionisanje jednog takvog plovnog puta ugrozilo druge njene funkcije, a pre svega snabdevanje gradova, kao i preko potrebni razvoj sistema za navodnjavanje. Navedena su i dva važna detalja: 1) u nekim opštinama u centralnoj Srbiji, zbog manjka vode u akumulacijama, opstaju i neke uglavnom iskorenjene bolesti 2) zbog nerazvijenog sistema za navodnjavanje, Srbija je dobila zaraženi kukuruz, a preko kukuruza i mnoge druge namirnice. Prema tome, s resursima vode treba rukovati veoma pažljivo, a jedino je nauka ta koja može da kaže šta to u slučaju gradnje 650 kilometara dugog kanala znači.
Zato pomalo iznenađuje red poteza u vezi s obnavljanjem stare ideje o gradnji ovog kanala. Nadležno ministarstvo je prvo stupilo u kontakt s jednom kineskom kompanijom. Nisu najpre konsultovani naši naučnici, niti im je poveren neki posao u vezi s tim nego je ministar otišao da o tome potpiše neki predugovor u Pekingu. Pitali smo u kineskoj ambasadi u Beogradu da li njihovi službenici imaju konkretnija saznanja o zainteresovanosti Kine za prevoz njene robe širom Evrope ovom trasom, ali stekli smo utisak da u ambasadi o tome ne znaju nešto više. Niti verujemo da bi Kinezi nastavljali bilo kakve razgovore bez detaljnih stručnih analiza.
Rasprava o gradnji kanala do Soluna zato nas je nagnala na pomisao koliko je ovde dosad doneseno odluka o investicijama bez valjanih stručnih analiza. Ili uz ,,stručne elaborate” koji su samo poslužili kao pokriće za neku unapred donetu političku odluku. Imamo, uostalom, izuzetno mnogo započetih i decenijama nezavršenih objekata, a oni nisu ništa drugo nego nerealni i nedovoljno osmišljeni projekti.
Odgovornost za njihovo započinjanje snose političari, ali i predstavnici raznih stručnih institucija, pa i profesori univerziteta i drugi koji su, ko zna iz kojih tadašnjih razloga te predloge aminovali.
S kanalom Dunav–Morava–Solun to se ne sme desiti između ostalog i zato što bi štete od pogrešne odluke u ovom slučaju bile višestruko veće od mnogih drugih ranijih.
Od ponedeljka nova serija: U našem kraju kladionice cvetaju
Branislav Radivojša
objavljeno: 23.02.2013.
